Независне новине: Једанаест мјесеци сам радила у Занатској радњи &qуот;Бел&qуот; и послодавац Емир Хотић ми није уплаћивао доприносе за цијели тај период. Пошто имам 32 године радног стажа, у тој радњи сам почела да радим највише због тога што ми је недостајала година стажа, како бих након тога испунила услове за програм Владе РС о повезивању радног стажа, прича Загорка М. из Бањалуке.
Међутим, због неуплате доприноса од стране послодавца, Загорка М., као и још 24 радника тог предузећа, како прича, након што је дала отказ, није могла остварити своја права на Бироу за запошљавање.
"Када сам након 11 мјесеци отишла у Фонд ПИО да овјерим књижицу, гдје су ми рекли да ми 11 мјесеци нису уплаћивани доприноси, била сам веома огорчена. Одмах сам дала отказ и одлучила да тужим Хотића", прича Загорка М.
Иако се Пореска управа РС бави контролом уплате доприноса, како истиче Загорка М., у овом случају није дјеловала.
"Пошто сам и сама била приватник, Пореска управа ме је знала контролисати сваке седмице, а занимљиво је да за тих 11 мјесеци, поводом уплате доприноса није контролисала предузеће 'Бел'", каже Загорка М., додајући да се нада да ће поступак на суду бити ријешен у њену корист.
Тужбе против послодаваца: Неуплата доприноса од стране послодавца, проблем је с којим су током посљедњих година суочени многи радници у БиХ, који се због тога неријетко одлучују да поднесу тужбу против послодавца.
Иако у Фонду за пензијско-инвалидско осигурање РС, наводе да је наплата доприноса ове године побољшана у односу на протекле, многи радници у БиХ којима ранијих година нису уплаћивани доприноси и даље нису у прилици да остваре своја права, која им по закону припадају.
Због неуплате доприноса испаштају и пензионери, јер исплата пензија зависи од стања у буџетима фондова, који се пуне уплатом доприноса радницима.
Према подацима Фонда ПИО РС, у 2007. години је уплаћено 442.376.206 КМ, док је у 2008. години наплативост износила 586.106.202 КМ.
"Закључно са 31. јулом ове године, уплата доприноса у Фонду ПИО РС је ове године износила 352.372.293 КМ, а финансијски план за 2009. годину износи 662. 555.994 КМ", наводе у Фонду ПИО РС.
Према евиденцијама Удружења грађана "Иницијатива за развој и сарадњу у БиХ", које се бави пружањем бесплатне правне помоћи радницима, само од априла 2008. године до марта 2009. године, број неуплаћених доприноса у РС је износио 81, а за исти период поднесено је 130 тужби, које се најчешће односе на неуплату доприноса.
Ратко Пилиповић, правни савјетник у ИРС-у, каже да су им се сви радници, од оних запослених у Робној кући "Боска", до радника "Country Shoesa", за савјет углавном обраћали због неуплате доприноса за протекле године, најчешће 2007. и 2008. годину.
Иако у ИРС-у истичу да се веома мали број радника усуди пријавити послодавце и обратити за помоћ у случају неуплате доприноса и у ФБиХ је у истом периоду суду поднесено 85 тужби, од којих су већином у питању уплате доприноса и исплате плата.
"По питању проблема доприноса у нашим канцеларијама у ФБиХ се јавило 55 лица", каже Пилиповић.
За неуплату сазнају касно: Да им послодавци нису уплаћивали доприносе, радници углавном сазнају касно, односно онда када добију отказ и када више нису у могућности да послодавца пријаве Инспекцији рада, која након иступања радника из радног односа више нема обавезу да дјелује.
Иако су Законом о раду послодавци обавезни да уплаћују доприносе радницима, како каже Пилиповић, законом није прописано да инспекција врши провјеру уплате доприноса без пријаве радника, те се на тај начин, у многим случајевима, оставља простор за непоштовање закона.
