Државни координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан говорио је за е-билтен Канцеларије координатора за реформу јавне управе, у којем се, између осталог, осврнуо на одржани састанак Специјалне групе за реформу јавне управе, као и на формирање политичког тијела које би требало управљати реформом јавне управе.
Састанак Специјалне групе за реформу јавне управе одржан је у јуну. Европска комисија подржала је наставак реформе јавне управе, али и затражила од БиХ да убрза пут ка ЕУ. О чему се ради?
То је већ шести састанак Специјалне групе за реформу јавне управе формиране у сврху проведбе Споразума о стабилизацији и придруживању и то је била прилика да се на министарском и техничком нивоу у фокус дискусије са Европском комисијом ставе активности везане за реализацију једног од 14 кључних приоритета из Мишљења, као и реализација препорука са претходних састанака ПАР Специјалне групе, што је од посебног значаја сада кад је БиХ добила статус кандидата. Морам рећи да је тешко разговарати, када је недовољно урађено, јер недостају инструменти за провођење реформи, односно финансије и изостаје политичка подршка, доношење одговарајућих закона, а реформа јавне управе није довољно у фокусу.
Европска комисија поздравила је усвајање цјелодржавне Стратегије управљања јавним финансијама у БиХ 2021-2025, чиме је направљен искорак у реализацији приоритета број 14 из Мишљења, као и продужетак рока важења Стратешког оквира за реформу јавне управе и Акционог плана до 2027. године, чиме је проведена препорука из Извјештаја Комисије о БиХ за 2022. годину.
Оно што нисмо урадили у протеклом периоду, али на путу смо да завршимо успостављање тијела за политичку координацију, које ће имати задатак, да усмјерава реформу. Јача политичка структура и подршка недостајали су у протеклом периоду. Такођер, нисмо успоставили функционалну оперативну структуру за провођење реформе и наши резултати показују да је до сада проведено 14 одсто од планираних активности из Акционог плана.
Такође, очекивања Европске комисије да власти у БиХ у наредном периоду у фокус ставе ревидирање постојећег Акционог плана за реформу јавне управе, успостављање функционалне координацијске структуре са политичким тијелом за доношење одлука, веће финансијско власништво и одрживост реформе јавне управе, те усклађивање закона о државној служби с начелом заслуге. Комисија је изразила спремност да подржи даљњу реформу јавне управе у БиХ и то је подршка коју имамо и на коју рачунамо. Од нас се очекује да осигурамо и редовно праћење и извјештавање о провођењу Стратешког оквира, да ускладимо законе о државној служби са начелом мериторности и другим СИГМА принципима у овој области, да унаприједимо процес планирања и доношења политика, да усвојимо Закон о електронској идентификацији, и услугама повјерења електронске трансакције итд.
С обзиром на чињеницу да је Европска комисија у свом извјештају за прошлу годину навела да је БиХ у раној фази реформе јавне управе, позивам све институције да предузму све неопходне мјере и кораке како би се брже испуњавали реформски циљеви. На путу ка интеграцији у Европску унију, нашим грађанима дугујемо реформисану јавну управу, која ће радити на основу транспарентних, отворених, јасних процедура и пружати брже, боље, квалитетније услуге, електронске услуге са мањим трошковима и краћим временом остваривања јавних услуга.
У бити гледам јавну управу као сервис који мора олакшати живот нашим грађанима. Неугодно ми је када видим да људи сатима стоје пред матичним, земљишно-књижним и другим канцеларијама и шалтерима, да би добили један папир, а у другим државама грађани једним кликом на тастатури долазе до докумената. Све се то може промијенити, морамо ускладити наше законодавство, и када говоримо о дигитализацији јавне управе, поразно је да смо први у региону донијели Закон о електронском потпису, а да су нас све земље у региону претекле. Као примјер Босни и Херцеговини, може бити Естонија, која је увела портал е-грађанин и у потпуности је дигитализирала јавну управу.
Постоје још неке ствари које могу допринијети напретку, као што је повећање транспрентности и отворености јавне управе, јер то отварање доприноси јачању одговорности управе и смањењу корупције и различитих врста злоупотреба. Такође, ми смо направили извјесне помаке, али још морамо радити на развоју окружења у којем ће грађани на прави начин учествовати у процесу креирања политика. Мислим да можемо то учинити, али доиста мора постојати политичка воља и спремност да се интерес грађанина стави испред свега.
