Државни координатор за реформу јавне управе (РЈУ) Дарко Касап оцијенио је у разговору за Фену да су транспарентност и одговорност битан сегмент функционисања јавне управе те да је транспарентност темељ на којем се гради повјерење између јавности и власти.
Касап је казао да посљедњих година постоји све већи захтјев за транспарентношћу у владиним агенцијама, јер грађани више не желе бити само информирани, већ да траже да им институције омогуће и учешће у процесима доношења одлука.
– Нови Закон о слободи приступа информацијама на државном нивоу предвиђа обавезу јавних институција да објављују сетове информација од јавног значаја, проактивно, на својим интернет страницама. Ти подаци већином су обухваћени и стандардима проактивне транспарентности – документом који је у децембру 2018. године усвојио Савјет министара БиХ и задужило Канцеларију координатора за реформу јавне управе да проводи истраживање о испуњености стандарда и да извјештава Савјет министара БиХ – казао је.
Касап тврди да институције имају обавезу да податке објављују у машински читљивим форматима, како би их јавност могла анализирати, разумјети процесе доношења одлука те их користити за стварање неких нових вриједности.
Нагласио је да је прошлогодишње истраживање показало благи пораст у повећању доступности информација јавне управе на интернет страницама бх. институција.
– Ми ћемо ускоро почети с новим истраживањем, а резултате планирамо обрадити и објавити до јула/аугуста ове године. Управо због усвајања новог закона, очекујемо да се ће институције више отворити јавности. Јер, његова потпуна проведба кључан је корак према изградњи повјерења и осигуравању одговорности јавне власти – истакао је.
Касап је подсјетио да је 16. априла у Сарајеву одржан 7. састанак Специјалне ПАР групе између БиХ и ЕУ.
– Када је у питању реформа јавне управе, препоруке са 6. састанка овог тијела, између осталог, односиле су се на успостављање функционалног тијела за доношење политичких одлука које ће укључивати предсједавајућу Савјета министара БиХ, предсједнике ентитетских влада и градоначелника Брчко Дистрикта, док су државни ниво, ентитети и Дистрикт Брчко требали усвојити одлуку о аранжману за координацију реформе јавне управе, тзв. Заједничку платформу – казао је.
Потписивањем Заједничка платформе о имплементацији реформе јавне управе у прошлој години и одржавањем прве сједнице у фебруару ове године Координациони одбор је, како каже Касап, постао функционалан те је тиме отклоњен недостатак политичког усмјеравања реформе који је препознат и кроз документе Европске комисије.
Појаснио је да Координациони одбор врши функцију усклађивања активности органа управе различитих нивоа власти у провођењу реформских мјера, функцију политичке координације и укупног надзора.
– Подршка чланова овог тијела је значајна у смислу схватања важности одређених питања и стављања на дневни ред сједница Савјета министара БиХ и влада – казао је.
Касап тврди да је Координациони одбор на сједници у фебруару препоручио да се реформске активности уврсте у програме рада институција, а тиме и Савјета министара БиХ/влада, што је такође једна од функција овог тијела прописана Платформом.
– Такође, на основу информација о кашњењима и сметњама у проведби реформе јавне управе, као и закључцима са састанака ПАР Специјалне групе, Координациони одбор је донио закључак о потреби приоритизације и ревизије Акционог плана и очекивања су да ће се чланови Координационог одбора снажно залагати за убрзано усвајање документа када он буде завршен – истакао је.
Додао је да је Влада Републике Српске у децембру прошле године, а Савјет министара БиХ у марту ове године именовао представнике институција у надзорне тимове, чиме су створене кључне претпоставке за дјеловање функционалне техничке структуре и чиме су владе сигализирале спремност за даља улагања у реформу.
– У наредном периоду биће потребно наставити даље разговоре са донаторима како би се осигурала средства за имплементацију Акционог плана за реформу јавне управе – казао је.
Говорећи о активностима које је Европска комисија похвалила, Касап је казао да се похвале односе на успостављање политичке координације у реформи јавне управе, израду нацрта Програма интегрисања у ЕУ, те усвајање измјена и допуна Закона о државној служби на државном нивоу, као и Закона о слободи приступа информација на нивоу институција БиХ.
Али, додао је да је Комисија изразила незадовољство брзином испуњавања њихових препорука са прошлогодишњег састанка те да очекује да се старе као и нове препоруке брже реализују.
Истакао је да у Комисији очекују да ће до краја јула ове године завршити ревизију Акционог плана и одредити нове приоритете у области реформе јавне управе те да рок за испуњавање мјера из акционог плана остаје исти, крај 2027. године.
– Државни ниво власти требао је до јуна 2023. године успоставити радну групу за усклађивање закона о државној служби у цијелој земљи, а самим тим и систематизације послова, категорија послова, а затим и стандарда плата. Министарство правде БиХ је 2021. иницирало оснивање заједничке радне групе која је требала радити на хармонизацији закона о државној служби на свим нивоима, али се на ову иницијативу одазвали само Агенције за државну службу БиХ и Агенције за државну службу ФБиХ. Међутим, планом рада Народне скупштине РС дефинисано је разматрање новог закона о државној служби у Републици Српској у четвртом кварталу ове године, док је у Федерацији БиХ планирано у мају одржавање састанка/округлог стола о усклађивању закона о државној служби – појаснио је.
Касап је истакао да је Европска комисија позвала Босну и Херцеговину да побољша нацрт Програма интегрисања у ЕУ, да ревидира и усвоји Акциони план за реформу јавне управе с трошковима његове проведбе те да побољша функционисање координационих структура.
Нагласио је да БиХ треба измијенити законе о државној служби тако да буду усклађени с принципом заслуга и међусобно у циљу професионалне и деполитизоване државне службе те да усвоји прописе на државном нивоу о цјелодржавном стратешком планирању политика и одређивање једне институције на државном нивоу која је надлежна за планирање политика. Такође, мора се побољшати праћење проведбе цјелодржавне Стратегије управљања јавним финансијама.
На питање шта је фокус новог, ревидираног акционог плана за реформу јавне управе и када документ намјеравају финализирати, Касап је казао још немају коначан приједлог активности.
– О томе ћемо разговарати у мају са свим координаторима за реформу јавне управе и члановима надзорних тимова. Највећи изазов за наредни период је дигитализација јавне управе. Већина активности је и даље актуелна, нарочито изградња градивних блокова који ће омогућити пружање електронских услуга, што укључује успоставу Каталога услуга преко којег ће се у будућности пружати електронске услуге, успоставу и јачање центара дијељених услуга, е-плаћања, владине сабирнице итд, дакле свих елемената који су неопходни за будуће пружање е-услуга – нагласио је.
Сматра потребним осигуравање интероперабилности којој ће се морати прилагодити и претходно и сада развијени системи, те омогућити да институције комуницирају међусобно, умјесто да шаљу људе да путују по земљи и пред шалтерима прикупљају документе које су им према законима о управном поступку дужни сами осигурати.
– У области услуга недостаје законодавни оквир. Приједлог закона о електронској идентификацији и услугама повјерења за електронске трансакције није усвојен, недостаје закон о цyбер сигурности, а употреба сигурног електронског потписа није омогућена – подвукао је.
Говорећи о томе колико новца издвајању владе за реформу јавне управе и да ли је то довољно за проведбу свих планираних активности, Касап је казао да је Савјет министара БиХ у претходном периоду издвајао новац у ПАР Фонд на бази трогодишњих, односно годишњих одлука, које је предлагала Канцеларија координатора.
– На сличан начин су издвајана средства и осталих нивоа у ПАР Фонд. У овом тренутку ПАР Фонд се налази у блокади и ми очекујемо да ће Канцеларија, у сарадњи са ПАР координаторима доставити на усвајање документе о деблокади ПАР Фонда и предложити даљи начин издвајања – казао је.
Тврди да постоји спремност да се осигурају издвајања, али да је потребно дефинисати начине и обим, јер је у овом моменту тешко говорити о процентима ако се зна да су домаћа улагања у ПАР Фонд износила седам одсто у односу на уложени новац донатора.
– Свакако мислимо да та сума не би требала бити мања од 10 одсто – истакао је.
Нагласио је да има више од 10 милиона марака у ПАР Фонду, али да тај новац не могу користити уколико се не донесу одговарајуће одлуке о деблокади Фонда.
– Познато вам је да су циљ реформе јавне управе у БиХ хармонизиране реформе, спрјечавање фрагментације и осигурање равномјерног напретка на свим нивоима – казао је.
Касап је закључио да је најефикаснији начин за то проведба истовремених реформи на свим нивоима што су у претходном периоду осигуравали кроз пројекте, било да су они финансирани из ПАР Фонда или других извора.