Реформа јавне управе у Босни и Херцеговини проводи се ”невидљивим и још чешће спорим корацима”…
”Помака у реформи јавне управе кроз провођење ранијих стратешких мјера је било, али кључни аспекти реформе – њена деполитизација и професионализација, организационо и функционално реструктурирање, успостављање механизама одговорности и оријентација ка грађанима као крајњим корисницима – и даље су остали као изазови за БиХ”, казали су за Бљесак.инфо из Канцеларије координатора за реформу јавне управе.
Реформа јавне управе један је од шест кључних приоритета Европског партнерства. Јавна управа способна за усвајање и проведбу Аквис Комунитаиреа један је од најважнијих предуслова за чланство у Европској унији која се проводи од 2006. године на системски и стратешки начин.
У фокусу реформе није смањење запослених, али јесте рационализација јавне управе и њена реорганизација. Реформом се жели модернизирати јавна управа на начин да за мање новца пружа боље услуге грађанима.
Додатно, жели се елиминисати утицај политичких странака и самовоља руководиоца институција приликом запошљавања државних службеника.
Такође, намјера је и да се ојачају капацитети државних службеника како би на професионалан начин одговорили потребама грађана, али и приликом усклађивања нашег законодавства с европским. Реформа подразумијева и поједностављење поступка које управа води као и дигитализацију услуга које она пружа грађанима.
Промијене невидљиве и споре
Што се тиче напретка Реформе јавне управе у задњем Извјештају Европске комисије о напретку Босне и Херцеговине на добијању кандидатског статуса за Европску унију, наводи се да закони о државној служби и даље нису међусобно усклађени, а начела заслуга нису садржана у свим поступцима запошљавања, док праћење људских ресурса није ефикасно у откривању неправилности. Међутим наводе, промјене су се у управи догађале, али често ”невидљивим и још чешће спорим корацима”.
У извјештају се наводи да су предузети позитивни кораци у подручју управљања јавним финансијама:
– Усвојена је свеобухватна стратегија управљања јавним финансијама (ПФМ) за цијелу земљу, коју сада треба провести
– Сваки ниво власти започео је с проведбом ПФМ стратегија.
– Државне институције побољшале су неке стручне обуке
– Ентитет Федерација БиХ измијенио је Закон о управном поступку
“Политичко тијело за доношење одлука, које ће управљати реформом јавне управе, тек треба успоставити како би ефикасно управљало реформама. Стога прошлогодишње препоруке остају углавном важеће. У складу с кључним приоритетом 14 мишљења, Босна и Херцеговина треба довршити битне кораке за побољшање цјелокупног функционисања јавне управе осигуравањем професионалне и деполитизиране државне службе и координираног приступа креирању политика на нивоу цијеле земље”, оцијењено је у Извјештају.
У сљедећој години Босна и Херцеговина би посебно требала:
– Провести државни стратешки оквир за управљање јавним финансијама 2021.-2025. на државном нивоу и продужити важење постојећег Стратешког оквира за реформу јавне управе на период 2023.- 2027. година на државном нивоу и у ентитету Федерација БиХ, те довршити и усвојити стратегије е-управе на државном нивоу, те у ентитету Федерација БиХ и Брчко Дистрикту
– Потребно је успоставити функционалну координацијску структуру с политичким тијелом за доношење одлука и побољшати капацитет координатора за реформу јавне управе за усмјеравање проведбе реформи јавне управе на свим нивоима власти
– Осигурати професионални службенички систем, измјенама закона о државној служби складно начелима заслуга и успоставом праћења учинка на транспарентном управљању људским ресурсима на свим новима власти ради откривања неправилности
– Подстицати администрацију оријентисану на грађанина развојем кохерентног политичког оквира о пружању услуга и повезаној инфраструктури е-потписа на свим новима власти како би се поједноставио и модернизовао управни поступак и дигитализирале услуге за предузећа и грађане.
Блокада реформских процеса
Најважнији изазови јавне управе данас су питање професионалности и деполитизације, али и потреба да се установи јавност рада као основни критерији и да се јавни органи претворе у ефикасни јавни сервис доступан свим грађанима према једнаким увјетима, сматрају између осталога, у канцеларији координатора за реформу јавне управе.
Истичу, разлози изостанка суштинског напретка у реформи јавне управе вишеструки. Дио проблема, наводе, лежи у сложеној и нехармонизираној уставној структури у БиХ која је неефикасна (јавна управа је регулисана на више нивоа власти), а дио проблема произлази из неспремности политичких елита, и поред декларативих опредјељења, да крену у провођење неопходних реформских потеза.