БиХ би требала коначно добити политичко тијело које ће усмјеравати реформу јавне управе. Досад се то тијело – Координациони одбор никад није састало и политичка подршка је изостајала протеклих година. Слажете ли се са овом оцијеном и да ли се ситуација сада промијенила?
Савјет министара БиХ је, на 16. редовној сједници, одржаној 26. јуна 2023. године усвојило Заједничку платформу о принципима и начину имплементације реформе јавне управе у Босни и Херцеговини која прописује, између осталог и успоставу тијела за политичку координацију, те дало сагласност предсједавајућој Савјета министара БиХ гђи Борјани Кришто за потписивање овог документа. Платформу је усвојила и Влада Брчко дистрикта БиХ и сада чекамо да документ усвоје и обје ентитетске владе.
Заједничка платформа представља политички и правни оквир сарадње тијела управе свих нивоа власти у процесу реформе јавне управе у БиХ. Овим документом жели се одговорити на захтјев Европске комисије у смислу успоставе тијела за политичку координацију у овој области. Координација на политичком нивоу повјерена је Координационом одбору за реформу јавне управе, који чине предсједавајућа Савјета министара БиХ, предсједници влада Федерације БиХ и Републике Српске и градоначелник Брчко дистрикта БиХ, као и представници Владе Брчко дистрикта БиХ и ресорни министри свих нивоа власти у овисности о тачки дневног реда о којој се расправља. Политичка координација била је регулисана и претходном Платформом из 2007. године, али се никада није одржан ни један састанак о реформи јавне управе. Ми сада имамо изражену спремност гђе Кришто да сазове сједницу и осигура рад тијела за политичку координацију, али наравно, та ће воља морати постојати и на другим нивоима, који учествују у раду Одбора. Тијела за политичку координацију дио је услова процеса придруживања и слична су тијела упостављена и у другим земљама.
Институције управе споро реформишу управу. Свега 14 одсто активности је завршено из Акционог плана за реформу јавне управе. Зашто је то тако и шта су то до сада институције испуниле?
Канцеларија координатора је у сарадњи са ПАР стуктуром која обухвата бројне институције свих нивоа власти припремио Извјештај о проведби Акционог плана за реформу јавне управе за период 2020-2022. и подаци показују да је у овом периоду имплементирано укупно 14 одсто активности. Највећи помак направљен је у области Управљања јавним финансијама (100 одсто), али ту су активности подразумијевале израду свеобухватне ПФМ стратегије за цијелу државу и појединачних стратегија за нивое власти.
Провођење активности из Акционог плана доприноси испуњењу мјера из ПАР Стратешког оквира и подаци показују да нити једна од 17 мјера на крају 2022. није у цјелини испуњена. Неких мањих помака има у области Државне службе и управљање људским потенцијалима, гдје су испуњена два индикатора, а одређен помак направљен је за 14 индикатора у различитим областима (вриједност на крају 2022. године биле су изнад почетне вриједности измјерене у тренутку припреме документа), али за 21 индикатор није забиљежена никаква промјена.
Фрагментираност јавне управе у комбинацији са одсуством формално гарантованог система субординације, своди хармонизацију и реформу јавне управе на питање добре воље доносилаца одлука. Други дио проблема везан за стање у јавној управи произлази из неспремности политичких елита, и поред декларативих опредјељења, крену у провођење неопходних реформских потеза.
Један од кључних разлога мало провођења је неуспостављање структура за реформу јавне управе, које практично нису ни радиле. Одлуке о именовању међувладиних тијела у областима реформе или надзорних тимова, како их зовемо, донесене су у Федерацији БиХ и Брчко дистрикту БиХ, али не и на нивоу државе и у Републици Српској. Са друге стране, за реформу је потребан новац, а наш Фонд за реформу јавне управе је од 2018. године блокиран. У ПАР Фонду се налази око 10 милиона марака и ми се надамо да ће проблем именовања надзорних тимова и деблокаде Фонда бити ускоро ријешен да бисмо могли почети радити у пуном капацитету. За провођење активности у периоду 2020-2022. прије свега требамо захвалити ИПА пројектима које финансира Европска комисија, сарадњи са њемачким ГИЗ-ом кроз Програм јачања јавних институција који није настављен јер је изостала одговарајућа одлука Предсједништва БиХ, те активностима које смо проводили са СИГМА или неким другим донаторима.
