Независне новине: Према процјенама америчке владе, у БиХ живи око 6.000 дјеце која немају име и чије рођење никад није регистровано.
"За већину те дјеце вјерује се да су ромског поријекла. То доводи до великих препрека да та дјеца приступе разним бенефицијама попут образовања и здравствених услога", објављено је у извјештају о људским правима у БиХ, који је Стејт департмент објавио прије неколико дана.
Јасминка Џумхур, омбудсман за људска права БиХ, каже да је проблем у томе што та дјеца, самим тиме што нису регистрована, немају матични број, што је основ за остваривање свих других права.
Нерегистрована дјеца коче укидање виза
Рјешавање проблема нерегистроване дјеце један је од услова за стављање БиХ на бијелу шенгенску листу, односно за укидање визног режима БиХ с већином земаља ЕУ.
"Из тога је сасвим јасно да тај проблем није само питање кршења људских права те дјеце, него проблем који се тиче свих нас", упозорава Јасминка Џумхур, омбудсман за људска права БиХ.
"Без матичног броја немогућ је приступ школи, немогуће је добити здравствену заштиту и друге бенефиције", каже она.
Додаје да је један од начина на који се то може ријешити да се упореде евиденције о регистрованим породима у болницама с бројем родитеља који долазе да пријаве рођење своје дјеце.
"У Италији се родитељи који то не учине аутоматски просљеђују у канцеларију надлежног тужилаштва на процесуирање", упозорава она.
Џумхурова истиче да у питању нису само ромска дјеца, јер су без матичног броја остала и дјеца родитеља који су током рата стицајем околности остали без свог матичног броја. Према њеним ријечима, проблем је и међусобна неусклађеност ентитетских закона, а опет и њихова неусклађеност са државним законом.
Нела Качмарчик, службеница за комуникације УНИЦЕФ-а, каже да је у питању озбиљно кршење Конвенције о правима дјетета УН-а, која говори о томе да свако дијете има право на име и националност.
"Велико је питање шта се дешава с том дјецом када дођу код доктора, јер за државу та дјеца не постоје. Да ли ће се доктор сажалити на то дијете и пружити му помоћ? За УНИЦЕФ је то кључно питање", истиче она.
Салиха Ђудерија, помоћница министра за људска права БиХ, каже да се ради на томе да се у измјенама и допунама Закона о здравственој заштити уведе уредба да свако дијете старости до 18 година безусловно добије здравствену његу коју треба.
"У неким кантонима Федерације је то већ на снази, али у осталим случајевима лијечници то прећутно одавно примјењују. И сами родитељи се сналазе и ту дјецу пријављују на друго име, па та дјеца углавном добију заштиту која им треба", каже она.
Према њеним ријечима, већи је проблем што немарни родитељи, који нису дјецу регистровали, често неће ни одвести дјецу код љекара.Салиха Ђудерија каже да је њено министарство заједно с УНХЦР-ом и УНИЦЕФ-ом формирало мобилне тимове који обављају регистрацију овакве дјеце, те да је кроз те акције регистровано више од 2.000 дјеце, па је и укупан број тиме смањен.
Шаха Ахметовић, предсједница Удружења Рома "Весели бријег", каже да су јој познати случајеви Рома који нису регистровали своју дјецу након рођења. Каже да се у једном случају ради о невјенчаном брачном пару, гдје се један супружник фиктивно оженио кумом у Шведској ради добијања шведских докумената.
"Након што су у Амбасади добили одбијеницу, рођено је дијете и сад је потребно или да кум из Шведске призна то дијете као своје или да се ово двоје разведу", каже она.
У другом њој познатом случају, жена је отишла од мужа из Њемачке и у ванбрачној заједници у БиХ стекла дијете са човјеком који је преминуо.И у том случају, каже она, потребно је да супружник из Њемачке призна дијете или да дође до развода.
"Моја је препорука да се процедуре што је могуће више поједноставе како би што више дјеце било регистровано и постало дио друштва", наводи Ахметовићева.