У таквој ситуацији, појашњава Пилиповић, раднику једино преостаје могућност да против послодавца поднесе тужбу на суду.
"Међутим, и када радник жели да поднесе тужбу, он је ограничен роковима, јер постоји субјективни рок од једне године и објективни рок од три године у оквиру којег радник може да поднесе тужбу", каже Пилиповић.
Ко плаћа допринос и на коју основицу
За запосленог осигураника допринос плаћају запослено лице и послодавац, по истој стопи и на исту основицу. Обвезник обрачунавања и плаћања доприноса и на терет радника и на терет послодавца за запослена, изабрана именована и постављена лица и лица која обављају привремене и повремене послове је послодавац.
Послодавац је дужан да доприносе обрачуна и уплати истовремено са исплатом зараде, по прописима који важе у моменту њене исплате. Ако послодавац не исплати зараду до 30. у текућем мјесецу за претходни мјесец, дужан је да најкасније до тог рока обрачуна и уплати доприносе за претходни мјесец на најнижу мјесечну основицу доприноса.
Уколико је исплаћена зарада нижа од најниже мјесечне основице доприноса, допринос се плаћа на ту најнижу основицу, важећу на дан уплате доприноса.
Додаје да је због неуплате доприноса до сада поднесено много тужби против послодаваца.Иако се у Закону о парничном поступку наводи да су такви, односно радни спорови, спорови хитне природе, како каже Пилиповић, обично је за заказивање припремног рочишта потребан период од шест мјесеци до једне године.
"По новом Закону о парничном поступку сада се цијели поступак мора завршити у два рочишта, једно је припремно, а друго је главно, гдје се износе докази, јер је терет доказивања сада на странкама, односно није више на суду", објашњава Пилиповић.
Додаје да такви процеси у просјеку трају двије године, а да по окончању поступка, странка има право да се жали и Окружном суду, односно Кантоналном суду у Федерацији БиХ, те послије тога има право и на ревизију ако је предмет вриједан више од 10.000 КМ.
"Странке имају право и на приједлог за понављање поступка, затим право на апелацију Уставном суду и апелацију Суду у Стразбуру. Дакле, један радни спор може веома дуго да траје, ако је послодавац упоран у томе да докаже да радник није био у праву или ако је радник упоран у томе да докаже да послодавац није испоштовао закон", наводе у ИРС-у.
Додају да, према Закону о парничном поступку, чим се донесе другостепена пресуда у Окружном или Кантоналном суду, она постаје извршна и правоснажна, те радник више нема права жалбе, односно нема редовних правних лијекова, него само ванредна.
Извршавање пресуда: Иако Пилиповић тврди да се пресуде које донесе суд веома тешко извршавају, у Основном суду Бањалука ипак кажу да одбијање поступања по правоснажној и извршној пресуди представља кривично дјело, те да се обавезе због неуплате доприноса према радницима, предвиђене пресудом, измирују на неколико начина.
"У оквиру судског поступка на основу правоснажне и извршне пресуде којом се налажу одређене обавезе послодавца, може се провести извршни поступак у случају да послодавац одбија да поступи по пресуди", наводи Мирон Бјеловук, судски администратор у Основном суду Бањалука.
Додаје да се у оквиру судских поступака може водити и стечајни поступак против послодаваца који нису платежно способни у оквиру којег се продаје имовина стечајног дужника и намирују потраживања стечајних повјерилаца међу које спадају и радници са својим потраживањима.
С обзиром на то да се у Основном суду Бањалука не воде посебне евиденције о радним споровима који су покренути због неуплате доприноса, није познато колико је до сада поднесено тужби због неуплате доприноса.
Према подацима суда, у периоду од 2007. године до сада, ријешено је најмање 2.820 радних спорова у РС.
Иако би радници требало да се редовно информишу о томе да ли су им уплаћени доприноси, како би прије истека од једне године могли да туже послодавца у случају непоштовања закона, радници то обично не чине.
