Независне новине: Споразум са ресорним министарствима о подршци Свјетске банке буџетима у БиХ од 100 милиона долара је пред финализацијом, каже Марко Мантованели, шеф Канцеларије Свјетске банке у Босни и Херцеговини.
Мантованели поручује да се реформе не могу одгађати и стога је порука властима да уведу ред у кућу и проведу мјере у оквиру споразума са Међународним монетарним фондом. Није сигуран да постоји политички капацитет у изборној години да се реформе погурају, али упозорава да ће бити лоше ако власти пропусте ову прилику.
НН: Откако је потписано писмо намјере са ММФ-ом, стендбај аранжман је у сталном искушењу, а посљедњим закључцима Парламента ФБиХ о задржавању истих примања борачкој популацији доведен је у питање. Шта власти у ФБиХ тиме ризикују?
МАНТОВАНЕЛИ: Ја не могу говорити у име ММФ-а. Представници ММФ-а ће бити овдје у новембру и они ће тада обавити преглед, сагледати какво је стање у вези са фискалним оквиром који је земља усагласила. Ми сматрамо да је потребно учинити све што је могуће да ти циљеви буду задовољени. Често понављам да је пуно боље уопште не улазити у споразум са ММФ-ом него нешто договорити па се онда не придржавати, јер ће то имати негативног утицаја на кредибилитет земље, а такође имаће практичне посљедице у смислу финансирања. Посебно наглашавам, у Федерацији БиХ то није сценариј који бисмо вољели видјети.
НН: Да бисмо изашли из тешкоћа, реформе треба провести. Има ли снаге за то?
МАНТОВАНЕЛИ: Реформе су неопходне било или не било ММФ-а, било или не било Свјетске банке. Програм ММФ-а даје оквир унутар којег се то може учинити. Једноставно, то су реформе које се не могу одгађати. Требало је да буду проведене чак и прије него што је економска криза погодила БиХ. Сада је порука уведите ред у кућу и то су управо краткорочне мјере у оквиру споразума са ММФ-ом. Исто тако треба размишљати и о средњорочном периоду, на који начин обновити раст у земљи и заштитити најугроженије грађане.
НН: Да ли вјерујете да у политичким структурама у БиХ има спремности да се изгубе избори како би биле проведене непопуларне мјере?
МАНТОВАНЕЛИ: У томе је изазов. Године 2004. земља је донијела законе који су уређивали та питања. Закони су били слични у оба ентитета и то је био значајан искорак. То нису били савршени закони, али су били адекватни. Да се ишло у провођење тих закона без увођења измјена, сада не бисмо били у овој ситуацији. Међутим, земља је измијенила законе и увеле нове кориснике, посебно у Федерацији БиХ. Не знам да ли постоји политички капацитет у изборној години да се погурају реформе, али оно што знам је да ће бити врло негативно ако сада пропусте ову прилику.
НН: Најавили сте подршку Свјетске банке буџетима од 100 милиона долара, али треба доћи до прилике да можемо користити тај новац. Који су услови за то и колико дуго ћете чекати да их бх. власти испуне?
МАНТОВАНЕЛИ: Близу смо постизања договора са ресорним министрима и на техничком нивоу са представницима извршне власти. Постигли смо споразум да се у што већој могућој мјери вратимо на стање какво је било 2004. године. То је у великој мјери везано за опозив законодавства које третира незапослене демобилисане борце у ФБиХ. Дакле, није више питање да ли ће бити укинуто то законодавство или не, него моменат од када престаје његова примјена. Друго, од власти тражимо да уведу механизме којима ће ова средства бити усмјеравана најсиромашнијим корисницима. Захтјев је да механизми сада само буду успостављени, а да се почну проводити 2011. године. И треће, треба провести ревизију подобности и елиминирати борце, инвалиде и друге који злоупотребљавају систем. Ми предлажемо да ревизија буде фазна с обзиром на то да не може бити примијењена одједном на све кориснике. Та три елемента смо у највећој мјери усагласили са Републиком Српском и Федерацијом БиХ. Ми ћемо 100 милиона долара исплатити тек након што ово законодавство буде усвојено. На испуњавање услова нећемо чекати заувијек и не задуго.
НН: Предсједавајући Вијећа министара БиХ Никола Шпирић је у разговорима са званичницима Свјетске банке у Истанбулу ових дана тражио да БиХ и даље добија кредите под повољним ИДА условима. Колико је то реално?
МАНТОВАНЕЛИ: Од 1996. до сада БиХ је користила само јефтина бескаматна ИДА средства у укупном износу око 1,3 милијарди долара. Прошле године је одобрено 25 милиона долара неповољнијих IBRD средстава, што значи да је IBRD овдје у раном стадију. Истина је да су бх. власти тражиле да период расположивости IDA средстава буде продужен. Наша управа је рекла да ће размотрити захтјев. Међутим, бруто друштвени производ по становнику у БИХ је већ четири пута већи од минимума за IDA средства, тако да је то тежак приједлог за оправдати. Прво морамо видјети да ви трошите она средства која су већ издвојена.
Новца мање од захтјева
НН: На годишњем састанку у Истанбулу поменуто је да Свјетска банка нема довољно новца. Да ли је то тачно?
МАНТОВАНЕЛИ: Наш предсједник је казао да је потражња толико велика да средства којима тренутно располажемо неће моћи покрити све те захтјеве. То не значи да немамо новца, али значи да су захтјеви пуно већи од трентуних могућности. Стога је предсједник тражио од наших чланова да размотре повећање капитала Свјетске банке, а ако се то не деси, онда ћемо ићи са пројектима у мјери у којој нам расположива средства допуштају.
То је још једна порука за БиХ – ви конкурирате са другим земљама које такође желе ова средства.