Резултати ВеБЕР истраживања о стању у областима реформе јавне у шест земаља региона: БиХ, Србији, Сјеверној Македонији, Косову, Албанији и Црној Гори, који су презентовани на трећој Регионалној ВеБЕР конференцији “Грађани на првом мјесту” одржаној 8. и 9. новембра у Београду, указали су да управе нису довољно транспарантне те да их је потребно деполитизовати и учинити транспарентнијом у циљу бољег пружања услуга грађанима.

Конференција, коју је организовао Центар за европску политику (ЦЕП) из Београда, имала за циљ унапређење и проширење дијалога о креирању и имплементацији инклузивних и транспарентних политика реформе јавне управе које задовољавају потребе грађана.

Координатор за реформу јавне управе БиХ Драган Ћузулан био је панелиста о теми “Поређење напретка/резултати мониторинга реформе јавне управе Западног Балкана 2021/2022” те је говорио о стању реформе јавне управе у БиХ, разлозима стагнације и резултатима који су остварени.

“Позитивна околност је да је Стратегија за реформу јавне управе 2018-2022, са пратећим Акционим планом, продужена до 2027., јер је само њено усвајање трајало 2 године”, нагласио је Ћузулан и додао да се тренутно налазимо у фази имплементационих корака, а кључно је усвајање документа Заједничке платформе и Координационог одбора као политичког тијела који треба да води и усмјерава процес реформе јавне управе.

“Платформа о заједничком дјеловању је на усаглашавању различитих нивоа власти, а Координациони одбор је политичко тијело које треба да искаже јасно опредјељење за вођење процеса реформи”, рекао је Ћузулан.

Он је као примјер нерационалности навео и блокаду Фонда за реформу јавне управе која траје од 2017. г. и у којем се налази око 10 милиона КМ расположивих средстава.

“У ситуацији када домаће власти немају неопходна средства за реформе, потпуно је нерационално да се још увијек држи под блокадом 10 милиона КМ у Фонду за реформу јавне управе, иако постоји јасно опредјељење донатора за наставак финансирања рефоми, у складу са Стратешким оквиром и мјерама дефинисаним Акционим планом”, сматра Ћузулан и додаје: “Истина, постоји опредјељење на свим нивоима власти да се Фонд одблокира, али изостаје договор везано за структуру Координационог одбора. Разлози застоја нису непремостиви и ја се надам да ће се убрзо ријешити и то питање”.

ВеБЕР мониторинг извјештај по појединим областима за све земље Западног Балкана указао је на ограничен напредак, али и недостатке у процесу реформе јавне управе. Тако је констатовано да консултације за кључне ПАР документе још увијек нису у довољној мјери отворене за ширу јавност, као и да се консултације са ОЦД не одвијају у раној фази доношења документа. Као добар примјер те праксе наведени су Србија и Црна Гора.

Одговарајучи на ово питање Ћузулан је истакао да “својевремено није постојала сагласност свих представника заједничке радне групе за истраду стратешког документа да се цивилно друштво укључи у рад овог тијела, али да је ПАРЦО (Канцеларија за реформу јавне управе) провео накнадне консултације са цивилним друштвом од којег смо тражили конкретне коментаре и приједлоге шта треба унаприједити у докумнету. Често смо у овом механизму координације остајали усамљени да подржимо идеје цивилног друштва”.

Као добар примјер сарадње навео је Политику и Стандарде проактивне транспарентности које су дефинисани у сарадњи са ОЦД и које је Савјет министара БиХ усвојио, као и обавезујућу проактивну објаву сета од 38 информација од јавног интереса на својим веб-страницама институција.

“Наше задње истраживање о проактивној транспарентности институција је показало да свега 54% институција објављује на својим веб-страницама податке о документима који су у фази консултација”, истакао је Ћузулан.

“Генерално говорећи, БиХ мора мијењати Закон о слободи приступа информацијама о чему је СИГМА дала своје препоруке, али он је још увијек на чекању. Кључна је одредба о обавезној законској објави информација од јавног интереса, дакле буџетских докумената, планова и процедура запошљавања, јавним набавкама итд.
Када је у питању деполитизација јавног сектора, Ћузулан је истакао одређена побољшања у овој области, иако су још увијек снажни присутни механизми политичке опструкције професионалне државне службе.

“И према СИГМА извјештају из 2022. године у овој области је дошло до одређеног напретка. Сам нови Стратешки оквир пружа добру основу за реформу државне службе. На нивоу институција БиХ законом је већ загарантовано запосшљавање државних службеника на основу заслуга, како је и предвиђено принципом мериторности. Такође, комисије за избор државне службе су ослобођене политичког утицаја и именује их Агенција за државну службу. Међутим, на осталим нивоима ово још није случај, тако да се у сарадњи са СИГМА интензивно ради на припреми нових закона којим би се испоштовало мериторно запошљавање државних службеника и онемогућио политички утицај на комисије за избор. Планираноње и увођење ИТ алата у процесу запошљавања као онлине тестирање, онемогућавање манипулација са испитним питањима, оцјењивање на основу анонимних и шифрованих порука и сл. Додатно очекујемо да ће увођење оцјене компетеције у процес запошљавања у цијелој БиХ и професионализација и обука чланова комисије допринијети избору најбољих кандидата и подићи укупан квалитет рада јавног сектора”, рекао је Ћузулан у панел дискусији.

Ведрана Фалаџић, виши стручни сарадник за односе с јавношћу у Канцеларији координатора за реформу јавне управе учествовала је на панелу „Одговорност/ нова нормала слободног приступа информацијама“ на којем је говорила о реактивној/проактивној комуникацији јавне управе у БиХ те потреби измјена Закона о слободи приступа информацијама БиХ.