СИГМА, заједничка иницијатива Европске уније (ЕУ) и ОЕСР-а, коју претежно финансира ЕУ, издали су ревидиране Принципе јавне управе (“Принципе”) као одговор на захтјев Европске комисије. Циљ је био издвојити вриједности и стандарде доброг јавног управљања којима се могу руководити управе проширења и сусједства ЕУ у својим реформским напорима те које могу користити у рјешавању недостатака у јавним управама.
Принципи јавне управе представљају свеобухватан оквир стандарда који изражавају вриједности и понашања које грађани и предузећа могу очекивати од модерне јавне управе. Осмишљени су у циљу усмјеравања управа земаља проширења и сусједства ЕУ у реформским напорима на рјешавању недостатака у јавним управама те испуњавању захтјева ЕУ у контексту једног од “темеља” процеса приступања. За ОЕСР, Принципи представљају инструмент за ширење ОЕСР стандарда доброг јавног управљања и за повећање утицаја Организације у управама у којима СИГМА ради.
Политичари и државни службеници из других транзицијских земаља такође могу користити овај оквир као алат за континуисано унапређење система јавне управе и као смјернице за јачање капацитета своје јавне управе за израду бољих политика за боље животе, пружање висококвалитетних и услуга усмјерених на кориснике и за ефикасно управљање јавним средствима, као и у настојањима да потакну транспарентност и одговорност те изграде повјерење грађана у јавне институције.
Прво издање Принципа јавне управе објављено је 2014. године. СИГМА је припремила ревидирано издање са циљем да: 1) ажурира оквир у складу са најновијим стандардима и праксама у ЕУ, ОЕСР-у и другим међународним организацијама; и 2) боље одговори на изазове с којима се друштво суочава данас и у будућности, као и на потребу за респонзивним и агилним јавним управама да би рјешавале настајуће политичке приоритете и захтјеве грађана.
Принципи су осмишљени да буду “неутрални по питању политика”, чиме се омогућава јавним управама које их слиједе да на бољи начин испуњавају политичке приоритете својих влада, као и економске, друштвене, еколошке или безбједоносне циљеве. Данас се од јавних управа очекује да буду дигиталније, агилније, иновативније и зеленије него 2014. године.
Ова нова верзија одражава важност потпуног прихватања потенцијала дигитализације, поука извучених током глобалне пандемије КОВИД-19 (јачање агилности и отпорности јавне управе и флексибилност радних аранжмана), као и очекивања да јавна управа доприноси рјешавању изазова околиша, што укључује и климатске промјене и губитак биодиверзитета. Ова нова верзија обједињује Принципе за регије проширења и сусједства ЕУ, те још јасније и сажетије изражава ЕУ вриједности и стандарде за добру јавну управу. Тамо гдје постоје посебни стандарди за приступање ЕУ, они су одвојено наглашени. Принципи из 2023. године такође проширују опсег примјене ван центра владе како би се укључили регионални и локални нивои власти, са циљем потицања кохерентног приступа политикама. Ревидирана верзија такође одражава искуство и поуке које су ЕК и СИГМА стекле од 2014. године, кроз директну сарадњу са националним управама и редовне активности праћења.
Ревидиране Принципе можете преузети овдје
https://www.sigmaweb.org/publications/Principles-of-Public-Administration-2023-edition-BCS.pdf
Подсјећања ради, у марту 2022. године, европски министри надлежни за јавну управу додатно су нагласили потребу за атрактивним, модерним и иновативним државним службама које воде примјером, транспарентним и отпорним јавним услугама које испуњавају очекивања корисника те висококвалитетним и инклузивним дигиталним јавним услугама којима се поштују европске вриједности. У новембру 2022. године, на састанку Одбора за јавну управу на министарском нивоу, министри ОЕСР-а обавезали су се на “оснаживање, промоцију и јачање темеља демократија, свјесни потребе да се суоче са изазовима растућих и мијењајућих очекивања грађана по питању заступљености, респонзивности, отворене владе и интегритета институција, као и зелене политике, укључујући и кроз иновативне приступе у јавном сектору” и на “наставак напора у изградњи професионалних, дјелотворних и ефикасних јавних институција, те високоучинковитог руководства и државних службеника у прилог јачим демократијама.
ЕУ и ОЕСР препознају да је добро јавно управљање кључни фактор за постизање одрживог развоја, економског раста, конкурентности и бољег квалитета живота, као и за рјешавање кључних изазова у друштву, како данас тако и у будућности. Ове двије организације дијеле ставове о вриједностима које дефинирају добро јавно управљање. ОЕСР и ЕУ помажу владама да управљају све сложенијим контекстима и унапређују јавно управљање тиме што пружају платформу за политички дијалог и размјену искустава, развијају препоруке и припремају потребне компаративне међународне податке и анализе. У ЕУ је концепт “добре управе” постепено дефинисан и укључен је у Повељу ЕУ о темељним правима. У својој Стратегији проширења из 2014. године, Европска комисија је истакла реформу јавне управе као један од “темеља” процеса проширења и представила је шест тематских области које ће касније творити структуру Принципа. Ревидирана методологија проширења ЕУ усвојена 2020. године ставља “кластер темеља” у сам центар приступних преговора: “Вјеродостојност би требало повећати јачим усмјерењем на темељне реформе нужне за успјех на путу према ЕУ-у, које ће сада имати још важнију улогу у приступним преговорима. Преговори о темељним питањима отвориће се први и затворити задњи јер ће напредак у вези с тим питањима одређивати темпо преговора.” 5 Темељи се баве кључним међусекторским и међусобно повезаним питањима која сежу од владавине права, борбе против корупције и људских права до функционисања демократских институција и реформе јавне управе. Преговори у овим областима ће бити вођени, између осталог, мапама пута; мапа пута за реформу јавне управе бит ће међу мјерилима која се траже од земаља преговарача. У октобру 2022. године, Комуникација Европске комисије о политици проширења ЕУ нагласила је кључну сврху јавних управа да реагирају на нове проблеме и постижу резултате за добробит грађана, као и главне недостатке у земљама проширења: “Јавне институције и управе морају бити спремне одговорити на друштвене проблеме и учинковито проводити политике. Модернизација јавних управа остаје кључно питање у свим земљама проширења. Политизација још увијек нарушава капацитет јавних управа и њихов углед пожељног послодавца. Иако у начелу постоји свијест о потребама за кључним реформама за стварање управа које су професионалне и које се темеље на заслугама, биће потребно више вођства и труда за побољшање планирања политика, јавних финансија, управљања људима и одговорности.” Како би повећала кохерентност, Европска комисија усклађује свој приступ дијалогу са државама чланицама и земљама кандидатима о важности квалитетне јавне управе: “Комисија има циљ да обезбиједи висок степен кохерентности у свом приступу политикама, укључујући и након приступања, континуисаним истицањем значаја квалитетне јавне управе и пружањем еквивалентног оквира за процјену у сврху мјерења квалитета јавне управе. Тиме се жели избјећи ситуација у којој се ‘тешко постигнуте’ позитивне реформе, на примјер у циљу професионалне државне службе засноване на заслугама, пониште након што земља постане чланица ЕУ.