Основе приступног процеса
У погледу политичких критерија, законодавне и извршне власти су имале слабе резултате због политичке поларизације и пандемије. Ентитетска Влада Федерације БиХ је још увијек у техничком мандату. Устав Босне и Херцеговине и даље крши Европску конвенцију о људским правима (ЕЦХР), у вези са одлуком у предмету Сејдић-Финци и другим повезаним предметима. Међуресорна радна група успостављена је у мају 2021. како би расправљала о изборним и уставним реформама. У децембру 2020. су одржани локални избори у Мостару, први пут након 2008. године. Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање се састао у јуну 2021. и усвојио пословник о раду, након петогодишњег застоја. Инклузиван процес изборне реформе, кроз истински дијалог и у складу са европским стандардима, који би елиминисао све облике неједнакости и дискриминације у изборном процесу, је од изузетног значаја. Није постигнут напредак у погледу у унапређења изборног оквира у складу са европским стандардима и осигуравања транспарентности финансирања политичких странака. Босна и Херцеговина још није испунила препоруке ОСЦЕ/ОДИХР, Венецијанске комисије и ГРЕЦО Вијећа Европе. Национални програм за усвајање правне стечевине ЕУ још увијек није креиран. Постигнут је ограничен напредак у осигуравању повољног окружења за рад цивилног друштва.
Босна и Херцеговина је у раној фази припрема за реформу јавне управе (ПАР); одређени напредак постигнут је усвајањем акционог плана за реформу јавне управе као и стратегија о управљању јавним финансијама на свим нивоима власти. Земља мора осигурати професионалну и деполитизирану државну службу и координиран приступ изради политика на нивоу цијеле земље.
Босна и Херцеговина је у раној фази/има одређени ниво припреме у погледу правосуђа. У току извјештајног периода није постигнут напредак у овој области. Власти су предузеле ограничене мјере за поступање по налазима Извјештаја експерата о питањима владавине права („Приебеов извјештај“). Очекује се да измјене и допуне закона које се односе на интегритет уђу у парламентарну процедуру; њихово усвајање је кључно за успоставу кредибилног и ригорозног система провјере финансијских извјештаја носилаца правосудних функција. Стални и евидентни знаци погоршања и даље захтијевају подузимање хитних мјера на јачању интегритета и поновном успостављању повјерења грађана у правосуђе. Недостатак посвећености политичких актера за реформу правосуђа, као и слабо функционисање правосудног система и даље подривају уживање права грађана и борбу против корупције и организованог криминала.
Босна и Херцеговина је у раној фази/има одређени ниво припреме за спречавање и борбу против корупције и организованог криминала. Није постигнут напредак у овој области у извјештајном периоду; потребне су хитне мјере за усвајања закона о јавним набавкама и сукобу интереса који су на чекању. Током пандемије, негативни ефекти широко распрострањене корупције са забиљеженим политичким клијентелизмом наставили су се снажно манифестовати, директно утичући на добробит грађана. Селективно и нетранспарентно процесуирање и покретање правосудних поступака у случајевима корупције изазивају забринутост. Постоје системски недостаци у оперативној сарадњи између агенција за провођење закона и изнимно ограничена размјена обавјештајних података. Ни полицијске структуре нису имуне на политичка уплитања. Финансијске истраге и запљене имовине углавном су неучинковите. Иако су предузети неки припремни кораци, контакт тачка за сарадњу са Еурополом још увијек није оперативна. Босна и Херцеговина није предузела кораке на успостави сарадње са Еуројуст-ом. Земља мора и даље радити на борби против тероризма и трговине дрогом и повећати своје капацитете за то.
Што се тиче темељних права, премда законодавни и институционални оквир у великој мјери постоји, Босна и Херцеговина тек мора усвојити свеобухватан стратешки оквир. Потребне су значајне реформе како би се осигурало да сви грађани могу остварити своја политичка права и да се обезбиједи недискриминаторно, инклузивно и квалитетно образовање за све, укључујући превазилажење праксе ‘двије школе под једним кровом’. Није постигнут напредак у гарантовању слободе изражавања и медија, на заштити новинара од пријетњи и насиља осигуравањем адекватног одговора правосуђа, нити у осигуравању финансијске одрживости система јавног емитовања. И даље постоје изазови у погледу слободе окупљања, посебно у ентитету Република Српска, гђе су активисти били излођени застрашивању и кривичном гоњењу.
