Независне новине: За ширење непримјерених садржаја путем интернет страница у БиХ, као што су позиви на насиље, мржњу, рат, нетолеранцију нико није кажњен, иако је БиХ потписница Међународне конвенције о рачунарском криминалу.
Из Регулаторне агенције за комуникације (РАК) су рекли да питање регулисања садржаја, укључујући и рекламирање на интернет порталима, није у њиховој надлежности.
"По одредбама Закона о комуникацијама, РАК је надлежна за издавање комуникацијских дозвола, те доношење правила у области емитовања и телекомуникација као и за њихово осигурање. Када је у питању Интернет, Агенција само може да издаје дозволе за пружаоце услуга у тој области", казала је Амела Одобашић, портпарол РАК-а.
Према Међународној конвенцију о сајбер криминалу, коју је БиХ ратификовала 2006. године, свака чланица је дужна да у национално право угради одредбе по којима се намјерно помагање или подстрекавање на извршење неког преступа катрактерише као кривично дјело.
"За садржај је надлежан суд. Уколико суд наложи кориснику да са свог сервера уклони садржај за који је установљено да је недопуштен, увредљив, штетан, корисник је дужан да без одлагања поступи према таквој одлуци", објаснила је Одобашићева.
Психолози упозоравају да овакви садржаји, посебно када је ријеч о млађим генерацијама, могу да утичу на њихово понашање, буде агресивност, с обзиром да је Интернет данас један од најзаступљенијих медија и мање-више доступан свима. Стручњаци поручују да свакодневним читањем таквих садржаја, обично праћених "адекватним" сликама и снимцима, могу да оставе дугорочне посљедице на младе, па и да обликују њихове погледе на свијет.
У Министарству безбједности БиХ су рекли да Кривични закон БиХ не садржи одредбе које се односе на кривична дјела рачунарског криминала, предвиђена конвенцијом, осим одредби којима је прописано кажњавање за дјечју порнографију и повреду ауторских права.
Ни у бањалучком Окружном тужилаштву нису чули да је неко "кривично гоњен због овог деликта, осим за случајеве дјечје порнографије и упада у туђе рачунарске системе".
У Министарству правде БиХ кажу да ће се до краја мјесеца ставити на разматрање нови нацрт закона о сајбер криминалу који се односи на ову проблематику, на којем ће радити и експерти Савјета Европе за ова питања.
"Новим законом ће сигурно бити прописане и затворске и новчане казне. Још не можемо ништа конкретно рећи о новом закону, али је сигурно да ће прописи из Конвенције о сајбер криминалу бити уграђени у тај нови закон", рекла је Марина Бакић, портпарол Министарства правде БиХ.
Према ријечима стручњака, цијела операција иде преко хостинга, дијела на рачунару који стално мора бити на Интернету, док је домен званично име сајта, које се закупљује код свјетских организација које се тиме баве.
Владимир Кежић из бањалучке фирме за израду интернет страница "3 Steps ICT" каже да с обзиром на скупоћу ових операција велике компаније углавном изнајмљују хостинг.
"На тај начин се хостинг може добити за 50 КМ годишње. Овако до хостинга долазе и многе организације или појединци који израђују странице на којима се појављују непримјерени садржаји", каже Кежић.
Он напомиње да се они који се баве постављањем таквих ствари на Интернету, региструју код оф-шор компанија које су ван домашаја било којег пореског система, због чега овакви проблеми често постају међународни.
"Те компаније, власници хостинга, имају право на заштиту приватности својих клијената, па се стога тешко може ући утраг таквим стварима. Али прави стручњаци уз мало напора врло лако могу открити овакве починиоце", закључује Кежић.