Тренутна ситуација у вези са стањем сервера у институцијама БиХ је алармантна и потенцијално може доћи до урушавања цијелог система е-владе, између осталог, наводи се у образложењу Одлуке о одобравању средстава текуће резерве буџета институција БиХ којом Генерални секретар Савјета министара БиХ од овог органа тражи 200.000 KМ за набавку сервера и клима уређаја гђе је смјештан дата – центар.
“Пад система е-владе који је изгледан у сљедећем периоду ако не добијемо одговарајућу подршку Савјета министара БиХ, довешће до пада цјелокупног система институција БиХ које користе систем е-владе и врати ће нас 20 година уназад, а посљедице тога тешко је и сагледати”, наводи се у образложењу одлуке која би се ускоро могла наћи на сједници Савјета министара БиХ.
Иначе, опрема у дата – центру Савјета министара БиХ набављена је још 2013. године, а “животни” вијек сервера се процјењује на око пет година, с тим да је опрема у дата центру 2017. године била изложена високим температурама усљед отказивања рада клима уређаја, што повећава ризик од отказивања рада ових компоненти система.
На серверима дата – центра Савјета министара тренутно је инсталирано 36 примарних сервиса које користи 58 институција БиХ, а осим тога на тој платформи се налази више од 80 хостираних апликација других институција БиХ.
“Због тога замјену постојећих сервера неопходно је урадити што прије”, наводе у Генералном секретаријату Савјета министара БиХ.
У Генералном секретаријату подсјећају да је у систем е-владе неопходно континуирано улагати те да због непостојања буџета већ годинама се не може урадити ништа.
Такође, наводе и да је што хитније потребно проширити простор за смјештај података јер константно расте број докумената који се скенирају и складиште на системе.
“Већ трећу годину заредом немамо на вријеме усвојен буџет и то представља велики проблем у тренутном раду сервиса и потенцијално може изазвати урушавање цијелог система е – владе, те у складу са тим упитна је и одрживост самог система, а камоли његово унапређење и даљни развој који нам намећу Европска комисија и стране институције константно кроз своје извјештаје”, рекли су у Генералном секретаријату Савјета министара БиХ.
Иначе, када је ријеч о е-влади и уопште дигитализацији у јавној управи, Босна и Херцеговина по свим извјештајима налази се на зачељу региона и Европе и у овом тренутку према мишљењу стручњака главна препрека је низак ниво дигиталне писмености како становништва, тако и званичника који управљају институцијама Босне и Херцеговине.
“Дефинитивно са дигитализацијом се касни и у наредном периоду ће се морати много више урадити и када је се ради о дигитализаицји јавног али и приватног сектора. Финансије јесу ограничавајући фактор као и кадрови, али проблем је и законска регулатива. Ми немамо још увијек електронски потпис и то је препрека за значајнији искорак”, рекао је за “Независне новине” Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе.