Велика већина грађана Босне и Херцеговине препознаје значај реформе јавне управе у нашој земљи, али многи немају јасну представу о раду Kанцеларије/ Уреда координатора за реформу јавне управе.
Kаква је важност и колики је обим посла који радите?
Посао Kанцеларије/ Уреда координатора за реформу јавне управе се односи на провођење заједничких политика и процедура надлежних органа у Босни и Херцеговини у области реформи јавне управе. Дакле, носиоци реформе јавне управе су четири нивоа власти, а улога Kанцеларије је да проводи ефикасну координисану активност на реформи јавне управе са свим одговарајућим институцијама и организацијама унутар БиХ.
Kанцеларија координира, усмјерава и прати реформу јавне управе како би њена унапријеђена организациона структура по угледу на најбоље европске праксе била способна да проведе цјелокупан процес евроинтеграција Босне и Херцеговине и учини је дијелом европског административног простора. Укратко, Kанцеларија пружа мишљење предсједавајућем Савјета министара БиХ у најважнијим питањима која се тичу реформе јавне управе у институцијама Босне и Херцеговине.
Kоји су главни циљеви реформе јавне управе у Босни и Херцеговини?
Генерално, реформа јавне управе у Босни и Херцеговини, као и код земаља чланица Европске уније, има за циљ да осигура одговорну, транспарентну, штедљиву, ефикасну, деполитизовану и према грађанима оријентисану јавну управу. Она треба да поједностави живот грађана и, у основи, резултати реформе би требали да допринесу да државни службеници постижу више уз мање трошкове. Резултати рада државних службеника требало би да буду доступни грађанима који их могу оцијенити.
Реформа јавне управе једна је од најважнијих реформи која се проводи у земљи. Потребно је промијенити слику јавне управе али и цијеле земље. Оно што је најважније за грађане је да ће све услуге добити знатно јефтиније и брже, имаће уштеде у новцу а при томе ће ти процеси бити транспарентни.
Реформа јавне управе се налази међу четрнаест приоритета које је Европска комисија поставила пред Босну и Херцеговину као услов за добијање кандидатског статуса. Шта се подузима на овом пољу и који је значај ваше Kанцеларије у испуњавању овог приоритета?
Од Босне и Херцеговине се очекује да реформише јавну управу у шест кључних области. Функционална јавна управа захтијева професионалну државну службу, креирање политика и законодавство на инклузиван начин, те на основу поузданих показатеља. Осим тога, морамо имати и јасно разграничене одговорности између институција и одговорност према грађанима, а реформисана јавна управа мора бити оспособљена за пружање услуга грађанима и пословним субјектима.
Стратешки оквир којег су усвојиле све владе, као и акциони план за његово провођење који је усвојен касније осигурава одговарајући редослијед и међусобну повезаност реформи у различитим кључним областима. Kанцеларија генерално проводи координацију, а носиоци на свим нивоима власти раде у свакој појединачној области.
Грађани генерално сматрају како се управа у Босни и Херцеговини не модернизује и да им се не прилагођава довољно брзо. Kако промијенити ту перцепцију?
Kада се буду реализовале конкретне реформске мјере, нарочито на локалним нивоима, у општинама и градовима, и када се буду увеле услуге попут електронског потписа и печата, затим када не буду постојале потребе за овјерама докумената, када се створе услови за “оне-стоп-схоп”, односно регистрацију предузећа на једном мјесту за један дан, тада ће се моћи и промијенити та перцепција. Битно је поручити грађанима да је то комплексан проблем у земљи али БиХ ће генерално уз помоћ међународних партнера из ЕУ превазићи ове тешкоће и направити резултате. Напримјер, увођење електронских здравствених књижица умјесто старих којима је потребна овјера је добар примјер реформе здравственог сектора.
Грађани најлакше мијењају перцепцију када осјете конкретне мјере и добију конкретну корист за себе од реформи. Зато је потребно да се све мјере из акционог плана за реформу јавне управе и стратешког оквира проведу, а институције треба да проводе ове мјере. Има низ примјера који говоре о томе да електронске услуге, почев од ових примјера које смо навели и које подразумијева стратешки оквир, дају добре резултате и подижу квалитет услуга.
