Четврти састанак Државне радне групе (ДРГ) за реформу јавне управе (РЈУ) у БиХ у оквиру WeBER пројекта одржан је 29.11.2018. године у Сарајеву. Повод за одржавање састанка је био представљање свеобухватног извјештаја о стању реформе јавне управе у БиХ – Државни PAR Монитор 2017/2018.
Извјештај је израђен на основу једногодишњег истраживачког рада на праћењу РЈУ, првог регионалног пројекта цивилног друштва који прати овај процес на Западном Балкану.
PAR Монитор је презентовала Анида Шабановић, истраживачица ВПИ БХ (Вањско-политичка иницијатива). Након представљања, услиједила је дискусија у којој су учествовали, заједно са учесницима састанка, и Ведрана Фалаџић и Неџиб Делић, Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ, Елвира Мујкић, експертица из области реформе јавне управе, Давор Вулетић, предсједник Скупштине, ВПИ БХ, Бојан Ковачевић – Агенција за развој предузећа Eda, Бања Лука те Лејла Рамић- Месиховић, директорица ВПИ БХ.
Смањење политичког утицаја на рад државне управе је нешто чиме се морамо озбиљно бавити у свим земљама западног Балкана. Тек 20% испитаних државних службеника у БиХ се слажу или у потпуности слажу да се кандидати за посао у државној служби бирају на основу заслуга, док 11% испитаних грађана дијели исто мишљење, 75% је оних грађанки и грађана који се не слажу са овом изјавом.
„Истраживање јавног мњења о административним услугама на Западном Балкану“ које је прво регионално истраживање посвећено пружању услуга и покрива Албанију, Босну и Херцеговину, Косово, Македонију, Црну Гору и Србију је урађено у оквиру овог пројекта. Резултат су велике варијације између појединачних земаља Западног Балкана у погледу перцепције грађана о различитим аспектима пружања услуга, али горући изазов и један од изненађујућих налаза овог истраживања је очигледан недостатак механизама који омогућавају грађанима да дају мишљење о квалитету услуга које добијају од државе.
Управо је то разлог зашто је само 15% грађана БиХ констатовало да, као корисници јавних услуга, имају могућност да пошаљу повратну информацију о квалитету услуга које добијају. Подаци истраживања су, такођер, показали да грађани БиХ имају лошу перцепцију о јавним услугама што показује податак да је тек 27% испитаника свјесно да су у протекле двије године учињени напори да се административне процедуре поједноставе, за грађане и за компаније. Јако је низак степен јавне свијести и о доступности е-услуга широм региона, који се креће од 19% у Босни и Херцеговини до 53% у Македонији.
Перцепција организација цивилног друштва у БиХ је увелико негативна, нарочито када су у питању планирање рада, транспарентност и процес доношења одлука, кориштење екстерно произведених података за процес доношења политика, као и квалитета консултација с цивилним друштвом. Процес доношења одлука је транспарентан тек за 14% испитаних. Мало више од 20% ОЦД сматрају да се постављају довољно високи стандарди права приступа информацијама од јавног значаја, а само 12% њих вјерује да су санкције за кршење права на приступ информацијама учинковите.
WeBER пројекат је у претходне три године у оквиру своје платформе окупио преко 130 организација цивилног друштва из свих земаља Западног Балкана и радио на јачању њихових капацитета да успјешније прате и захтјевају реформу јавне управе.
Чињеница је да има још пуно тога да се уради када је у питању РЈУ у земљама регије, али пројекат покушава да изазове позитивну конкуренцију међу државама, дакле такмичење у позитивном смислу које ће значити унапрјеђење у одређеним областима па су у оквиру регионалног извјештаја презентовани многи примјери добре праксе, као и они који се требају избјегавати.
Размјена искуства о истим или сличним проблемима је веома битна за наше земље јер смо сви орјентисани ка истим циљевима када је у питању пут ка ЕУ. Добра управа би била она која је професионална и транспарентна, тј. орјентисана према својим грађанима и пореским обвезницима и када планира, и када троши и када извјештава.
Догађај је окупио представнике цивилног друштва, јавне управе, медија, као и стручњаке из области реформе јавне управе.
ДРГ је државни консултативни механизам за дијалог између цивилног друштва и представника релевантних државних органа о креирању и праћењу процеса РЈУ у земљама Западног Балкана (ЗБ). ДРГ су конституисане у свакој од ових земаља, а као дио шире регионалне WeBER платформе.
Пројекат унапређења капацитета цивилног друштва за праћење реформе јавне управе на Западном Балкану – WeBER – је трогодишњи пројекат који финансира Европска унија и суфинансира Краљевина Холандија. Општи циљ WeBER-а је повећати значај, учешће и капацитете организација цивилног друштва и медија на Западном Балкану за заговарање и утицање на дизајн и имплементацију реформе јавне управе (РЈУ).
WeBER пројекат спроводи Think for Europe Network (TEN), мрежа коју чине think tank организације Западног Балкана које се баве истраживањем јавних политика у домену европских интеграција. Координатор WeBER пројекта је Центар за европске политике (CEP) из Београда, док партнерску подршку у спровођењу пружа Центар за европске политике (EPC) из Брисела. Преузето са: www.nap.ba