Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) на јучерашњој сједници усвојио је, у првом читању, Приједлог закона о слободи приступа информацијама (ЗОСПИ) на нивоу институција БиХ, чији је предлагач Савјет министара БиХ. Дан раније, 24. јула, Представнички дом ПСБиХ одгодио је изјашњавање о овом приједлогу закона, у другом читању, а о којем ће се изјаснити након гласања о приједлозима амандмана.
Предлагачи су, између осталог, истакли увођење новог принципа “проактивне објаве информација”, који подразумјева континуирану самоиницијативну објаву одређених врста информација на страницама институција БиХ, као и “централног портала јавних информација”, који ће наводно унаприједити транспарентност рада институција на државном нивоу и олакшати рад новинара. Истовремено, државне институције које су и до сада имале обавезу проактивне објаве информација, према ријечима новинара углавном нису биле транспарентне или су селективно објављивале информације. Стога медијски професионалци не очекују много од новог закона по питању проактивне транспарентности и уопће приступа информацијама од јавног значаја, пише Медиа.ба.
Критике новог закона
Бројне организације цивилног друштва и медији отворено су критиковали, проблематизирали и упозорили на мањкавости Приједлога закона након што га је усвојио Савјет министара БиХ на деветој сједници 12.04.2023. године. Представници медија и цивилног друштва сматрају да ће нови закон угрозити права грађана. Замјерке се односе прије свега на дугу листу изузетака због чега би битне информације могле бити ускраћене јавности, а друга већа замјерка је да је предвиђено тијело као другостепени орган за одлучивање по жалбама Жалбено вијеће при Савјету министара БиХ, а требало би бити независна институција.
Организације цивилног друштва окупљене у Иницијативи за мониторинг европских интеграција БиХ, сугеришу да овај приједлог “у појединим дијеловима угрожава стечена права и достигнућа из постојећег Закона и није у складу са међународним стандардима и праксама“. Како су између осталог навели у саопштењу, предлагач овог закона је европски стандард отвореног и слободног приступа јавним информацијама претворио у изузетак, а не правило, што би у пракси могло довести до немогућности приступа великом броју информација од јавног значаја.
Раније су из Транспренси интернешнел БиХ (ТИ БиХ) у саопштењу издвојили неке од мањкавости Приједлога закона: у односу на актуелни закон, који такођер није добар, додатно уназађује ову област; значајно би се разликовао од ентитетских закона; процедуре су компликованије; компликује се жалбени поступак; дужи су рокови за доставу информација… Истакли су и како посебно забрињавам то што Закон предвиђа постојање околности гдје јавни органи не морају доставити рјешење којим се, напримјер, одбија приступ информацијама или наводи да постоји обавеза чувања података “што може доводити до намјерних грешака службеника”.
Проактивна транспарентност као један од принципа
Бројне изузетке наведене у Приједлогу закона, због којих би информације могле бити ускраћене јавности, предлагачи правдају увођењем принципа “проактивне објаве информација”, који подразумјева обавезу институција да на својој интернетској страници или на други погодан начин, редовно објављују и ажурирају информације из свог дјелокруга рада „на лако доступан начин, када је год то могуће и одговарајуће, у машински читљивом облику, у року од 15 дана од дана настанка информације“.
Из Министарства правде БиХ наводе да ће проактивном објавом информација првенствено новинарима бити олакшан рад. “То значи да ће све институције на нивоу БиХ морати унапријед објавити све важније одлуке, имена и презимена запосленика, њихову стручну спрему, послове које обављају, плаће, свака одлука која се тиче јавних набавки мораће бити објављена”, рекао је медијима актуелни министар правде у Вијећу министара БиХ Давор Буноза.
Приједлог закона којим се предвиђа проактивна транспарентност није био јавно доступан на страницама институција, након захтјева Савјету министара БиХ за достављање Приједлога упознали смо се са његовим садржајем, а доласком на дневни ред сједница Парламента објављен је на њиховој страници.
Државне институције и до сада имале обавезу проактивне објаве информација
Институције на државном нивоу су и до сада имале обавезу проактивно објављивати информације посебно након одлуке Савјета министара БиХ из 2018. године, када су усвојене Политика и Стандарди проактивне транспарентности и када су задужене све институције Савјета министара БиХ да редовно ажурирају документе и информације објављене на својим службеним веб-страницама.
Политику и Стандарде проактивне транспарентности припремила је раније Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ, који је у сарадњи са Агенцијом за статистику БиХ успоставила механизам праћења испуњености стандарда проактивне транспарентности на нивоу државних институција. Савјет министара БиХ је на 56. сједници одржаној 26.10.2022. усвојио Информацију о трећем проведеном онлајн истраживању о примјени Политике и Стандарда проактивне транспарентности.
Све институције задужене су да континуирано проводе стандарде проактивне транспарентности, те редовно ажурирају документе и информације објављене на службеним веб-страницама; да једном годишње доставе податке Канцеларији о примјени Политике и Стандарда проактивне транспарентности за потребе редовног извјештавања, појаснила је за Медиацентар виша стручна сарадница за односе с јавношћу при Канцеларији координатора Ведрана Фалаџић.