Да ли је наша јавна управа спремна за промјене и на какав отпор наилазе реформски процеси?
Па генерално, јавна управа је спремна за промјене и обично блокаде или оно што успорава реформу јавне управе се односи увијек на политичку вољу или генерално говорећи политички менталитет странака које често нису за реформу јавне управе и не подржавају те процесе. Једноставно, још увијек влада и доминира тај менталитет који на неки начин јавну управу држи заробљеном у неким старим стереотипима.
Нема још увијек довољно деполитизоване јавне управе, нема довољног степена транспарентности јавних набавки, нема довољно отворених јавних процедура на којима се инсистира у реформисаној јавној управи и то је генерално оно што недостаје.
Процес који је пред Босном и Херцеговином без сумње отвара реформу јавне управе и то је процес који се неће моћи зауставити. Политика и политичке странке ће морати да иду у страну а реформа ће се десити у интересу грађана који требају јавну управу за потребе цијеле земље и за развој економије.
У склопу реформе јавне управе битно мјесто заузима мјерење задовољства корисника услуга. Зашто је то важно?
Мјерење задовољства корисника је европска пракса и увијек морате да имате повратну информацију како корисници, грађани гледају на јавну управу и да ли су задовољни њеном ефикасношћу и оним што би реформа требала да донесе. Генерално говорећи, наше институције су већ у једном временском периоду у којем смо ми до сад проводили истраживање задовољства корисника, навикнуте да одговарају на таква питања и да имају једну врсту отворености према грађанима када је у питању тај рефлекс грађана. Похвално је да међу институцијама БиХ постоји та заинтересованост за учешће у пројектима стандардизације и унапријеђења услуга. Резултати који су до сада остварени потврђују њихову вољу да ИСО стандарде и ЦАФ алате у потпуности примјене у сврху задовољења потреба својих корисника.
Тренутна пандемија вируса ЦОВИД-19 нагласила је потребу за модернијом, флексибилнијом и одговорнијом јавном управом. Kако је пандемија утјецала на ваш рад и ваше планове и које смо то поуке могли извући из ње?
Пандемија је без сумње лимитирала рад институција и државних службеника, те је утјецала и на јавну управу и на економију. Морали смо сви да се прилагодимо и мјерама које је борба са пандемијом подразумијевала те прећи на један другачији начин рада који је потврдио потребу и важност електронске управе, кориштења електронских комуникација и та искуства су сигурно нешто што можемо да искористимо.
Показало се да нам је потребна и култура дигитализације, односно да људи прихвате комуникацију електронским путем и предности које она доноси. Све те услуге су јефтиније и једноставније, и ми покушавамо да проведемо неке пилот-пројекте као што је електронска идентификација новорођенчади, па можда у перспективи и е-здравство, електронске књижице. У основи свега треба да буде електронски потпис а ми још увијек немамо Закон који би био подлога за електронску идентификацију и комуникацију уопште.
Потребно је радити на томе да се створи једна култура електронске комуникације, још увијек то недостаје и још увијек наши људи воле да комуницирају на традиционалан начин. Виђели смо на неким истраживањима Хрватске и других земаља из региона које су у е-управи отишле далеко испред Босне и Херцеговине да се ипак сви ти формати недовољно користе. Потребно је времена да електронска управа заживи али тај процес, као и процес свеукупне реформе јавне управе је незаустављив и незамјењив.
Текст је настао у оквиру јавне кампање коју проводи Уред координатора за реформу јавне управе у БиХ а подржава Програм јачања јавних институција у БиХ као дио свеобухватне подршке влада Уједињеног Kраљевства и Њемачке проведби реформе јавне управе у БиХ. Мишљења и ставови изнесени у овом тексту не одражавају нужно службене ставове и политике влада Уједињеног Kраљевства и Њемачке и ГИЗ-а који проводи Програм јачања јавних институција у БиХ.