Већина пословних људи у Босни и Херцеговини корупцију види као велику препреку у раду. Током мајског Форума за просперитет и запошљавање у Сарајеву, Европска унија, Међународни монетарни фонд, Групација Свјетске банке и Европске банке за обнову и развој, САД и друге заинтересоване државе донијели су сет мјера преточених у Споразум за раст и запошљавање. Једна од њих је и борба против корупције.

Директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ Сеад Лисак каже да бизнис истовремено може бити извор, што је, истина, ријеткост и жртва корупције, што је знатно чешће у Босни и Херцеговини. Свјесни тога, у Агенцији су посветили знатну пажњу корупцији у привреди, са посебним нагласком на пословање са буџетским институцијама. У новој Стратегији борбе против корупције (2014-2019), односно Акционом плану за њену проведбу, предвидјели су низ мјера за превенцију овог облика корупције у БиХ.

Несхватљиво чекање

– Циљ тих програма и мјера је смањивање коруптивног утјецаја на пословање са буџетским институцијама, побољшање транспарентности и одговорности процеса јавних набавки, те увођење мјера интегритета за такозване бизнис-субјекте. Ови документи су у завршној фази и требали би до краја године бити достављени Вијећу министара БиХ на усвајање, рекао је Лисак.

Гиљотина прописа

– Пројекат Гиљотина прописа је дао резултате у инспекцијским органима гдје се елиминишу непотребне формалности и оптерећења. Поједностављење Закона о управном поступку је претпоставка за квалитетнији рад органа управе, ојачана је улога другостепеног органа, успостављена је мјесна надлежност, обавеза вађења података по службеној дужности без оптерећивања грађана и привредних субјеката… Све ово је добрим дијелом реализирано кроз пројекте финансиране из Фонда за реформу јавне управе којима је циљ јачање институција и капацитета државних службеника, што је један од предуслова за добијање статуса кандидата и приступање БиХ ЕУ, рекла је Боровац.

Од њега дознајемо да им се привредници, ипак, до сада нису обраћали са захтјевом за помоћ, јер је Агенција тек однедавно почела функционирати са минимално прихватљивим капацитетима. У аугусту ове године добили су нове упосленике и тиме попунили двије трећине својих капацитета. На основу расположивих капацитета, у новој Стратегији и Акционом плану за период 2015 – 2019, вели Лисак, предвидјели су обавезе Агенције, између осталих, и у области економије.

– Међутим, морам нагласити да Агенција не може истражно-репресивним мјерама дјеловати против економске корупције, јер нема те овласти. Оно што ми можемо учинити је да сагледамо стање у тој области, те донесемо препоруке и дамо инструкције које ће важити за све институције на нивоу и унутар државе БиХ, казао је Лисак.

И поред несхватљиво дугог чекања да надлежне институције осигурају неопходне капацитети за рад, каже да су успјели испунити већину задатака који су пред њих постављени.

Агенција припрема Стратегију за борбу против корупције и Акциони план за њену проведбу за период 2015 – 2019, који су неупоредиво детаљнији, конкретнији и ангажованији у поређењу са претходним стратешким документима за борбу против корупције у БиХ.  

– С обзиром на ограничене надлежности Агенције, не може се очекивати од нас да правимо чуда у погледу спречавања корупције. За то је потребна одлучнија политичка воља, те спремност институција које имају директни мандат да практично проведу оно што Агенција буде препоручила, казао је Лисак.

Потенцијални инвеститори се ослањају на истраживања, попут Индеxа перцепције корупције Транспаренцy Интернатионала (ТИ), према којима се БиХ налази на дну љествице у поређењу с другим бившим југословенским републикама. Предсједавајући Одбора директора ТИБиХ Емир Ђикић напомиње да инвеститори, и страни и домаћи, желе сигурност у пословању у сваком смислу. Поред политичких размирица у БиХ и реалних препрека (непостојање транспортне инфраструктуре, превише нивоа власти са својим овластима, мало и расцјепкано тржиште, различите стопе намета на различитим нивоима), инвеститори се, вели Ђикић, сусрећу са огромним проблемом корупције у БиХ, који штети њеном имиџу који се огледа кроз Индеx перцепције корупције, као и кроз друга истраживања.

– Ове ствари у старту одвраћају инвеститоре од БиХ, шаљући им поруку да ово није држава са повољним условима за пословање, те да ће дио инвестиције морати одвојити како би се &qуот;олакшали” путеви до дозвола, одобрења, институционалне подршке итд. Пословање омета и протежирање једних компанија на штету других, које ствара монополе у одређеним случајевима и онемогућава конкуренцију, рекао је Ђикић.

Код нас тога нема

Алмир Јазвин, директор Превента из Високог, фирме која ради пуном паром и спада међу десет највећих извозника, казао је како је корупција заиста велики проблем у Босни и Херцеговини. – Према свим важећим извјештајима који гледају корупцију у БиХ, евидентно је да је то велики проблем у држави. Међутим, ми у Превенту не допуштамо да нам то уопште буде тема, нити да будемо увучени у ту причу. Код нас тога нема, тако да и не могу много о томе причати. Да сте ме питали о инвестицијама у наредном или пословању у протеклом периоду, одговорио бих одмах, али о корупцији ништа не могу рећи, рекао је Јазвин за Ослобођење. Ова фирма један је од ријетких примјера које овај проблем у држави није погодио и свакако је за сваку похвалу. 

Државна координаторица за реформу јавне управе Семиха Боровац каже да је стратегија реформе јавне управе, посматрана у цјелини, посвећена борби против корупције. Утемељена је на јасној визији која предвиђа јавну управу која ће бити учинковитија, дјелотворнија и транспарентнија, те која ће пословати на основу транспарентних и отворених процедура, уз испуњавање свих услова постављених европским интеграцијама, а тиме би заиста постала средством за континуирани и одрживи друштвено-економски развој.

Ниједан пропис ни у ФБиХ ни у РС-у не може бити упућен на владе или парламенте док не прође све потребне процедуре и не добију се мишљења надлежних органа о усклађености тог прописа са европским стандардима.

– Донесене су и стратегије регулаторне реформе које обезбјеђују поједностављење прописа и уклањање административних препрека ради бољег пословног окружења и у ФБиХ и у РС-у, чиме се очекује елиминисање постојећих такси те да се поједностави рад јавне управе на свеобухватном нивоу, казала је она.

Смањити баријере

Заустављање корупције на сваком нивоу подразумијева политичку вољу за провођење реформи која у БиХ, наглашава Ђикић, тренутно не постоји.

– Потребно је смањити административне баријере за инвестирање које би довеле до снижавања трошкова пословања, али и дискрецију у одлучивању. Потребна је већа транспарентност у доношењу разних мјера, као и у функционирању администрације, али нажалост то су ствари на које стручњаци упозоравају већ годинама, казао је он.

Ђикић је нагласио да су одређени потези рађени под притиском међународне заједнице, међутим, у посљедње вријеме су у потпуности заустављени, иако су политичарима пуна уста реформи и привлачења страних инвестиција. (Извор: Ослобођење)