Неуспјех власти да успоставе одржив систем за миграције и азила довео је до хуманитарне кризе у децембру 2020. Након опснажног ангажмана и подршке ЕУ, успостављен је привремени смјештај у Липи за пружање склоништа свим особама у потреби. Стални вишенамјенски прихватни центар у Липи је у изградњи у 2021. Босна и Херцеговина појачала је напоре за унапређење управљања миграцијама; потребно је осигурати ефикасну координацију, на свим нивоима, у управљању границама и капацитета управљања миграцијама, као и функционисање систем азила. За то је потребна правична распођела одговорности између свих ентитета и кантона, укључујући и прихватнем центаре.
У погледу економских критерија, Босна и Херцеговина је постигла ограничен напредак и у раној је фази успостављања функционалне тржишне економије. Земља је предузела мјере за борбу против негативних ефеката пандемије ЦОВИД-19 на економију и тржиште рада. Централна банка предузела је значајне мјере за побољшање својих аналитичких капацитета. Одређени кораци предузети су за јачање отпорности финансијског сектора на ударе. Међутим, није било значајних мјера за побољшање функционирања тржишта производа. Сарадња и координација међу судионицима у земљи додатно се погоршала. Отпор ентитета Република Српска против реформи у цијелој земљи везаних за правну стечевину ЕУ додатно је успорио усклађеност земље са критеријима за приступање ЕУ. Kао резултат тога, институционална структура земље, као и њено унутрашње тржиште, су и даље фрагментирани.. Није постигнуто побољшање у погледу владавине права и функционисања надзорних и регулаторних институција у цијелој земљи. Тиме се наставља ометање пословног окружења у земљи. Kвалитет јавне потрошње није се побољшао, док је јавни сектор и даље неучинковит и прегломазан.
Босна и Херцеговина постигла је ограничен напредак те се и даље налази у раној фази у смислу способности да се бори са притиском конкуренције и тржишних сила у ЕУ. Укупни ниво квалитета образовања и даље је низак, а мјере за унапређење транспортне и енергетске инфраструктуре и даље су недовољне. Обим структуралних прилагодби је ограничен.Свеукупно, Босна и Херцеговина је у раној фази/има одређени ниво припреме у погледу степена спремности и способности да преузме обавезе чланства у Европској унији и потребно је да значајно побољша усклађеност са правном стечевином ЕУ те проведе и примјени релевантно законодавство. Током извјештајног периода, постигнут је ограничен или никакав напредак у различитим поглављима правне стечевине ЕУ.
Босна и Херцеговина је назадовала у подручју јавних набавки, у којем је примијенила преференцијални третман за домаће понуђаче приликом дођеле јавних уговора током већег дијела извјештајног периода; Измјене и допуне закона о јавним набавкама још нису усвојене у парламентарној процедури. Постигнут је ограничен напредак у статистици, с обзиром на врло мале помаке у припреми за наредни попис становништва и домаћинстава. Постигнут је одређни напредак у јавној интерној финансијској контроли, при чему су оба ентитета усвојила стратегије.
Потребни су великие кораци како би се ускладио законодавни оквир са правном стечевином ЕУ о унутрашњем тржишту (слободно кретање роба, услуга и капитала, конкурентна политика и финансијске услуге). Босна и Херцеговина је постигла одређен напредак само у конкурентној политици, додатно ускладивши Закон о државној помоћи са правном стечевином ЕУ, те у финансијским услугама. Овај кластер је кључан за припремљеност Босне и Херцеговине у испуњавању захтјева унутрашњег тржиште Европске уније и изузетно релевантан за рану интеграцију и развој Заједничког регионалног тржишта.
