Радио Слободна Европа: Босна и Херцеговина је по броју неписмених убједљиво на врху европске љествице.
Процјене су да их у БиХ има између 360.000 и 700.000. Синдикати образовања сматрају да се након рата број неписмених у Босни и Херцеговини повећао. Један од миленијских развојних циљева УН-а је омогућити основно образовање за сву дјецу свијета до 2015. године. Босна и Херцеговина нема званичних података колико људи нема завршено основно образовање, као ни колики је број неписмених људи јер је задњи попис становништва урађен 1991. године. Према овом попису, у Босни и Херцеговини живјело је 3.697.000 становника, а 9,9 посто становништва је било неписмено. Због непостојања званичних података постоје различите процјене о броју неписмених.
Тачне податке о броју неписмених немамо, каже службеник Министарства просјете и културе Републике Српске Бранка Рогач и објашњава:
„Тачан број неписмених није познат јер попис становништва није урађен од 1991. године, али процјена са којом барата Министарство просвјете и културе РС јесте да је то осам посто становништва.“
Према подацима УНДП-а из 2007. године, у БиХ је било 5,4 посто неписмених. С друге стране, синдикати образовања у БиХ сматрају да се након рата број неписмених у Босни и Херцеговини повећао.
Предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Стеван Милић сматра да се неписменост у БиХ, и то она која подразумијева основне вјештине читања и писања, у односу на пријератни број удвостручила.
„Највећи непријатељ сваког човјека на свијету је незнање. И управо нам се дешава то што се дешава због тог тог незнања, непознавања основних ствари, да не кажем неписмености. Ту је податак да се неписменост скоро удвостручила. Од 2000. године када је Међународна интернационала покренула акцију Сви у школу, тада је на планети било милијарду неписмених људи, а 80 милиона дјеце није било обухваћено никаквим обликом школовања“, каже Милић.
Власти у Босни и Херцеговини нису учиниле скоро ништа на описмењавању становништва иако је основно образовање законски обавезно, каже предсједник Савеза синдиката основног образовања и одгоја БиХ Селведин Шаторовић.
„Више се обраћа пажња на изградњу инфраструктуре, односно на такозвана капитална улагања у разне цесте, путеве и остале ствари, а све мање у образовање. И чини ми се да основно образовање није уставна категорија и да држава нема обавезу према европским конвенцијама и према свим међународним праксама да финансира основно образовање, да би се и ту направио одређени проблем и да би држава покушала да дигне руке и од тих ствари“, Шаторовић.
Како је образовање у БиХ у надлежности ентитета, праве стратегије за борбу против неписмености у земљи непосредно након рата није ни било. Тек посљедњих година на овом плану се почело нешто и радити, али доста тога је зависило и од кантоналних власти у Федерацији или општинских у РС. Један од позитивних примјера је и град Бања Лука, који посљедњих шест година, осим уџбеника за ромску дјецу која иду у основне школе, обезбјеђују и новчану помоћ за описмењавање.
„До сада се показало успјешним јер дјеца која нису имала могућност, то су претежно она дјеца која су рођена у ратном и послијератном периоду, сад имају могућност да у нешто краћем обиму заврше основно образовање“, каже предсједница ромског удружења Весели бријег из Бање Луке Шаха Ахметовић.
Да власти у БиХ описмењавању становништва нису посвећивали довољно пажње говори и податак да је тек прошле године у РС усвојен Закон о образовању одраслих. Оквирни закон на нивоу БиХ још увијек није донесен, као ни закон у Федерацији БиХ. Вршилац дужности Завода за образовање одраслих РС Мира Бера каже да ће овај завод почети са радом тек крајем ове године.
„Завод за образовање одраслих тренутно је у фази израде подзакоских аката, односно у питању је седам правилника који произилазе из овог закона, а завршетак израде истих очекује се у другој половини 2010. године“, каже Бера.
Према званичним статистикама, у Европи је неписмено 1,8 посто популације. УНЕСЦО-ови подаци, који чак нису ни обухватили БиХ, показују да све земље у региону су по броју неписмених далеко испред БиХ. Па тако Албанија има 2,2 посто неписмених, Румунија 0,4 посто, Бугарска 0,3 посто, Хрватска 0,2 посто. Из свега овога може се закључити једино да свим властима у БиХ овакво стање одговара – јер са неписменим људима је далеко лакше манипулисати него стварати људе који ће мислити својом главом.