Нови Закон о слободи приступа информацијама (ЗОСПИ) на нивоу институција Босне и Херцеговина (БиХ) објављен је у Службеном листу БиХ 30. августа 2023. године, а на снагу је ступио осмог дана од дана објављивања. Претходно је Закон освојен на сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ (ПС БиХ) 22. августа и на сједници Дома народа ПС БиХ 30. августа 2023. године. Закон је усвојен упркос бројним критикама невладиних и међународних организација.
“Усвајање Закона о слободи приступа информацијама на државном нивоу је примјер како не треба усвајати нове закона. Министарство правде и Вијеће министара су потпуно игнорисали све коментаре које је цивилно друштво доставило, а било их је више од 200, без да су дали иједну реченицу и образложење зашто је то тако”, рекао је Срђан Благовчанин, предсједавајући Управног одбора Транспаренси Интернешнела БиХ (Ти БиХ) на конференцији поводом Међународног дана слободе приступа информацијама коју је ТИ БиХ одржао у Сарајеву.
Благовчанин је додао да су игнорисани и коментари међународних организација и стручних тијела, попут СИГМЕ и Дирекције за европске интеграције БиХ.
Благовчанин је напоменуо да је највећа мањкавост новог закона то што је Жалбени савјет при Савјету министара БиХ тијело за рјешавање жалби у другостепеном поступку.
“То тијело нити испуњава критерије стручности, нити критерије независности. То није рјешење које ће осигурати грађанима право на приступ информацијама…’’, рекао је Благовчанин.
Закон предвиђа и проактивно објављивање информација те успоставу Централног портала јавних информација чији начин организације и вођења ће се прописати посебним правилником који ће на приједлог Генералног секретаријата Савјета министара БиХ донијети Савјета министара БиХ у року од девет мјесеци од дана ступања на снагу закона. Нови закон умањује и улогу Институције омбудсмена БиХ, те не предвиђа довољно оштре санкције. Учесници конференције су нагласили и да је требало ићи у правцу рјешења које предвиђа да се санкције изричу у случају кршења самог закона, а не тек у ситуацијама када се не испоштује налог управног инспектора.
Као и претходних година, Транспаренси Интернешнел БиХ је на Међународни дан слободе приступа информацијама, који се обиљежава 28. септембра, представио резултате истраживање о примјени ЗОСПИ-ја у јавним предузећима и јавним институцијама. Иако БиХ има нови ЗОСПИ на нивоу институција БиХ, и даље су на снази стари закони о слободи приступа информацијама на ентитетским нивоима.
“Први закључак је да нема разлике између примјене закона на различитим нивоима власти. Други закључак јесте да имамо одређени напредак који се се првенствено односи на формалну примјену закона, на одговоре у законом прописаном року. Међутим, с озбиром да се закон примјењује у БиХ већ двадесет година, то је недовољно’’, рекао је Марко Вујић, сарадник за пружање правне помоћи ТИ БИХ, који је представио резултате истраживања.
Истраживање рађено 2023. је показало да је 49,7 одсто јавних предузећа те 79,5 одсто јавних институција одговорило у законски предвиђеном року од 15 дана. ТИ БиХ је од 428 јавних предузећа и од 792 јавне институције тражио информације о саставу управљачких органа (директора и чланова управног одбора), износима плата и накнада, податке о броју запослених те финансијске извјештаје за 2022.
Најчешћи разлози одбијања достављања информација нису се мијењали задњих десет година, те се односе на то да тражене информације представљају обимну документацију, да јавни органи достављају друге информације у односу на тражене, да је јавним органима потребан дужи период за достављање, да не могу дати информације у циљу заштите повјерљивих комерцијалних интереса и заштите приватности.
Због недостављања информација, ТИ БиХ је покренуо преко 200 судских спорова.
“Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) се већ 20 година користи Законом о слободном приступу информацијама и он је за нас непроцјењив алат за истраживачке новинаре за рад. Ми на тај начин добијемо јако важне информације које институције често желе да сакрију, иако би оне требале бити јавне”, рекао је Аладин Абдагић, главни и одговорни уредник ЦИН-а.
ЦИН је до сада покренуо 16 судских поступака за недостављање информација, а до коначне пресуде, које су до сада биле у корист ЦИН-а, у просјеку се чекало по 18 мјесеци.
Поред старих изазова у примјени ЗОСПИ-ја, сада слиједе и нови. Један од њих је и који ће се закон примјењивати у Брчко Дистрикту: да ли нови Закон о слободи приступа информацијама на нивоу државе као што је то било и до сада, или ће Брчко Дистрик донијети нови.