Због тога се и може десити да послодавац не уплаћује доприносе раднику чак и по двије године, колико и јесте најдужи временски период за који послодавац, према подацима ИРС-а, није уплаћивао доприносе.
"Имали смо случај гдје је једна радница у предузећу дуго радила на црно, те је послодавца пријавила инспекцији. Послодавац је након тога пријавио ту радницу, али за њу није уплаћивао доприносе годину и по дана", објашњава Пилиповић.
Иако је ранији Закон о пензијско-инвалидском осигурању РС, предвиђао да Фонд ПИО има своје инспекторе који редовно контролишу уплате доприноса и имају овлаштења да, ако послодавац не уплаћује доприносе, издају налог Пореској управи да узима новац са рачуна послодавца, такав систем не прописује нови закон.
Уплаћено мање јавних прихода: Тихомир Јоксимовић, портпарол Фонда ПИО РС, истиче да постојећи закон предвиђа да Фонд ПИО врши евиденцију и контролу наплате доприноса, али да нема надлежност и да предузима било какве друге активности у циљу наплате.
"Фонд ПИО РС је прије два мјесеца потписао протокол сарадње с Пореском управом РС, према којем је обавеза Фонда да Пореској управи поднесе извјештај о стању уплате доприноса, на основу чега Пореска управа даље врши контролу и наплату доприноса и других фискалних потраживања", истиче Јоксимовић.
У Пореској управи РС, која врши контролу обрачуна и уплате доприноса на лична примања која послодавци исплаћују запосленим радницима, кажу да обавеза уплате доприноса настаје у моменту исплате плата, што значи да би дошло до обавезе по основу доприноса, мора доћи до исплате плата запосленима.
"Код пореских обвезника код којих се утврди да нису уплатили доприносе, Пореска управа доноси рјешење за плаћање мање плаћених доприноса. Ако се у остављеном року од десет дана исти не уплате, приступа се поступцима принудне наплате", каже Миле Баника, в.д. директора Пореске управе РС.
Контролама код пореских обвезника у 2008. години, како наводе у Пореској управи РС, утврђено је да су порески обавезници мање уплатили јавних прихода у укупном износу од 55.403.590 КМ, а у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2009. године укупно утврђене мање плаћене износе 30.275.165 КМ.
"Путем депозитног рачуна принудне наплате, поступцима принудне наплате у 2008. години је наплаћено доприноса у износу од 10.709.524 КМ, а у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2009. године, 3.941.066 КМ", наводе у Пореској управи РС.
И према Закону о здравственом осигурању РС такође су некада били предвиђени инспектори, међутим измјенама и допунама тог закона од ове године инспектори су укинути.
Уплаћени доприноси повлаче за собом бенефиције које радник остварује у случају останка без посла и пријављивања на Завод за запошљавање, односно право на материјални додатак, пензионо-инвалидско и здравствено осигурње у року од годину дана од дана пријављивања на Завод за запошљавање.
Пилиповић објашњава да неуплата доприноса са собом повлачи губитак набројаних права, а неуплату осјете и највећа социјално угрожена категорија пензионери и дјеца.
"У Босни и Херцеговини исплата пензија функционише по принципу 'pay as you go', што значи када се напуне буџети фондова, омогућиће се редовна и континуирана исплата пензија. Због дефинисаног проблема, фондови у цијелости не исплаћују зарађене пензије, а исплата истих је континуирано неколико мјесеци у заостатку", истиче Пилиповић.
Према његовим ријечима, пуњењем буџета ентитетских фондова ПИО/МИО, пензионер ће осјетити промјену у смислу редовне и повећане исплате пензија.
"Уплатом доприноса пуниће се и Фондови дјечје заштите из којег ће дјеца моћи остваривати сва права према Закона о дјечјој заштити", појашњава Пилиповић.