Јавна управа треба да буде деполитизована, ефикаснија, економичнија, транспарентнија. Треба да буде електронски, дигитално доступна већини грађана. И да ради много брже и ефикасније, што је захтјев и привредне заједнице и већине грађана.
То у интервјуу за Српскаинфо каже предсједник Синдиката управе Републике Српске, Божо Марић, говорећи о реформи јавне управе, што је један од 14 приоритетa ЕУ за БиХ.
Синдикат управе у петак у Бањалуци организује конференцију Изазови и перспективе реформе јавне управе на европском путу БиХ, што је био повод за овај разговор. Марић каже да је свјестан да већина грађана има лошу оцјену о јавној управи, али их ипак позива да буду подршка синдикату јер је ово први пут да је синдикат дигао глас и да тражи да јавна управе буде реформисана.
Док политичари ћуте „јер чувају своје политичке послушнике, које су запослили“.
-На догађај смо позвали премијера РС Радована Вишковића, премијера ФБиХ Нермина Никшића и предсједавајућу Савјета министара БиХ Борјану Кришто, сматрајући их најодговорнијим политичарима за ове процесе у БиХ. Нико од њих се није одазвао. Али ће доћи национални координатори односно стручњаци који проводе процесе реформе јавне управе БиХ, РС, ФБиХ и Дистрикта Брчко. Морамо да отворимо ову тему јер смо схватили да се политичари боје због својих гласача. Сигиран сам да ћемо их натјерати да ово коначно престане да буде табу тема у БиХ – каже Марић.
Према његовим ријечима, политичари морају да схвате да у њима имају најважнијег социјалног партнера који је спреман да разговара, ма колико ова тема била болна за раднике у јавној управи, јер ће се, готово извјесно, указати технолошки вишак запослених.
-Јер, ми не можемо доћи до повећања плата у сектору јавне управе, не можемо обезбиједити адекватне плате за оне људе који истински раде – поручује Марић.
Каква је ситуација у земљама региона? Има ли неко на кога можемо да се угледамо?
Апсолутно. Треба да пратимо траг Словеније. Прије више од 20 година, када је приступила ЕУ, Словенија је била на посљедњем мјесту када је у питању ефикасност јавне управе у ЕУ. Словенија је данас трећа најефикаснија јавна управа у ЕУ.
Шта је то што грађани позитивно оцјењују у раду јавне управе?
Обично када дођемо до неких елементраних непогода, тада су свима добри ватрогасци, деминери, инспектори… Грађани морају да схвате да су државни службеници и намјештеници војска Републике Српске. На позив надређених морају да дођу, без обзира да ли је то радни или нерадни дан. Сигиран сам да грађани сада много више цијене и раднике у здравственом сектору јер су свјесни да ти љекари за много веће плате могу да оду у иностранство, али су и даље ентузијасте овдје.
Колико људи уопште ради у јавној управи Српске? Да ли постоји регистар?
Синидикат управе је у посљедње двије године стално иницирао код Владе РС да коначно објави регистар јер је то пројекат који је финансиран од стране Свјетске банке, а који је Република Српска завршила. Тај регистар би требало да буде јавна база свих оних који раде и који примају плату из буџета или из јавних прихода РС. Ми до дан данас немамо објављен тај регистар, тако да можемо да причамо једино на основу статистичких података у РС који нам кажу да у овом моменту у јавној управи, рачунајући органе управе и јединице локалне самоуправе и ванбуџетске фондове, имамо од 18.000 до 20.000 запослених.
Ви сте раније помињали цифру од 55.000 људи?
У тај број убрајамо запослене у области просвјете, правосуђа, полиције и здравства у РС. То је укупан број оних који примају плату из буџета или из јавних средстава, с тим да ту не рачунамо Шуме, Електропривреду и остала јавна предузећа која имају властите изворе финансирања.
Зашто власт избјегава да објави списак запослених у јавној управи?
Очигледно да је да је то у вези са оним што смо ми прошле године иницирали, то су људи који примају плату, а не долазе на посао. То је први разлог. Јер, када би људи који раде у одређеном органу или фирми погледали тај регистар, видјели би да НН особа не долази на посао, а да уредно прима плату. Да га нико не познаје. Тај регистар је основни показатељ с којим ћемо морати да причамо о реформи јавне управе, која нас очекује у БиХ.
Да ли ви представљате интересе свих у јавној управи, па и тих који не долазе на посао, или само оних који заиста раде свој посао?
