Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе упозорио је данас да институције у Босни и Херцеговини споро реализују мјере из Акционог плана за реформу јавне управе те да ће, уколико се ова пракса настави, грађани Босне и Херцеговине још дуго чекати да добију квалитетне и брзе услуге јавне управе.

Свој став Ћузулан темељи на подацима из нацрта Годишњег извјештаја о имплементацији Акционог плана Стратешког оквира за реформу јавне управе за 2023. годину. Према овим подацима Босна и Херцеговина је у 2023. години остварила одређени напредак у реформи јавне управе. Мјерење напретка у проведби Акционог плана за реформу јавне управе показује да је до краја 2023. свега проведено 15.79% активности из Акционог плана. Напредак у 2023. години само је за 1,48% већи у односу на измјерени напредак на полугодишту 2023. године, те за 1,79% већи у односу на измјерени напредак на крају 2022. године. Ријеч је о релативном напретку који је израчунат као просјек оствареног напретка административних нивоа (БиХ, ФБиХ, РС и БДБиХ).

“Иако је до краја 2023. године проведено мало мање од 16 одсто активности, као примјере успјеха издвојио бих увођење процјене утицаја прописа и код подзаконских аката у РС, те унапрјеђен процес јавних консултација на државном нивоу”, рекао је Ћузулан и позвао институције да дају допринос реформи јавне управе кроз реализацију реформских мјера.

Систем процјене утицаја прописа (РИА) унапријеђен је у Републици Српској током 2023. усвајањем нове одуке којом је проширен обим аката за које постоји обавеза проведбе процјене утицаја (укључује и подзаконске акте). Одлуком је дефинисана процјена утицаја прописа који се усклађују са правном тековином Европске уније, те уведене одредбе које предвиђају обавезу проведбе анализе трошкова и користи, увођења модела стандардних трошкова и еx пост анализе. Тиме је успостављен контролни механизам за нове формалности (за грађане и предузећа) које се уводе подзаконским актима. Процес јавних консултација унапријеђен је на државном нивоу у 2023. години. Босна и Херцеговина измјеном Правила за консултације у изради јавних прописа је, између осталог, обавезу да институције након завршетка јавних консултација на веб апликацији еКонсултације објаве извјештај о проведеним консултацијама и коначан текст нацрта односно приједлога прописа или другог акта. На овај начин је испуњен критеријум из СИГМА методологије којим се оцјењује постојање обавезе да извјештај о исходу јавних консултација буде доступан јавности.

Поред спорог испуњавања реформских мјера за чију реализацију су одговорне поједине институције у БиХ, највећи ризик за проведбу реформе јавне управе у БиХ и даље је неуспостављање структура за проведбу мјера и активности садржаних у стратешком документу и пратећем Акционом плану за реформу јавне управе. Одсуство донатора, одсуство међувладиних тијела за проведбу реформе, као и блокада Фонда за реформу јавне управе остају изазови и у наредном периоду.

“Потребно је одржати сједницу Координационог одбора за реформу јавне управе, које би као политичко тијело састављено од премијера и одговарајућих министара, подржало даљи наставак реформе јавне управе. Важна је и деблокада Фонда за реформу јавне управе, у којем се налази неискориштени новац за реализацију реформских активности, као и ‘привлачење’ нових донатора у сврху осигурања додатних средстава за наставак реформе“, изјавио је Ћузулан.

Нацрт Годишњег извјештаја о имплементацији Акционог плана Стратешког оквира за реформу јавне управе за 2023. годину доступан је на веб страници Канцеларије координатора за реформу јавне управе као и на порталу е-консултације Министарства правде БиХ.