Истраживање које је провела Канцеларија координатора 2023. године на узорку од 65 институција показало је да просјечна испуњеност стандарда проактивне транспарентности износи 72.27 одсто, што представља побољшање у односу на 2022. када је испуњеност стандарда била 68.23 одсто, док само шест институција БиХ испуњава 100 одсто стандарда, додаје Фалаџић и наглашава да финансијска транспарентност и даље представља изазов јер институције нередовно објављују годишње финансијске планове, односно буџете.
Када је ријеч о Приједлогу ЗОСПИ-а, Канцеларија координатора за реформу јавне управе у БиХ је учествовала у припремним активностима али не и изради новог закона и дао је, између осталог, препоруке које се односе на подручје проактивне транспарентности (успоставу каталога информација које ће бити објављиване проактивно) и на успостављање портала отворених података, навели су из ове институције.
Новинари и активисти: досадашња искуства и очекивања од новог ЗОСПИ-а
Уредник Балканске истраживачке мреже у БиХ (БИРН БиХ) Семир Мујкић нема велика очекивања када је у питању примјена новог ЗОСПИ-а, јер у тексту Приједлога не види довољно добра рјешења која ће натјерати службенике да учине транспарентнијим рад институција, и оцјењује да ће нови закон власти искористити да представе Европској унији (ЕУ) како раде на приближавању земље чланству, али суштински се транспарентност неће побољшати.
Подаци и документи које институције објављују на својим веб страницама су од кључне важности за рад медија као што је БИРН, јер брзина којом се долази до информација одређује напримјер колико се текстова може произвести годишње. “Што брже можемо до информација то значи да можемо објавити више анализа и истраживања јер ћемо потрошити мање времена да се боримо са службеницима за документе који би свакако већ требали бити јавни”, објашњава Мујкић.
Додаје да је на државном нивоу транспарентност нешто боља него на нижим нивоима, али наводи да би на примјер текстови закона који су у процедури морали бити објављени на страницама институција које га усвоје. “Недавно су на Савјету министара усвојене измјене Закона о ВСТВ-у, а текст тог закона није објављен седмицама и ми смо морали тражити начине како да дођемо до њега како бисмо урадили причу. Такав текст би морао бити на страници Савјета министара истог тренутка кад се усвоји. То је добра пракса Парламента БиХ гдје се текстови објављују и прије сједница”, наводи Мујкић и истиче да државни ниво још увијек не објављује потписане уговоре на својим страницама. “Правдају се да постоји портал јавних набавки али њихове странице и даље немају ове важне информације. Информације које се објављују су корисне за новинаре али их и даље нема довољно као што је случај у другим земљама, напримјер скандинавским”, наглашава Мујкић.
За њега као новинара и уредника нови ЗОСПИ неће донијети рјешења која требају медијима. Проактивна транспарентност је, како каже, сјајно рјешење али неће ријешити један од највећих проблема који новинари имају ако се усвоји овај текст: „Тамо се предвиђа да институције треба да објављују уговоре које потпишу за јавне набавке али се ниже у тексту ставља изузетак када постоји заштита комерцијалног интереса фирми које побиједе на тендерима. Тако да једно искључује друго. А мислим да се требало ријешити тако да фирме морају прихватити да ће сви детаљи посла па и уговор бити јавни јер је то услов добијања новца из буџета”.
Централни портал информација ће, према његовом мишљењу, бити добар изговор институцијама да покажу колико су транспарентне али за такво рјешење потребно је доста ресурса и обавеза да би се добило нешто попут портала јавних набавки.
“Нама је и даље проблем шта институције сматрају да треба и не треба бити јавно и зато су нам потребни механизми за уједначавање пракси институција који ће бити брзи и ефикасни. Сам портал информација нисам сигуран да ће успјети у томе”, закључује Мујкић.
Новинарка пословног портала Цапитал.ба Андријана Писаревић каже како нови ЗОСПИ може бити добар или лош, али чињеница је, према њеним ријечима, да ни најбољи закон не значи ништа са оваквим институцијама: “Опет ће све зависити од тога кога и шта истражујемо, а институције и њихови представници ће наћи начина да нешто сакрију или преформулишу. Дакле, немамо никаква очекивања од њих”.
Оваква власт, како додаје, независно о административном нивоу, није компетентна да доноси било какав закон који се тиче медија, приступа информацијама и сличним темама.
“Бољи је и хаос какав тренутно имамо од њиховог уређивања. Да су ишта хтјели да уреде, регулисали би транспарентно власништво у медијима. Све остало је декорација и препрека новинарима да дођу до квалитетних и тачних информација. Срећа у несрећи је та што ипак има довољно истраживача и знања у нашим редовима да савладамо и те препреке”, наглашава Писаревић и каже да је досадашње искуство показало да ће се оне информације које су шкакљиве и за које се медији и јавност интересују, склањати од радозналих погледа.
“У фокусу рада истраживачких медија није оно што је транспарентно, него оно што није, а тога је много више”, закључује.
Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) је са другим медијима и организацијама већ учествовао у договорима са институцијама како би проактивна транспарентност заживјела и без измјене Закона. “Осим неколико институција на државном нивоу, било је безуспјешно јер институције једноставно нису биле заинтересоване за тако нешто. Објашњење Министарства правде БиХ да ће измјеном Закона то морати да ураде, нажалост, морамо узети са великом резервом јер годинама свједочимо и трпимо посљедице праксе многих институција које би нешто морале урадити, али то упорно не чине нити сносе икакве посљедице због тога”, наводи замјеник главног и одговорног уредника ЦИН-а Мирјана Поповић.
Када је ријеч о проактивном објављивању информација на страницама институција, таква пракса би у теорији требала повећати транспарентност, али је нејасно до које мјере и у којим областима рада, наглашава Поповић: “Ко ће одлучивати о обиму и детаљима објављених података? Ко ће одлучивати о захтјевима грађана (па и новинара међу њима) који ће тражити више информација о проактивно објављеним подацима? Наша је основана претпоставка да ће, међу осталима, то радити и они надлежни који су небројено пута до сада игнорисали, дјеломично одговарали и неосновано забрањивали приступ подацима по нашим захтјевима“.
Стога је, како каже, тешко предвидјети бољу праксу због оваквих измјена Закона, али могу се наслутити нова ограничења која ће се објашњавати разлогом ‘овај податак смо већ проактивно објавили на својој страници’, без обзира на његову непотпуност и нејасноћу.
„Новинари обично траже детаљније, конкретније и свеобухватније сетове података од оних који би се могли наћи на сајтовима институција јер захваљујући њима долазе до мање очигледних закључака који кроз истраживање постају докази о корупцији, злоупотреби и недомаћинском односу према јавном добру. Стога би се наводна проактивност у нашим околностима могла извргнути у додатну затвореност институција”, објашњава Поповић.
Иако каже како би вољели вјеровати у добру намјеру законодавца и институција, досадашње искуство им указује да би овакве измјене могле допринијети додатном затварању институција и легализацији сакривања доказа о корупцији и злоупотребама у систему.
Искуство ЦИН-а показује, како каже, да у БиХ постоје институције које већ беспоговорно поштују Закон, али су оне нажалост у мањини и „често су мање видљиве на хијерархији важности“, такође, постоје и оне које поштују Закон када су у питању „мање запаљиве теме“, али га игноришу ако затраже нпр. податке о појединачним примањима или детаље о јавним набавкама, а има и институција које никада нису одговориле ни на један захтјев.
„Против сваког њиховог незаконитог поступања се боримо већ 20 година, а многа смо и доказали на суду уз велику помоћ наших колегиница и колега из Центра за пружање правне помоћи ТИ БиХ. Нажалост, институције се због тога нису постидјеле нити су закључиле да надаље треба да раде у складу са Законом, а наш тим се и даље свакодневно бори са невјероватним препрекама приликом прикупљања јавних података”, објашњава Поповић.
Из невладине организацијеТИ БиХ коментирају да иако актуелни Закон није добар, предложени генерално уназађује ову област, као да се приступ информацијама покушава свести на изузетак, а не на правило.
“Постоји оправдан страх да би се и проактивна транспарентност могла злоупотребљавати у те сврхе да се не достављају неке информације на упит под изговором да су проактивно објављене – а можда нису или нису у цјелости”, апострофира виши истраживач и сарадник за правне послове у ТИ БиХ Дамјан Ожеговић
Додаје и како су све информације које су унапријед објављене изузетно корисне јер штеде ресурсе, а у првом реду вријеме, и поспјешују претрагу и истраживачки дио посла. “Али велики проблем је што за сада не постоји законска обавеза нити уједначена пракса, поготово имајући у виду административни оквир државе који је подијељен на неколико нивоа. Па чак тамо гдје се неке битне информације попут финансијских извјештаја, буџета и сл. објављују, не објављују се редовно, не ажурирају се, не постоји универзална форма и до континуираних информација је тешко доћи”, тврди Ожеговић и наглашава да према искуству ТИ БиХ јавне институције веома лоше тумаче законске одредбе, а поготово дио око јавног интереса не разумијевајући његову суштину и важност.
“Наша пракса од преко 200 управних спорова завршених пред судовима у цијелој држави говори томе у прилог, и проблем је што се при сваком захтјеву мора доказивати јавни интерес иако то није посао подносиоца захтјева већ је обавеза јавних институција да раде у јавном интересу. Због тога није за очекивати да институције добровољно објавјуљу било какве информације које су у јавном интересу, осим ако им се изричито не наложи законом”, закључује Ожеговић.
Исти закон ће морати проћи процедуру и у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ. Преднацрт овог закона је прије двије године упућен на консултације и на њега је стигло низ примједби, али оне нису уважене, што је наведено и у образложењу самог закона. Иако је преднацрт завршен прије двије године, закон је тек крајем овог априла једногласно усвојен у Савјету министара БиХ.