Државни координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан изјавио је данас у Сарајеву да просјечна испуњеност стандарда проактивне транспарентности износи око 63,46 %, а што представља побољшање у односу на анализу интернет страница јавних институција коју је 2016. извршила „Аналитика“ када је просјечан ниво транспарентности (на узорку од 68 институција) износио 34,8 %.

На кафи са новинарима у хотелу Бристол у Сарајеву координатор је истакао да је Канцеларија координатора за реформу јавне управе провела online истраживање међу институцијама управе у периоду јуни/јули 2019. године те да су истраживањем биле обухваћене 74 институције, а од овог броја 44 институције су дале одговоре на свих 38 питања. Упитник су испуњавали службеници запослени у институцијама.

Четири институције Савјета министара БиХ испуњавању 100 % стандарда проактивне транспарентности и то: Дирекција за европске интеграције, Агенција за статистику БиХ, Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета те Канцеларија координатора за реформу јавне управе. Ове четири институције објавиле су све податке и информације од јавног значаја, од контаката запослених до укупних примања руководилаца ових институција и свих државних службеника и намјештеника.

 

„Интересантно је да поједине институције немају на својим web-страницама ни основне податке који представљају њихову личну карту попут биографија руководилаца или контаката запослених. Половина институција које су дале одговор немају објављене правилнике о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста. 19 институција је одговорило да нема објављен План интегритета, а 13 институција није на својим web-страницама објавило Акциони план за борбу против корупције“, рекао је Ћузулан.

Похвалио је институције, њих осам, које су објавиле податке о укупним примањима запослених у институцијама те све друге институције које су препознале значај и објавиле додатне финансијске податке (буџете, извјештаје о извршењу буџета) те податке из области јавних набавки.

„Међутим, тендерске документације након проведеног поступка или уговори (уз заштиту повјерљивих информација) и даље су тајна за грађане БиХ“, нагласио је.

Чузулан је истакао и да је Кацеларија координатора за реформу јавне управе у потпуности опредјељена за повећање отворености рада, јачању повјерења јавности у рад институција те превенцији корупције. У прилог томе навео је податак да је Канцеларија координатора за реформу јавне управе усвојила интерни акт Правилник о проактивној објави информација Канцеларије координатора за реформу јавне управе.

„Проактивном објавом информација обезбјеђује се право јавности да зна какве одлуке доноси руководилац Канцеларије, која су стратешка опредјељења рада институције, те како се троши буџетски новац, а све у циљу вршења демократске контроле власти и остваривању људских права и слобода“, истакао је државни координатор за реформу јавне управе.

Додао је и то да је потребно да институције управе наставе су да ажурирају податке на њиховим web-страницама те да објављују за јавност релевантне информације које се налазе у њиховом посједу, а односе се на Стандарде проактивне транспарентности. Проактивна објава информација од јавног значаја директно доприноси остваривању концепта добре управе у БиХ, враћа повјерење јавности у рад државних институција, а грађанима омогућава већу информисаност ради остваривања њихове партиципације у раду јавне управе.

Подсјећања ради, Савјет министара БиХ на сједници одржаној 03.12.2018. године усвојио је Информацију о активностима у области унапређења проактивне транспарентности те Политику и Стандарде проактивне транспарентности и задужило све институције Савјета министара БиХ да ажурирају информације и документе на својим web-страницама, а Канцеларија координатора за реформу јавне управе да Савјету министара БиХ достави обједињену информацију о примјени Политике и Стандарда проактивне транспарентности.

Политику и Стандарде проактивне транспарентности 2015. године развили су чланови и чланице међуинституционалне Групе за комуникације Програма јачања јавних институција, којег по налогу Савезне владе Њемачке проводи њемачки GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit). Групу за комуникације чине представници: Дирекције за европске интеграције, Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета БиХ, Агенције за статистику БиХ и Канцеларије координатора за реформу јавне управе, а допринос самој изради стандарда проактивне транспарентности дали су и представници Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ, Институције омбудсмана за људска права БиХ и Службе за информисање – Генералног секретаријата Савјета министара БиХ, те представници Transparency International БиХ, Центра за истраживачко новинарство и Центра за друштвена истраживања Аналитика.