Прекогранична сурадња међу локалним заједницама различитих држава стварни је показатељ стабилности односа међу сусједним земљама. У Еуропској унији, она је увјет успјешности политике уједначеног регионалног развоја унутар једне земље уз економски пропорционално, рационално улагање средстава из јавних извора и вођење локалних политика развоја које су атрактивне за приватне инвеститоре.
Такођер, само судјеловање у процесима прекограничне сурадње представља начин подизања административних и кадровских капацитета за локални развој држава чланица.Процес еуропских интеграција довео је до укидања баријера у промету робе, услуга, капитала и људи, што је за посљедицу имало значајну промјену суштине националних административних граница.
Поред тога, периферне регије земаља чланица Еуропске уније могу све мање рачунати на економску помоћ држава, што је довело до тога да имају веома неповољан положај у компетитивном еуропском окружењу. Као посљедица тога, јавила се нужност тражења нових механизама учинковитог управљања, који би помогли периферним регијама да одговоре на све сложеније господарске захтјеве.
Једно од природних рјешења било је удруживање снага сусједних пограничних регија зарад опстанка у увјетима растућих конкурентских притисака услијед економске глобализације. Стога се прекогранична сурадња јавља као неопходан процес, како би се на најучинковитији начин искористио широк спектар развојних могућности са обје стране граница у Еуропи и као потенцијал за рјешавање заједничких проблема.Интензивна прекогранична сурадња има за циљ омогућити да се пограничне регије држава чланица боље међусобно повежу и ултимативно постану још један инструмент и промотор даљег еуропског уједињења и одрживости сусједских подручја на вањским границама ЕУ.
Прекогранична сурадња стога представља први и најважнији еуропски задатак и политички циљ ЕУ који је потребно провести на регионалној и локалној разини и у партнерству са државним, регионалним и локалним властима и унутар саме Уније.У оквиру процеса придруживања земаља Западног Балкана, ЕУ прекогранична сурадња има три функције:
1. неутрализација негативних ефеката рубне локације локалне заједнице/регије унутар једне државе;
2. усуглашавање политика и циљева развоја између сусједних регија раздвојених државним границама, чије провођење овиси о политикама и понашању актера с обје стране границе (нпр. обрана од поплава, заштита локалних вода и еко-сустава, промет и сл.) и
3.нормализација односа између друштава и држава бивше СФРЈ послије ратних и политичких сукобљавања тијеком 90-их и неутрализација негативних резултата настанка нових држава (као што су, нпр., прекидање привредних, културних и других веза или њихово претварање из националних у међународне) на локални развој.
У периоду од 2009. до 2013. године, као земља потенцијални кандидат за чланство у ЕУ, Босна и Херцеговина ће судјеловати у програмима прекограничне сурадње. Она је укључена у програме сурадње са Хрватском, Србијом, Црном Гором и Италијом путем тзв. Адриатиц ИПА компоненте. Према правилима за проведбу политике прекограничне сурадње, бит ће подржане прекограничне иницијативе и пројекти између земаља чланица Уније, кандидата за чланство, као и потенцијалних кандидата.
Главни појединачни циљеви ове компоненте јесу потицање одрживога господарског и друштвеног развоја, заједнички рад на рјешавању сличних проблема у областима као што су околиш, природна и културна богатства, јавно здравље и организирани криминал, стварање дјелотворних и сигурних граница, промовирање заједничких акција мањег опсега које укључују и локалне актере из пограничних регија.
То подразумијева улагања у сљедећим областима: потицање подузетништва и посебно развој малих и средњих подузећа; заједничка заштита и управљање природним и културним добрима; олакшавање приступа транспортним, информацијским и комуникацијским мрежама и услугама, енергетским суставима и суставима водоопскрбе; судјеловање у транснационалним и интеррегионалним програмима.
За учинковито и дјелотворно коришћење ових средстава од стране локалних власти битне су три ствари: прво, способност опћине и њеног прекограничног партнера да формулирају свој пројект сугласно правилима и критеријумима за добивање средстава из ИПА-фондова; друго, усклађеност националних политика двију држава у области на коју се пројект њихових локалних заједница односи; треће, способност пограничних локалних заједница да симултаном акцијом увјере своје националне власти, а понекад и друге локалне заједнице у непосредном окружењу, у значај својих иницијатива за развој регије којој припадају или за циљеве националног развоја.Искуство Словеније показује да прекогранична сурадња има изузетно значење за развој пограничних подручја. Велики број пројеката прекограничне сурадње односио се на изградњу инфраструктуре за заштиту околиша и стимулирање господарске сурадње, што је поред изравних учинака на локалној разини често имало и неизравне и мултипликативне учинке у другим дијеловима Словеније.Такођер, анализа је показала да пројекти усмјерени на културну и друштвену сурадњу у пограничном подручју имају значајан утјецај на успоставу дугорочних односа сурадње међу невладиним организацијама, професионалним удружењима, образовним институцијама и сл.
Регионалне развојне институције и локалне самоуправе из пограничних регија такођер су успоставиле сурадњу са својим партнерима у сусједним земљама. На крају, веома је важно истакнути да је Словенија 2003. године ратифицирала Еуропску конвенцију о прекограничној сурадњи између територијалних заједница или власти (Мадридску конвенцију), са циљем унапређивања прекограничне сурадње.
Прекограничном сурадњом на заједничким пројектима значајно се унапређују капацитети локалних самоуправа и осталих локалних актера за припрему и имплементацију пројеката финанцираних из претприступних фондова ЕУ. Сви наведени изравни и неизравни учинци програма прекограничне сурадње представљају одличну основу за дугорочан развој пограничних подручја, посебице ако се има у виду да регионална политика ЕУ кроз своје инструменте све већу позорност поклања територијалној и прекограничној сурадњи, објавлјено је на порталу цеппеи.ба
Више информација о програмима сурадње БиХ са сусједима може се наћи путем сљедећих линкова:
БиХ-Црна Гора прекогранични програм
БиХ-Хрватска прекогранични програм