“Утицај KОВИД-19 на цивилно друштво у БиХ током 2020. године” назив је истраживања којег је Центар за промоцију цивилног друштва провео у оквиру истоименог једногодишњег пројекта уз финансијску подршку Де Балкан Траст фор Демокраси и УСАИД.

Основни циљ истраживања је приказати посљедице које су организације цивилног друштва (ОЦД) у БиХ имале због смањења јавног финансирања од стране свих нивоа власти, те на основу закључака, информисати јавност и дефинисати препоруке у случају сличних околности у будућности, попут пандемије KОВИД-19.

Сама сврха истраживања адекватно је мапирање стања и односа владиног сектора према организацијама цивилног друштва, посебно у финансијском смислу током 2020. године, како би се утврдили разлози смањења износа намијењених ОЦД или преусмјеравање средстава на друге области и/или секторе.

У поређењу са земљама окружења, Босна и Херцеговина, па тако и Федерација БиХ, Република Српска, Брчко дистрикт, кантони и јединице локалне самоуправе су ријетки органи власти који немају усвојени регулаторни и стратешки оквир који регулише питања јавног финансирања организација цивилног друштва.

Kада говоримо о јавном финансирању, мислимо на све фазе јавног финансирања које подразумијевају планирање, партиципацију, процесе имплементације (планирање, дођела средстава, реализација), извјештавања, мониторинга и евалуације кориштења јавних средстава.

У том смислу, јавно финансирање у БиХ не подржава посебну стратегију за развој цивилног друштва и/или Закон о финансирању организација цивилног друштва. Другим ријечима, у БиХ нису развијени јасни и ефикасни модели јавног финансирања, који унапријед утврде и пажљиво дефинишу циљеве и политике о томе што се финансирањем жели постићи.

Са друге стране, бх. органи власти немају у потпуности јасно дефиниран процес распођеле, праћења, извјештавања и процјене средстава који би био прилагођен циљевима финансирања.

Према дефинисаним критеријима и начелима добрих пракси у Европској унији са аспекта јавног финансирања, можемо уочити да систем финансирања у Босни и Херцеговини није независан, ђеломично је транспарентан уз често неједнако поступање према ОЦД, не постоји слободна и фер конкуренција међу ОЦД, није осигурано начело непристрасности и пропорционалности, нити је осигурано изузимање преклапања дођеле средстава истој организацији.

У том смислу, врло је важно усвојити регулаторни оквир који је развијен у складу са стратешким приступом и постојећим стратегијама неких специфичних подручја попут здравства, социјалне заштите, културе или околиша, које јавна тијела настоје подржати и дати им приоритет, како у редовним, тако и ванредним околностима, као што је пандемија KОВИД-19. Финални извјештај истраживања можете преузети овдје.