Досадашња истраживања показују да су јавне институције у Босни и Херцеговини направиле значајан корак према транспарентној и одговорној јавној управи. Ипак, потребно је још интензивније и систематичније радити на промоцији стандарда и принципа проактивне транспарентности, уз максимално ангажовање свих релевантних актера, укључујући јавне институције, цивилно друштво, донаторе, медије и грађане уопште.
То је казала данас у Сарајеву директорка Агенције за статистику БиХ Весна Ћужић, приликом презентације налаза из истраживања о транспарентности институција БиХ.
Ријеч је о петом истраживању о испуњености стандарда проактивне транспарентности, након што је Савјет министара БиХ у децембру 2018. године усвојио Политику и Стандарде проактивне транспарентности и задужио институције БиХ да их проведу.
Ћужић је навела да резултати проведених пет онлајн истраживања показују да је одазив институција све већи, а резултати истраживања су све бољи.
По њеним ријечима, у првом истраживању учествовале су 44 институције са 63,52 одсто испуњености Стандарда. Овај број се значајно повећао у другом истраживању, гдје је учествовало 58 институција са 64,34 одсто усклађености са Стандардом.
“Треће онлајн истраживање је проведено са 62 институције, с постотком усклађености од 67,57 одсто. У четвртом истраживању учествовало је 55 институција, док је пето истраживање обухватило 65 институција. Према петом истраживању, просјечна испуњеност стандарда проактивне транспарентности износи 72,27 одсто, што представља побољшање у односу на 2022. годину, када је испуњеност стандарда била 68,23 одсто”, казала је Ћужић.
Изразила је задовољство чињеницом да је све већи број институција које учествују у истраживању.
Напоменула је да су, у складу с закључком Савјета министара БиХ из 2022. године, институције БиХ у обавези донијети интерне акте – правилнике о проактивној објави информација од јавног интереса. Према достављеним подацима, од 65 институција, њих 30 је донијело интерне акте, док неке институције тренутно раде на изради тих докумената, а неки су већ израђени, али још нису доступни на њиховим веб страницама.
Координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан је истакао да је право на приступ информацијама основно људско право заштићено међународним документима и актима. Међутим, јавна управа у БиХ често онемогућава грађане да остваре то право.
“Апсурдно је да ми свакодневно доносимо одлуке које утичу на живот наших грађана, многе од њих дугорочно обликују нашу будућност, а да при томе они не знају како радимо, какве одлуке доносимо и колико новца за то трошимо. То је је само један од разлога зашто из године у годину опада повјерење јавности у наш рад. Таква се пракса мора промијенити”, сматра Ћузулан.
Говорећи о резултатима истраживања, казао је да је било обухваћено 80 институција, а од овог броја 65 институција су дале одговоре на свих 38 питања.
По његовим ријечима, 53 институције испуниле су 50 одсто стандарда, а њих 27 више од 80 одсто.
Напоменуо је да су до ове године у потпуности стандарде испуњавали, поред Канцеларије координатора за реформу јавне управе и Агенције за статистику БиХ, Дирекција за европске интеграције и Агенција за високо образовање и осигурање квалитета, а од ове године и још двије институције – Агенција за полицијску подршку БиХ и Агенција за равноправност полова.
“Ових шест институција објавиле су све податке и информације од јавног значаја, од контаката запослених, до укупних примања руководилаца ових институција и свих државних службеника и намјештеника”, казао је Ћузулан.
Додао је да су највећи искорак у објави информација у односу на прошлу годину направили: Агенција за заштиту личних података БиХ, Министарство за људска права и избјеглице БиХ, Агенција за јавне набавке, Централна хармонизацијска јединица Министарства финансија и трезора, Центар за информисање и признавање докумената из области високог образовања БиХ и Дирекција за економско планирање.
“Иако постоји напредак у објави података, још увијек институције БиХ одређене врсте информација држе далеко од очију јавности”, закључио је Ћузулан.