Због различитих политичких апетита од 2018. године, наводе, имамо и блокаду Фонд за реформу јавне управе.
”Новац још стоји неискориштен на рачинама, а могао је за ове 4 године бити употрјебљен за пројекте који би допринијели реформираној управи. Очекујемо да ће владе продужити важење Стратегије реформе јавне управе до 2027. године те рјешавање питања политичке координације у реформи јавне управе”, казали су из Канцеларије.
Проблем блокаде одређених реформских процеса спорним сматра и Енвер Ишерић, директор Завода за јавну управу у Министарству правосуђа ФБиХ.
”Проблем с којима се суочавамо је блокада одређених реформских процеса од стране Владе Републике Српске, јер је, због неусвајања Меморандума о Фонду за реформу јавне управе, у Фонду неискориштених 10 милиона КМ за реализацију пројеката предвиђених стратешким оквиром и акцијским планом. Влада Федерације усвојила је Споразум о начину утрошка наведених средстава, али такве одлуке очекујемо од ентитета РС, Вијећа министара и Брчко Дистрикта. За ниво Федерације Босне и Херцеговине, проблем представља и недостатак кадровских капацитета у Заводу за јавну управу, јер Федерално министарство финансија и поред закључка Владе Федерације БиХ, којим се налаже истом министарству да у Буџету Федерације Босне и Херцеговине планира финансијска средства за јачање Завода, никада није планирало потребна средства нити су осигурана на било који други начин”, казао је Ишерић за Бљесак.инфо.
Он сматра да је Реформа јавне управе континуиран процес, те да је услове који су постављени од Европске комисије могуће испунити само уз јаку политичку подршку и јачање капацитета органа који су задужени за тај процес.
СИГМА принципи
Босна и Херцеговина, слажу се наши саговорници, своје реформске процесе треба ускладити са СИГМА принципима за реформу јавне управе који творе основу за рад Европске комисије у области реформе јавне управе. Ови принципи, напомиње, дефинирају што добро управљање подразумијева у пракси и наводе главне захтјеве које требају слиједити земље током процеса придруживања ЕУ.
Наиме, СИГМА принципи постављају стандарде према којима се мјери постигнути напредак у процесу реформе јавне управе, укључујући и дио који се односи на јавне политике. Како је стратешко опредјељење земље пуноправно чланство у ЕУ, за што је предуслов поред осталих и испуњавање тзв. Мадридског (административних) критерија, СИГМА принципи представљају кључне параметре у односу на које се мјери остварени напредак земље.
Принципи СИГМА подијељени су у шест реформских области – стратешки оквир за реформу јавне управе, израда и координација политика, државна служба и управљање људским ресурсима, одговорност, пружање услуга и управљање јавним финансијама.
На овим принципима темељи се и Стратегија реформе јавне управе.
Не може преко ноћи
Извјештаји СИГМА-е за 2021. показују напредак у већини подручја реформе јавне управе од 2017. године, унаточ пандемији ЦОВИД-19 која је започела почетком 2020. и широко распрострањеној политичкој нестабилности.
У просјеку, учинак администрација западног Балкана побољшан је од 2017. године у свим областима осим стратешког оквира реформе јавне управе, гдје су све управе, осим Сјеверне Македоније, биле у процесу успостављања, обнављања или проширења својих стратегија реформе јавне управе у раздобљу 2020-2021.
Албанија и Србија су показале најдосљеднија и најзначајнија побољшања у свим областима. Сјеверна Македонија је била једина администрација која је унаприједила свој стратешки оквир за реформу јавне управе и постигла добар напредак у јавним набавкама и одговорности.
Црна Гора је највише напредовала у јавној служби и УЉП.
Из Канцеларије координатора за реформу јавне управе наводе како је чињеница да се јавна управа у нашој земљи не може реформирати преко ноћи, и да БиХ не може наставити свој пут ка ЕУ уколико јавну управу не учини једноставнијом, функционалнијом, транспарентнијом и уколико јавна управа не буде била у служби свих грађана БиХ!
”Ако погледате искуства земаља у регији видјет ћете да оне иако су реформисале једним дијелом своје управе – реформе и даље трају јер управа се изнова прилагођава европским трендовима. Према задњој оцјени Европске комисије БиХ је још увијек у раној фази реформе јавне управе, а институције су постигле ограничени напредак. И оно што генерално изостаје јесте недостатак политичке посвећености реформама и доказима који говоре о опредјељењу за реформе”, казали су за Бљесак.инфо из Канцеларије.