Дио активности су институције саме урадиле, као што је, на примјер, усвајање нових или унапријеђених одлука и закона о средњорочном и годишњем планирању, увођење е-пријаве на конкурс у државну службу, у Федерацији је измијењен Закон о управном поступку и омогућена је електронска комуникација управе и грађана, у Републици Српској с циљем брже регистрације предузећа – из архива регистарских судова дигитализовано је око 12 милиона докумената и поједностављене 243 процедуре, државне институције значајно су напредовале у развоју проактивне транспарентности… Примјера има још, али ово је мањи дио посла. Остало је још пуно тога што нисмо довршили.
Европска комисија захтјева ревизију АП и фокус на дигитализацији. Шта Уред координатора за реформу јавне управе ради на том плану и какви су даљи приоритети?
Да, Европска комисија тражи ревизију Акционог плана и ми смо већ раније затражили подршку кроз ИПА за ревидирање документа. Стратешки оквир за реформу јавне управе и Акциони план истицали су 2022. године и ми смо осигурали подршку Вијећа министара БиХ и влада ентитета и Брчко дистрикта БиХ за продужетак важења ових докумената до краја 2027. године. Ипак, потребно је имати на уму да живимо у времену у којем се окружење јако брзо мијења, да смо у међувремену стекли статус кандидата за чланство и да не можемо више годинама испуњавати услове које пред нас поставља Европска комисија. Временски оквир Акционог плана може се поставити на различите начине, у зависности од валидности циљева, али ако погледамо СИГМА документе видјећемо да акционо планирање се сматра најреалнијим тамо гдје је временски оквир одређен између једне и три године. То такође значи да ако је временски оквир стратегије дужи од овог, могу се развити узастопни акциони планови и како се ближи крај почетног Акционог плана, правовремени развој документа новог Акционог плана омогућава ревизију релевантности првобитних циљева, могу се уочити промјене у вањским факторима који утичу на реформу и промјене у првобитно идентификованим проблемима, као и новонастале приоритетне реформске потребе. Што се тиче дигитализације, постојећи Акциони план за реформу јавне управе има у фокусу дигитализацију која се протеже кроз различите области, нарочито област Пружања услуга. Сматрамо да тај фокус треба бити задржан и у наредном реформском периоду, не занемрајући, наравно, ни неке друге приоритете.
БиХ треба да хармонизира своје законодавство у области државне службе. Шта то значи и имате ли информације да ли се ради на измјенама ових закона?
Хармонизација прописа неопходна је барем у приоритетним областима, те су у склопу пројекта “Јачање управљања људским ресурсима у БиХ“, који је финансиран из средстава ИПА 2017 израђене препоруке за њихово усклађивање у сарадњи са представницима свих надлежних институција.
Тренутно сви управни нивои раде на изради нових закона о државној служби (РС, БД БиХ, ФБиХ), односно измјени постојећег (ниво институција БиХ), али одвојено. Требала је бити формирана интерресорна радна група која би радила на хармонизацији ових прописа, али су се на иницијативу Министарства правде БиХ за њено формирање из 2021. године одазвале само АДС БиХ и АДС ФБиХ. Ипак, с обзиром да је тенденција на свим управним нивоима да се закони ускладе са СИГМА принципима као и захтјевима Стратешког оквира за РЈУ, то би индиректно требало довести и до њиховог међусобног усклађивања барем у одређеној мјери.
Као посебан проблем појављује се фрагментација државне службе у Федерацији БиХ због постојања једног федералног и више различитих кантоналних закона. Добар корак у смислу хармонизације ових закона је усвајање “Политике управљања људским ресурсима у органима државне службе Федерације БиХ” (Службене новине Федерације БиХ 86/21), која је истовремено усвојена и у седам од десет кантона (Босанско-подрињски кантон, Средњобосански кантон, Херцеговачко-неретвански кантон, Тузлански кантон, Унско-сански кантон, Кантон 10 и Кантон Сарајево), те може представљати добар основ за усклађивање прописа унутар ФБиХ у наредном периоду.