Независне новине: Тим ОХР-а извршиће технички попис државне имовине, одлучио је јуче високи представник Валентин Инцко. Према ријечима Фране Мароевића, портпарола ОХР-а, у том тиму ће бити најужи круг сарадника Валентина Инцка и у њему неће бити људи ван ОХР-а.

У саопштењу ОХР-а се прецизира да ће попис обухватити оне некретнине над којима је бивша социјалистичка БиХ 31. децембра 1991. године имала право располагања, те имовина коју је БиХ добила сукцесијом.

Своју одлуку Инцко темељи на одлуци Савјета министара из априла ове године, те на томе да Радна група за попис имовине неће моћи обавити тај посао до краја септембра, како је очекивао ОХР.ОХР попис намјерава окончати прије новембарског засједања Савјета за имплементацију мира (ПИЦ).

"Прикупљањем ових информација ОХР ни на који начин неће прејудицирати исход политичког договора који се мора постићи о расподјели ове имовине", тврде у ОХР-у.

У оквиру процеса ОХР ће прикупити податке из сваке од 48 земљишно-књижних канцеларија у БиХ.

Кутлеша: Није добро да попис ради ОХР

Звонимир Кутлеша, предсједник Комисије за државну имовину, сматра да ОХР не би требало да ради посао око пописа имовине, већ да би они требали индиректно помагати домаћим снагама.

"Ја мислим да би они требали дати техничку помоћ Радној групи и помоћи у тражењу компромиса, али да сам посао вршења пописа ради ОХР, мислим да не би било баш најбоље рјешење", рекао је Кутлеша.

Он истиче да посао пописа није толико тежак да га домаћи политичари сами не би могли обавити, али да ОХР може помоћи да се то питање покрене с мртве тачке.

"Када буду прикупљене све потребне информације ОХР ће доставити извјештај Савјету министара и ентитетским премијерима, који онда морају одлучити о томе како ће расподијелити имовину путем споразума између државне и ентитетских влада.

Већина политичких партија у БиХ је оцијенила да је боље да попис државне имовине буде резултат домаћег договора него да тај посао уради ОХР, али се не слажу око посљедица које би технички попис који би спровео ОХР имао. Партије у РС сматрају да је одлука ОХР-а да попише имовину којом је располагала Социјалистичка Република БиХ до краја 1991. године у супротности са ранијом одлуком бившег високог представника Педија Ешдауна о забрани располагања државном имовином.

Милорад Додик, предсједник СНСД-а, каже да је ОХР том одлуком недосљедан у примјени Ешдауновог закона у којем се, према његовом мишљењу, јасно види да предмет пописа може бити само "имовина забране", а не сва имовина којом је БиХ располагала до 1991. године.

"ОХР овим изазива конфузију као што већ дуго времена прави конфузију око свега овдје", рекао је Додик.

Младен Босић, предсједник СДС-а, каже да је јасна намјера у самом називу у попису имовине да се жели изузети дио имовине од ентитета и ставити је под централну власт како би се ослабили ентитети.

"Постоји могућност да се РС одупре томе и на Влади и парламенту РС је да дају јасан став да РС прихвата само дејтонско рјешење које предвиђа да је имовина на територији ентитета ентитетска имовина", рекао је Босић.

Момчило Новаковић, члан ДП-а, такође сматра да је ова одлука супротна Ешдауновој одлуци о забрани располагања имовином. Он сматра да ако се попис обави на овај начин у питање може доћи приватно власништво и може се ући у права појединаца који су на дијелу некадашње војне имовине изградили објекте. За такав развој догађаја, према Новаковићу, одговорност поред ОХР-а би сносиле и владајуће партије које нису саме успјеле усагласити принципе око пописа имовине.

"Боље је да ОХР није ни донио овакву одлуку и да су тај посао већ давно урадиле домаће снаге", сматра он.

Слично мисли и Игор Црнадак из ПДП-а и додаје да је ОХР-ова одлука посљедица неспособности власти да сами усагласе принципе. Да ли би ОХР-ов попис могао задријети у права ентитета, Црнадак је навео да је то питање које ће бити предмет детаљне анализе у ПДП-у и да за сада не може износити став о томе.

Насупрот политичких партија из РС, у ФБиХ сматрају да је добро да је ОХР преузео посао око пописа имовине, кад већ домаће снаге нису саме успјеле изњедрити компромис.

Шемсудин Мехмедовић, високи функционер СДА, каже да је СДА и раније инсистирала на попису који би био основа за разговоре о начину расподјеле имовине. О принципима расподјеле СДА, каже, још нема став.

"Нисмо ми још причали о принципима. О томе ћемо тек донијети свој став када будемо имали засједање тијела странке. Али битно је да се то питање покрене са мртве тачке", рекао је он.

Азра Хаџиахметовић, заступник СБиХ у бх. парламенту, каже да та странка поздравља потез ОХР-а јер "било каква прича о државној имовини се не може завршити прије него што се обави попис".

Мишо Вегар, портпарол ХДЗ-а, наводи да је добро да ОХР обави попис "кад већ домаће снаге нису у стању", док Иво Миро Јовић, високи функционер ХДЗ-а, истиче да није добро било које рјешење које покреће међународна заједница јер "оно не може бити трајно".