Скоро двадесет посто неписмених грађана сврстава Босанце и Херцеговце у најмање писмене у Европи. Овоме треба додати и изнимно висок постотак апстиненција од похађања школе, чак и обавезног основног образовања.
Додатна отежавајућа околност је неупућивање женске дјеце у школе, што је посебице изражено у руралним срединама.
Поразни резултати
Када је у питању високо образовање, ту су подаци још неповољнији. Док у ЕУ-у више од 50 посто старије генерације уписује факултет, у САД чак и 81 посто, у БиХ је са скромних 13-15 посто на дну европске љествице.
"Овако поражавајуће резултате већим дијелом је могуће поправити цијеложивотним учењем. БиХ је такође кренула у том смијеру. То већ раде многе компаније, владина и невладина удружења, заводи за запошљавање и многи други. Нажалост, то је све неповезано и неорганизирано.Тако се, примјерице, нигдје не могу наћи подаци о обуци, као ни материјална улагања, али ни наручитељи, корисници и сл. Споменула бих ипак једну стратегију која је, боље рећи, у изради коначне верзије. Ради се, наиме, уз финансирање и вођење Европске тренинг фондације из Торина. Ту се покушало снимити стварно стање у области образовања одраслих и дати неке препоруке", истакла је Јадранка Михић, таск менаџер Изасланства ЕК.
Бијела књига
Док је Организација за привредну сурадњу и развитак (OECD) у настојању да убрза развитак друштва још 1996. године предложила интеграцијску стратегију која се темељи на цјеложивотном учењу, БиХ припрема своју стратегију више него десетљеће касније. Ту исту годину Европски парламент је прогласио Европском годином цјеложивотног учења.
"Европска комисија је објавила тзв. Бијелу књигу у којој су описане све упуте, концепције и начела цјеложивотног учења. Тај вид учења је изнимно важан за БиХ имајући у виду што смо слабо образовани. Образовање је доста запуштено и не посвећује му се посебна пажња", истакла је Михић, преноси портал екапија.