Иако је кориштење интернета у Босни и Херцеговини из године у годину у порасту, још увијек смо испод сваке разине неких развијених држава, па и земаља окружења, које у укупној популацији имају више до 50 посто интернет корисника.

Испод норме

У прошлој гоини било је укупно 399.000 интернет претплатника у БиХ, док се процјењује да је у истој години било 1, 4 милиона интернет корисника, односно да је стопа кориштењости интернета у БИХ за 2009. износила близу 37 посто.

Подаци Регулаторне агенције за комуникације показују да се од 2004. године, када је било свега 585.000 интернет корисника до 2009. године када их има 1,4 милиона, тај број готово утростручио и да се годишње у просјеку повећава за три до четири посто. Међутим, ови су подаци, за разлику од земаља у региону, и даље испод сваке норме.У Хрватској се, примјерице, половциа грађана старијих од 15 година, односно њих више од 1,7 милиона, служи интернетом. Прикључак за интернет има више од 57 % кућанстава, а иста је ситуација и у Србији, Словенији, Македонији које су такођер испред БИХ по броју интернет корисника. Осим овога, БиХ спада и међу државе које имају и велики број информатички непсимених становника. Стручњаци упозоравају да не значи да је особа информатички писмена ако зна користити друштвене мреже као што су Фацебоок или Тwитер.

Златан Мулабеговић, директор Ацосијације за информационе технологије БиХ-БАИТ каже за Сан да је у БИХ тек 30 посто информатички писмених становника

.„Но, мање од 10.000 људи у БИХ испуњава основне норме ECDL-а, Европског удружења професионалних информатичких друштава, које гарантују одређени степен знања које је врло важно-каже Мулабеговић. Он истиче да је у Србији 30.000 особа које посједују ECDL цертификате, а у Хрватској чак 50.000. Кад погледамо да смо по броју становника са Хрватском ту негдје, онда је разлика очигледна. Људи у нашој земљи обично мисле да су информатички писмени јер знају ући на Фацебоок, што је погрешно-каже Мулабеговић.

Нема стратегије

Осим тога, велика већина бх. грађана компјутере користи више за забаву , него за едукацију и образовање. Мулабеговић истиче и да све док не будемо имали јасну стратегију развоја информационе технологије на нивоу државе, тешко да можемо кренути напријед.

„У свему смо задњи јер немаммо никакве пројекте, планове. И акциони план, који смо имали 2005. године, никада није имплементиран. Тај план подразумијевао је оснивање агенције за информационо друштво, али она никада није основана. На тај начин све је пропало“, тврди Мулабеговић, а пишу дневне новине „Сан“.