Босна и Херцеговина је постигла ограничен или никакав напредак у већини подручја конкурентности и инклузивног раста (информацијско друштво и медији, опорезивање, економска и монетарна политика, предузетништво и индустријска политика, образовање и култура, те царинска унија), гђе је у раној фази или има одређени ниво припремљености. Ова подручја имају значајне повезнице са Програмом економске реформе БиХ. Мора се радити на социоекономским реформама како би се ријешиле постојеће структуралне слабости, низак ниво конкурентности, висока стопа незапослености, као и утицај пандемије која је додатно подцртала хитност ових реформи. Постигнут је одређен напредак усвајањем политика о инклузивном образовању, стручном образовању и оспособљавању, те развијању подузетничких вјештина.
Босна и Херцеговина је постигла одређен ниво или ограничен напредак у већини подручја која се односе на Зелену агенду и одрживу повезаност (трансевропске мреже, енергија, околиш и климатске промјене), а налази се у раној фази или има одређени ниво припремљености. Земља мора значајно повећати своје амбиције ка зеленој транзицији, те ускладити своје законе о гасу и електричној енергији са правном стечевином ЕУ. Зелена транзиција и одржива повезаност су кључни за економску интеграцију унутар регије и са ЕУ, олакшавајући прекограничну трговину у регији и стварајући праве бенефите за бизнисе и грађане. Овај кластер и повезане реформе су значајно повезане са Програмом економских реформи и Економским и инвестицијским планом, те Зеленим планом за Западни Балкан.
Босна и Херцеговина није постигла напредак у подручјима везаним за ресурсе, пољопривреду и кохезију (развој пољопривреде и руралних подручја, сигурност хране, ветеринарска и фотосанитарна политика, рибарство, те финансијска и буџетска подршка), те се углавном налази у раној фази припремљености.
Босна и Херцеговина је достигла је одређени ниво припремљености али није постигла напредак у погледу вањских односа. Земља мора интензивирати напоре да финализира приступање Свјетској трговинској организацији. Босна и Херцеговина се снажно охрабрује да побољша своју усклађеност са вањском политиком Европске уније и рестриктивним мјерама, а које су значајно пале на 43% до августа 2021. што изазива забринутост. Босна и Херцеговина је наставила да активно учествује у регионалној сарадњи и да одржава добросусједске односе.
Kључни датуми
Јуни 2003. године: На самиту ЕУ и земаља Западног Балкана у Солуну потврђена европска перспектива Западног Балкана.
Јуни 2008. године: Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању и Привременог споразума о трговини и трговинским питањима.
Децембар 2010. године: Безвизни режим за подручје Сцхенгена за грађане Босне и Херцеговине.
Септембар 2011. године: Двојна функција шефа Делегације ЕУ као специјалног представника ЕУ у Босни и Херцеговини, чиме је оснажена улога ЕУ у земљи.
Јуни 2015. године: Ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Босне и Херцеговине.
Фебруар 2016. године: Босна и Херцеговина подноси захтјев за чланство у ЕУ.
Септембар 2016. године: Вијеће ЕУ позива Европску комисију да представи своје Мишљење (Авис) о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у ЕУ.
Фебруар 2018. године: Европска комисија усваја своју стратегију за „Kредибилну перспективу проширења и појачани ангажман ЕУ-а са Западним Балканом“.
Мај 2019. године: Европска комисија усвојила је Мишљење о захтјеву за чланство Босне и Херцеговине, које укључује 14 кључних приоритета.
Децембар 2019. године: Вијеће ЕУ усваја закључке о Мишљењу Kомисије, поздрављајући 14 кључних приоритета из Мишљења као услова које Босна и Херцеговина треба испунити за препоруку отварања приступних преговора.
Фебруар 2020. године: Ревидирана методологија коју је представила Европска комисија с циљем даљих искорака у процесу проширења кроз снажније политичко управљање и кредибилнији, предвидивљији, динамичнији начин.
Октобар 2020. године: Приједлог Kомисије за унапређење односа ЕУ и земаља Западног Балкана с Економским и инвестицијским планом за регион.