Имајући у виду да ће реформа јавне управе бити један од најозбиљнијих изазова за све синдикате у региону, ми заступамо искључиво оне који су чланови Синдиката управе РС. То говорим из простог разлога јер ниједна реформа није прошла, а да није било технолошког вишка радника, отпуштања радника. Препорука СИГМА, односно ЕУ за реформу јавне управе јесте да власт мора да сарађује са синдикатом, а да синдикат има обавезу да штити искључиво оне који су чланови синдиката. Уколико буде вишкова у процесу реформе, Синдикат управе интересују искључиво његови чланови.
У најави конференције коју организујете кажете да се радници и синдикати плаше шта носи реформа јавне управе. Зашто?
Синдикат као синдикат се не плаши реформе јер смо једним дијелом, заједно са надлежним министарством и представницима Сигме, учествовали у изради Приједлога новог закона о државним службеницима који предвиђа деполитизацију јавне управе и да се политички окови скину са леђа државних службеника. Да се напокон створе предуслови да имамо управу способних, а не управу подобних, какву тренутно имамо. Бојим се да велики број људи у јавној управи неће моћи одговорити захтјевима који ће се пред њих поставити из простог разлога јер ће ту доћи до деполитизације јавне управе. Доћи ће до много транспарентније, економичније, финансијски оправданије, али и ефикасније јавне управе. Ту ће моћи да остану искључиво они који су најспособнији.
Јавна је тајна да су то углавном гласачи странака у власти. Како очекујете да се политика одрекне дијела свог бирачког тијела јер је управо запослење било услов за глас на изборима?
Политика је морала све ове године да се бори, да ствара амбијент за отварање нових радних мјеста. И да се ти људи запошљавају у реални сектор, тамо гдје је очигледно и потреба за радницима. То нам говоре подаци да само у 2024. години имамо близу 40.000 захтјева за издавање дозвола страним радницима, што показује да је РС потребан огроман број радника. Из тог разлога смо на нашу конференцију позвали и представнике Уније послодаваца РС. Уколико се у процесу реформе јавне управе утврди већи број технолошког вишка, да видимо како ће синдикати и Унија послодаваца створити партнерство, како би могли они да преузму евентуални вишак.
Колика је сада разлика у плати у јавној управи, у односу на привреду? Ранијих година однос је био драстично у корист јавне управе.
Некада је посао у јавној управи био далеко примамљивији због виших плата. Данас, на примјер, економиста који има положен испит за рачуновођу или књиговођу сигурно може да оствари далеко већу плату у реалном сектору. Тај и сличан кадар већ одавно прелази у реални сектор. Али ми говоримо о ономе шта може да се деси за двије – три године и да ли ће моћи привреда да прихвати све те раднике.
Перцепција просјечног грађанина у РС о јавној управи је углавном негативна. Сматрају је скупом људи који не раде довољно или довољно брзо и увијек „фали папир“. Да ли је баш такво стање, посматрано изнутра?
Није. Грађани морају да буду свјесни да без тих људи овај систем не би функционисао. Као синдикат се залажемо да то буде управа способних, а не подобних. Односно да сви људи који долазе на посао адекватно дају свој допринос у процесу рада, да сви једнако подјеле терет тог посла. А, не да један ради за три радника који су дошли на посао, а немају одређену компетенцију и знања. Ту стварате одређена незадовољства међу радницима. Људи су незадовољни јер примају исту плату као и они који не долазе на посао, или не одговарају адекватно послу на који су распоређени.
Зашто су онда оцјене запослених у јавној управи углавном добре?
Наравно. Ниједан руководилац неће дати лоше оцјене својим радницима јер би тим он испао лош руководилац. Неко би га питао: Како си ти добар шеф, а сви твоји радници имају лоше оцјене?
Да ли ће Синдикат управе РС организовати нове протесте?
Протест смо организовали у септембру прошле године. Мислили смо да су људи много незадовољнији својим статусом, платама и да ће у много већем броју изаћи на протесте. Нажалост, тада су радници одлучили да послушају своје шефове. Када иду да бране границе или када треба да изађу на митинге, тада излазе у огромном броју јер тада их њихови шефови пописују. Синдикат није правио никакве спискове, организовао је протест људи који су дошли својом вољом. Уколико буде потребе, синдикат ће поново организовати протесте и сигуран сам да ће они бити много масовнији јер нам се сада јавља све већи број људи који су незадовољни, којима је жао што нису тада изашли. Напросто се осјећају превареним јер видимо да нико и не најављује било какво повећање плата у РС.