Државни координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан, замјеник координатора Дарко Касап, шеф Оперативне јединице у Канцеларији координатора за реформу јавне управе Неџиб Делић, стручни савјетник за реформу јавне управе Мубера Бегић, виши стручни сарадници за правне послове Ранка Паповић и Николина Кнежевић присуствовали су конференцији под називом “Двије деценије реформе јавне управе у Босни и Херцеговини – (не)научене лекције”.

Чак 68,8% грађана БиХ нема повјерење у рад запослених у јавној управи а већина њих (82,9%) сматра да се новац из буџета не троши на прави начин. На мањак повјерења утицало је и то што све више грађана види корупцију у јавној управи, гдје готово четири петине испитаника (78,6%) вјерује да се до посла у овом сектору долази “преко везе”. То су подаци из истраживања јавног мњења у цијелој Босни и Херцеговини које је Транспарси Интернешнел у БиХ (ТИ БиХ) представио данас на конференцији  под називом “Двије деценије реформе јавне управе у Босни и Херцеговини – (не)научене лекције”.

Након 20 година рада на реформама, по оцјени из посљедњег извјештаја Европске комисије, БиХ је и даље у раној или почетној фази, а кључни разлог је недостатак политичке воље, што се показало и подацима о ефикасности провођења мјера. На конференцији је представљен и зборник радова стручњака из области реформе јавне управе, а истраживања су открила да је БиХ најлошија у регији по овом питању. Испуњено је свега 14% планираних активности из Акционог плана, а посебно је изостао напредак у погледу управљања људским ресурсима, транспарентности и одговорности, те рационализације јавне управе. С друге стране, перцепција грађана показује да је изостало и очекивано унапређење јавних услуга.

“Ми смо завршили одређене припремне документе, заједничку платформу за дјеловање и очекујемо да се Координациони одбор, као политичко тијело, састане и да да тачне смјернице у ком правцу реформа јавне управе треба даље да иде”, каже Драган Ћузулан, државни координатор за реформу јавне управе.

“Имамо акционе и стратешке планове, проведбене документе, али то још није довољно да би се направили видљивији резултати. Такође недостају финансијска средства и, нажалост, имамо још блокиран фонд за реформу јавне управе, док домаће владе немају довољно финансијских средстава за реформске пројекте. Рекао бих да се ту очекује једна видљивија подршка Европске уније, али, с друге стране, и испуњавање потребних услова кад су у питању домаће власти”, закључује Ћузулан.

У процедури је, каже, формирање Надзорних тимова, а ради се о имплементационом тијелу за реформу јавне управе које треба да обавља веома важне послове, односно, ревидирање акционог плана и његово усмјеравање ка дигитализацији, као једног од приоритетних захтјева за видљивију реформу јавне управе у наредном периоду.

Ћузулан је истакао потребу да се власти на свим нивоима више посвете реформи јавне управе и да доносиоци одлука исте доносе у краћим роковима, јер се превише времена губи око усаглашавања понекад тривијалних питања која нису суштинска за саму реформу.

„Морамо признати да смо још увијек далеко од наших циљева који би требали бити усмјерени на потребе грађана и усклађивање са европским стандардима. Квалитет јавних услуга је на апсурдно ниском нивоу, процес дигитализације је на самом почетку, док се висок ниво корупције одржава на повјерење грађана”, изјавио је Срђан Благовчанин, предсједавајући Управног одбора ТИ БиХ.

Ова реформа једна је од кључних за наставак процеса европских интеграција што су данас поручили  представници ЕУ и Шведске.

“Реформа јавне управе је кључна за свако модерно друштво, блиско је повезана са владавином права и представља кључ за процес придруживања ЕУ. Када је овај процес почео направљени су значајни кораци, али је тај процес застао посљедњих година”, навела је амбасадорка Краљевине Шведске у БиХ Хелена Лагерлоф.

“Ово је тема која увелико утиче на живот грађана. Ово је један од 14 кључних приоритета који су преостали и ЕУ је до сада помогла БиХ са преко 200 пројеката у овој области. Доста тога је урађено али остаје још пуно посла како би БиХ имала јавну управу која је професионална” казао је замјеник шефа Делегације ЕУ Адебајо Бабајиде.

Конференција коју су организовали ТИ БиХ и Канцеларија координатора за реформу јавне управе уз подршку Шведске, била је прилика за интензивне дискусије и размјену искустава о кључним аспектима реформе јавне управе.