Независне новине: Реформа јавне и локалне управе у БиХ не даје резултате јер се и даље запошљава по страначкој линији, а повећани су и трошкови и број запослених, тврде у невладиним организацијама.
Љубиша Марковић, бивши начелник сарајевске општине Центар, тврди да је ситуација у локалној управи лоша, јер реформе које подразумијевају смањење администрације, коче страначки интереси.За вријеме његовог мандата општина Центар је, прва у БиХ, добила ИСО стандард као признање квалитета пружања услуга грађанима.
"Начелници се чувају потеза рационализације и странке их у томе коче јер се боје да ће због отпуштања остати без гласова. Рационализација и смањење администрације су непопуларне методе и странке то не желе јер би на тај начин остали без значајног броја гласова. Међутим, реформа локалне управе морала би да буде дио цјелокупне реформе јавне управе ако се желе резултати", каже Марковић.
Додаје да је 2000. године, када је постао начелник општине Центар, и сам наилазио на проблеме приликом смањења администрације у овој општини.
"Дошао сам са визијом. Смањио сам број запослених са 307 на 208. Примили смо 50 нових младих волонтера. Био сам свјестан проблема, али сам кренуо у прављење функционалне општине. Било је препрека и тешких тренутака и политички противници хтјели су тај потез исполитизирати и приказати како ја радим против једног народа", истиче Марковић додавши да општине немају довољно овласти и да треба да имају већи буџет.
"Код нас се не схвата да кад се новац троши на локалном нивоу да је он тада функционалнији. Тако је у свим земљама. Сам начелник може да уради доста ако има визију и знање. Међутим, ни руководство општина не желе те надлежности јер би имали више одговорности. Мало је локалних самоуправа које имају и знају провести добре пројекте. Тако у Сарајеву Градска управа у недостатку квалитетних пројеката фарба зграде и обнавља чесме", каже Љубиша Марковић.
Нема очекиваних промјена
Непрофесионалност, неефикасност, корупција и политизираност најчешћи су проблеми са којима се суочавају бх. грађани приликом тражења услуга или остваривања својих права код институција јавне управе у Босни и Херцеговини. Наведено је ово у извјештају Центра за хуману политику из Добоја након анкете проведене на подручју цијеле БиХ. Предсједник невладине организације Центар за хуману политику Момир Дејановић каже да се од овог извјештаја о реформи јавне управе до данас ништа значајно није промијенило.
"У 2008. години повећан је интензитет имплементације реформских активности, али још нема очекиваних промјена. Умјесто смањења административног апарата, на дјелу је његово стално повећање, умјесто обуздавања трошкова, на дјелу је њихово дивљање", каже Дејановић.
Истраживање Центра за хуману политику показало је да је од укупног броја запослених у БиХ у јавној управи запослено 11 одсто, односно око 105.000 људи што је готово дупло више него у земљама окружења. Плаће политичара у извршној и законодавној власти у задње четири године порасле су за око 100 одсто. Зараде чланова Предсједништва БиХ, предсједавајућег и министара у Вијећу министара БиХ веће су у просјеку осам пута од просјечне плаће у БиХ, која је у јуну ове године износила 748 КМ. У првој половини ове године зараде запослених у јавној управи биле су веће од просјечних плаћа за око 39 одсто. Као два најозбиљнија проблема у досадашњем процесу реформе јавне управе у извјештају Центра за хуману политику истакнуто је да она није отворена према грађанима и да не постоји суставно праћење ефеката проведених реформских активности.
"Резултати проведеног истраживања показују и да је стањем у јавној управи задовољно само 10 одсто бх. грађана, док 70 одсто грађана није запазило никакве позитивне промјене у јавној управи у протекле двије реформске године!, наводи Момир Дејановић.
Јавна управа
Јавна управа у БиХ обухвата државну, ентитетску, кантоналну, локалну и управу Брчко дистрикта. Институције јавне управе су министарства, локалне административне службе и друге управне институције које обављају управне и стручне послове. Државна управа БиХ обухвата девет министарстава и друге управне институције.Ентитетска управа у БиХ обухвата 16 министарстава и више других управних институција Федерације БиХ и 16 министарстава и друге управне институције Републике Српске. Кантонална управа у ФБиХ обухвата министарства и друге управне институције у 10 кантона.Управа Брчко дистрикта обухвата више одјељења и других управних институција. Локална управа обухвата административне службе у општинама и градовима. БиХ има 141 општину, од чега је у ФБиХ 79, а у РС 62.
Каже да би држава годишње уштедјела и до 500 милиона КМ када би се извршила рационализација броја запослених, те смањили трошкови закупа пословног простора, набавке службених аутомобила, горива и телефона на свим нивоима власти.
"Умјесто умањења, ми и даље на дјелу имамо све већи атак на буџет, односно све дубље завлачење руке бирократско-политичког апарата у џеп грађана ове земље, каже Дејановић.
