Дом народа Босне и Херцеговине (БиХ) је на јучерашњој сједници усвојио Закон о слободи приступа информацијама БиХ након што је усвојен и у Представничком дому. За Закон је гласало девет делегата, а четири су била против.
Овај закон је у претходном периоду изазвао бројне полемике у оба дома Парламентарне скупштине БиХ, али и у цивилном друштву. Разлог томе су, углавном, били дијелови Закона који утврђују изузетке од давања информација и одређују да ће о жалбама на рјешења институција одлучивати Жалбени савјет при Савјету министара које је и предлагач Закона.
Делегати Дома народа који су на јучерашњој сједници гласали против рекли су да су то учинили јер је делегација Европске уније (ЕУ) у БиХ упозорила да Закон није усклађен с европским стандардима, посебно у дијелу који се односи на Жалбени савјет. Изразили су сумњу у транспарентност и независност овог тијела јер се оно налази при Савјету министара БиХ.
“Ово је закон који није уклађен са европским стандардима, а продаје нам се као да јесте”, рекао је делегат Странке демократске акције Шефик Џаферовић.
Парламентарци су овај проблем покушали ријешити предлажући да другостепени орган који би одлучивао о жалбама буде Институција омбудсмена у БиХ. Но, Закон је усвојен без овог амандмана.
Министар правде БиХ Давор Буноза је рекао да Институција омбудсмена у БиХ не може одлучивати о жалбама јер то није у складу са Уставом БиХ, Законом о омбудсменима БиХ и Законом о управном поступку. “Та институција доноси препоруке које нису обавезујуће и не може мериторно одлучивати о жалбама на тијела институција БиХ. Жалбено вијеће није најбољи модел, али је у складу са међународним стандардима. То је једини реалан и најбољи приједлог који ми можемо понудити.”
Директорица Транспаренси Интернешнела БиХ Ивана Корајлић сматра да Савјет није независан па се не може очекивати да независно поступа у случајевима када је ријеч о институцијама Савјета министара, “а посебно је спорно што се не зна како Жалбени савјет може поступати по жалбама везано за рјешења које доносе институције које нису у надлежности Савјет министара, попут суда, тужилаштва, Високог судског и тужилачког савјета и других.”
Корајлић каже за Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) да су представници цивилног друштва још од 2021. године, када је објављен Нацрт овог закона, упутили више од 200 коментара на које се Министарство правде БиХ оглушило. У коментарима су посебно критиковали проширену листу изузетака која је сада много дужа него у постојећем закону.
Корајлић каже да није јасно на шта се конкретно изузећа односе, због чега сматра да ће службеници у институцијама то тумачити произвољно, од случаја до случаја, што би могло довести до злоупотребе механизма изузетака.
“Кад додате на то да више нема обавезе да се аутоматски проводи тест јавног интереса у случају кад се утврде изузеци, него се посебно мора тражити провођење теста јавног интереса, онда постаје јасно да ће бити у старту отежан приступ информацијама.”
Но, министар Буноза каже да су изузеци сачињени у складу са Директивом ЕУ-а о отвореним подацима: ”То што има више реченица, не значи да постоје већи изузеци, него се спречава злоупотреба и Закон се усклађује са међународним стандардима”.
Министра, са друге стране, забрињава да ли ће институције бити спремне на проактивну објаву информација на коју их Закон обавезује. Он каже да ће број захтјева бити смањен ако се буде поштовао Закон јер би информације требале бити унапријед објављене на интернетским страницама институција.
“Искуство је показало да се то врло често злоупотребљава. Да, уколико се нека информација у неком облику налази на страници, да то даје право институцијама да одбију приступ информацијама на захтјев, чак и онда кад та информација није потпуна”, каже Корајлић.
Упркос мањкавостима које је и сам истицао током обје сједнице Дома народа, делегат Златко Милетић је био један од оних који су гласали за његово усвајање. Рекао је да Закон треба усвојити па касније мијењати и направити квалитетнијим: “Треба човјек некад нешто и прогутати само да кренемо даље јер ће, у коначници, ово бити за добробит грађана”.
Ивана Корајлић истиче да је квалитетан закон требало направити док је био у процедури, јер привремена рјешења у БиХ често постају стална.
Закон о слободи приступа информацијама БиХ је један од 14 приоритета из Мишљења Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ и на снагу ступа осам дана од објаве у Службеном гласнику БиХ.