Координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан изјавио је за Фактор да је чињеница да поједине институције стагнирају по питању транспарентности објава 38 врста информација, међу којима су финансијске, организационе, стратешке и оперативне информације, јавне набавке, јавне консултације и слобода приступа информацијама.

– То су Регулаторни одбор жељезница БиХ, Одбор државне службе за жалбе, Институт за акредитовање БиХ, Савјет за државну помоћ БиХ, Канцеларија за законодавство БиХ, Гранична полиција БиХ и Служба за заједничке послове институција БиХ. Међутим, неке од ових институција су рецимо у 2021. имале више од 60 одсто објављених стандарда, али је ове године тај број опао – казао је Ћузулан.

Додао је да, гледајући по годинама, када су 2019. провели прво истраживање па до данас, многе институције почеле су објављивати податке које корисници нису раније могли наћи на њиховим веб страницама. Иако те институције нису испуниле 100 одсто стандарде, посљедњих пет година раде на унапређењу властите транспарентности и то треба похвалити. Када је питању реформа јавне управе у БиХ, Ћузулан каже да се земља још налази у раној фази реформе.

Босна и Херцеговина, истиче, нарочито каска у сегменту дигитализације.

– И док се већина земаља, нарочито након пандемије, убрзано прилагођава захтјевима новог дигиталног доба, бх. грађани су и даље принуђени стајати пред шалтерима да би остварили своја права. То је нешто што ћемо морати промијенити.

Недавно смо објавили извјештај о напретку у провођењу Акционог плана реформе јавне управе и према подацима 14 одсто активности из овог плана проведено је у периоду 2020-2022. година.

Не можемо рећи да смо задовољни процентом испуњења и јасно је да ћемо морати радити више на имплементацији договорених активности у свим сегментима, нарочито, како сам рекао, у осигурању бољих, дигиталних услуга за грађане. Међународни извјештаји годинама показују да је у сегмент дигитализације јавне управе дошло или до стагнације или до назадовања и тај тренд мора бити промијењен. Уосталом, то од нас тражи и Европска комисија – поручио је координатор за реформу јавне управе.

Наша земља и даље нема регистра запослених у институцијама БиХ. На регистру, каже Ћузулан, дуго се радило, али нису обезбијеђене све неопходне законске претпоставке за њихово пуно функционисање у ентитетима.

– На државном нивоу закон о државној служби је измијењен, али он није усвојен у парламентарној процедури.

Узимајући у обзир да је од нас тражена хармонизација закона о државној служби са европским принципима јавне управе и међусобно, надамо се да ће и ово питање бити ријешено кроз те измјене – казао је Ћузулан.