Посао који никад не завршавају
Реформа јавне управе у БиХ почела је озбиљније да буде провођена од половине 2006. године када је почело провођење Стратегије реформе јавне управе. У Уреду државног координатора за реформу јавне управе не поричу да је јавна управа недовољно ефикасна и транспарентна. Међутим, у овом уреду су казали да се реформа јавне управе не бави бројем и платама запослених у јавној управи, већ повећањем продуктивности и финансијске ефикасности у раду државних службеника. Државни координатор за реформу јавне управе Невенка Савић каже да ће реформом јавне управе, између осталог, бити унапријеђен рад Владиних секретаријата како би постали примарна координирајућа тијела способна да осигурају ефикасан рад појединачних министарстава.
"У области јавне финансије реформом ће бити уведена јавна интерна финансијска контрола (ПИФЦ), а у складу са захтјевима ЕУ. Једна од кључних области реформе јавне управе је и управљање људским потенцијалима. Реформом би требало да буду ојачани капацитети за односе с јавношћу у оквиру државне службе, али и осигурани да све институције испуне одговорност у складу са Законом о слободи приступа информацијама", каже Савићева.
У недавном трећем кварталном извјештају о реализацији Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе констатован је напредак у свих шест реформских области и то на државном, ентитетском нивоу и у Брчко дистрикту.
"Укупна имплементација Акционог плана 1 до 30. септембра 2008. године износи 28,49 одсто. Овај постотак јесте успјех за реформу овог обима, имајући у виду да је ријеч о сложеном и дуготрајном процесу", истиче Савићева.
Јакоб Финци, директор Агенције за државну службу БиХ, каже да је реформа јавне управе посао који се никад не завршава.
"Пошто је јавна управа живо ткиво увијек има нешто да се ради и у нашем случају тешко је говорити генерално о јавној управи јер је подијељена на разне нивое власти. Имамо пет нивоа власти који нису једни другом надређени. И оно што примијените на једном нивоу не можете на другом. Област јавне управе је једина која није јединствена ни у у европским земљама. Оно што је наш проблем је рационално организовање државе. У Сарајеву постоје и општине и град и кантон па онда и стручњацима није лако одговорити шта је у чијој надлежност. Нема јединственог приступа реформама и зато има доста самовоље властодржаца на локалном нивоу", каже Финци.
Тврди да, када је у питању запошљавање у државној служби, не постоји корупција.
"Ја гарантујем да у државној служби има пуно мање запослених него што би требало. Гарантујем да се у државну службу нико није запослио ни по политичкој ни по фамилијарној линији. Међутим, постоји један број запослених чије запошљавање не иде преко наше службе. Сваки министар у Вијећу министара БиХ може запослити од два до шест савјетника и ту се вјероватно иде страначком линијом и они имају потпуну слободу да запосле кога хоће. Због тога некад на Државну агенцију долазе неосноване критике", каже Финци.
"Ми бисмо правили кућу, а немамо ни шљунка"
У невладиним организацијама посебно истичу да је реформа локалне управе, коју је ОСЦЕ почео проводити 2003. године, недефинисана и непотпуна.Адис Араповић, представник Центра цивилних инцијатива (ЦЦИ), каже да реформа локалне управе иде споро и да не даје резултате.
"Реформа даје супротне резулате јер се повећавају трошкови и број упослених у општинама, а грађани и даље по мјесец и по чекају на грађевинске дозволе и друге папире. И даље се запошљава по страначкој линији. Локална управа је и даље неефиксна и очигледно да то неком одговара. Ако се на неку дозволу чека по два мјесеца онда то отвара могућност за корупцију, за рекет", каже Араповић.
Момир Дејановић тврди да због ових разлога реформа локалне управе треба да буде саставни дио реформе јавне управе, стратешки дефинисана, свеобухватна и под водством надлежне домаће институције.
"Реформа локалне управе је одвојена од реформе јавне управе како се не би задирало у аутономију локалане заједнице. Ми већ дуже вријеме упозоравамо на проблеме у општини Добој гдје је завршена реформа управе, а гдје се задњих неколико година администрација повећала за око 50 одсто што ће грађане коштати годишње два милиона КМ. Поред гомилања администрације, у Добоју се неодговорно и нетранспарентно троши буџетски новац", каже Дејановић. Објашњава да ситуација није иста у свим општинама, али да у већини општина реформа није дала резултата.
"Пуно зависи од начелника општине и његове визије локалне заједнице. Боља ситуација је у градовима Бањалука, Тузла, Дервента и још неким општинама, али то су ријетки примјери. Реформи је потребно приступити систематски", каже Дејановић. Вехид Шехић, предсједник невладине организације Форум грађана Тузла, каже да реформи локалне управе није било потребно приступити док нису ријешили неки основни проблеми, попут буџета општина.Форум грађана Тузле почетком ове године предложио је Парламенту БиХ закон о локалној самоуправи БиХ, о којем Парламент још није расправљао.
"Општине и градови су развлашћени јер им постојећи закони о локалној самоуправи онемогућавају да грађанима обезбиједе сва права која се остварују на локалном нивоу. Општинама треба вратити веће надлежности и треба да имају и развојни буџет. Не може бити направљена реформа док не буду ријешени други проблеми. Ми бисмо правили кућу, а немамо ни цемента ни шљунка", каже Шехић.