Независне новине: БиХ не учествује са својим члановима у комисијама и тијелима Савјета Европе, које су битне за приступ БиХ ка ЕУ, иако се прије више година обавезала да то учини.
Због тога што, након што је ратификовала Европску конвенцију против трговине људима, до 1. октобра прошле године није именовала два члана у Експертској групи против трговине људима (GRETA), БиХ ће наредне четири године бити без чланова у тој европској организацији.
Од новембра 2002. године нико не заступа бх. интересе у Комитету за превенцију мучења Савјета Европе, а до данас БиХ није предложила ниједног кандидата. У Венецијанској комисији, европском тијелу за уставна питања, БиХ није именовала ниједног свог члана, па тамо сједи Касим Садиковић као придружени члан од 1996. године, док не буде именован стални представник наше земље у том тијелу.
Ахмеду Зилићу је мандат у Оквирној конвенцији за националне мањине истекао 31. маја 2006. године, а на његово мјесто није именован нико, нити је било приједлога за именовање.
Ни у Европској комисији за расизам и нетолеранцију нема чланова БиХ. Бившем члану Адили Крешо мандат је истекао у фебруару 2008. године. Савјет Европе је у марту исте године БиХ послао захтјев за номиновањем новог члана. На тај допис из БиХ, према подацима Савјета Европе, није стигао никакав одговор.
Европска организација држава за борбу против корупције (GRECO) је у фебруару ове године објавила извјештај, а због хапшења Вјекослава Вуковића, члана GRECO из БиХ, из БиХ још није стигао никакав одговор.
Међутим, постоје и институције у којима је БиХ након неколико година успјела да именује своје представнике. Након што је 2008. године именована за омбудсмана за људска права БиХ, Јасминка Џумхур је у фебруару постављена за особу за контакт с комесаром за људска права Савјета Европе, и то двије године након позива БиХ да именује своје представнике. Ипак, због тога што ранијих година није именована, БиХ на протекле двије конвенције тог тијела у Стразбуру 2007. и 2008. године није имала своје представнике.
Бранимир Мандић, помоћник министра спољних послова БиХ, каже да у претходном периоду, приликом именовања бх. представника у тијелима Савјета Европе, није било система ни транспарентности, те да именовани представници нису испуњавали услове СЕ да то буду признати експерти са добрим знањем енглеског или француског језика.
"Због тога смо тамо имали некомпетентне људе. Бх. власти сада желе промијенити ситуацију и установити транспарентан систем према којем би били поштовани наведени критеријуми и како бисмо у тим тијелима имали компетенте и образоване стручњаке", каже Мандић.
Санел Хускић, предсједник АЦИПС-а, организације магистара и доктора наука, која се између осталог бави европским интеграцијама, каже да је проблем у томе што бх. политичари очекују да их неко угура у Европу без жеље да ишта сами учине.
"Наша је обавеза да, ако ништа, пошаљемо некога да сједи на тим комисијама, а ми не можемо ни то испоштовати. Ријеч је о томе да наше институције нису уопште свјесне колики је значај тих институција за БиХ", каже Хускић. Као доказ за то Хускић наводи немогућност именовања директора Дирекције за европске интеграције као кључног тијела за приступ земље ЕУ.
"Наши политичари се према својим обавезама понашају бахато и неодговорни су према грађанима који од њих очекују да учине нешто за њих", каже он.
Младен Иванић, предсједник ПДП-а и потпредсједник Парламентарне скупштине Савјета Европе, каже да је срамота и врло контрапродуктивно то што БиХ не користи прилике које има да именује људе у тим комисијама.
"Делегација БиХ у Савјету Европе ту ништа не може учинити. То је у надлежности државних ресорних министарстава. Ми немамо још никога у Венецијанској комисији, што је тек катастрофа", каже Иванић.