Процес глобализације донио је интернет као једну од најзначајнијих технолошких појава у новијем добу, а тренутно у свијету интернет користи више од двије милијарде људи. Ниво пенетрације интернета у друштву често је повезан са друштвеним и економским развојем неке земље.
Новинари агенције Анадолија истражили су ниво приступа интернету у земљама југоисточне Европе, али и у остатку свијета, и сазнали да је ова регија у горњем дијелу свјетске листе. Хрватска и Косово су регионални лидери према броју домаћинстава прикључених на интернет, а Србија, Босна и Херцеговина и Албанија су на зачељу регионалне листе.Према посљедњем истраживању америчке агенције Галлуп, највећи проценат домаћинстава која имају директан приступ интернету међу земљама регије забиљежен је у Хрватској и на Косову, гдје је 64 посто домаћинстава повезано са интернет мрежом.
Послије Хрватске и Косова долази Македонија у којој 58 посто домаћинстава има директан приступ интернету, те Црна Гора у којој је забиљежен проценат од 55 посто грађана који има приступ интернету из свога дома.
Србија и Босна и Херцеговина су, према посљедњем истраживању Галлупа, забиљежиле проценат од 50, односно 49 посто претплатника који имају директан приступ интернет мрежи.Албанији је најлошија у регији и у овој земљи забиљежена је пенетрација интернета од 31 посто, што је уједно и један од најнижих процената корисника интернета у Европи.
Важно је напоменути да је у свим земљама регије проценат домова који су конектовани на интернет, из године у годину у порасту. Подаци говоре да су интернет, прије свега, прихватиле млађе генерације, посебно они у доби од 15 до 24 године, међу којима се њих готово три четвртине служи интернетом. Студенти и ученици су група која се највише од свих служи интернетом (84%), а слиједе их стално запослени (50%), док се међу пензионерима налази само око 4% корисника.
Од земаља шире регије, према истраживању Галлупа, висок проценат корисника интернета је регистрован у Словенији гдје 83 посто грађана има приступ интернету, а слиједе Мађарска са 66 посто, Словачка са 65 посто, Бугарска са 51, Румунија са 49, Грчка са 44 посто и Турска са 40 процената домаћинстава прикључених на интернет.
С друге стране, најмањи број грађана који имају приступ интернету у Европи забиљежен је у Грузији и Арменији, гдје 29, односно 33 посто домова има интернет конекцију.Свјетски лидер у кориштењу интернета је Шведска. У овој земљи 93 посто домаћинстава користи интернет. Послије Шведске слиједе Сингапур, Данска, Холандија, Нови Зеланд, Аустралија, Канада, Тајван, Ирска и Јужна Кореја.
Од првих 20 земаља са највећим процентом грађана који имају приступ интернету њих 9 су европске и 7 азијске, што значи да је интернет најпопуларнији у овим дијеловима свијета.Од осталих земаља, у САД-у приступ интернету има 80 посто грађана, Ирану 38 посто, Кини 34 посто, Палестини 30 посто, Сирији 18 посто, Египту 13, те Индији и Афганистану по 3 посто грађана.
Посматрано на глобалном нивоу, најмањи проценат грађана који имају приступ интернету забиљежен је у Руанди, Мадагаскару, Малију, Гвинеји и Бурундију, гдје само 1 посто домаћинстава има приступ интернету.Такође, од 20 посљедњих земаља према броју претплатника на интернет, 15 њих су афричке што значи да је на овом континенту најмањи проценат приступа интернету.
Занимљиво је да према најновијем истраживању, које је предводио Тим Бернерс-Лее, Сингапур има најбржу интернет конекцију на свијету, док ирска економија има највише користи од интернета.