Независне новине: У Ливањском и Западнохерцеговачком кантону још нема планова да за бошњачку и српску дјецу буде уведен матерњи језик нити национална група предмета. Неколико хиљада дјеце бошњачке и српске националности у кантонима с хрватским већинским становништвом углавном је и даље ускраћено право да се образују на матерњем језику.
По Уставу ФБиХ, сва три језика и два писма морају бити равноправна и нико нема право да особама одређене националности ускрати право на матерњи језик и писмо којим се служи. Изузеци у кантонима с хрватском већином су једино основна школа у Гламочу, гдје дјеца Бошњаци имају босански језик, те Основна школа "Орашје" у Орашју, али само за ученике од петог до осмог разреда, који имају босански језик.
У Посавском кантону најављују да би од наредне школске године босански језик требало да буде уведен и у основној школи у Оџаку.Тахир Реџеповић, предсједник Опћинског одбора СДА, напомиње како у Посавском кантону има око 4.000 дјеце бошњачке националности.
"По Уставу ФБиХ, кантоналном Закону о основном образовању Министарство просвјете је обавезно да уведе босански језик. Након десетогодишње борбе, босански језик уведен је за ученике од петог до осмог разреда ОШ 'Орашје'. Босанског језика нема у нижим разредима нити у средњим школама. Још већи парадокс је направљен у Оџаку, гдје је родитељима и дјеци остављена могућност да им у свједоџбама на крају године буде уписан босански језик, иако су током године слушали хрватски језик", истакао је Реџеповић.
Мријан Живковић, министар просвјете овог кантона, сматра да за дјецу није конфузија то што до четвртог разреда уче хрватски, затим босански, па у средњој школи опет хрватски.
"Све то код дјеце временом дође на своје. У школама у овој жупанији врло мало је дјеце српске националности. Нисмо у прилици да само за два ученика српске националности организирамо наставу из српског језика", каже Живковић.
Додао је да је против увођења националне групе предмета, јер не жели да "прави двије школе под једним кровом".
У основним и средњим школама у Ливањском кантону регистровано је око 900 дјеце бошњачке националности, док је неколицина њих српске националности. У Опћинском вијећу Ливно су нам казали како је прије неколико година безуспјешно била покренута иницијатива да у школе буде уведен босански језик.
"Оправдање је било да нема довољно дјеце бошњачке и српске националности у одјељењима да би за њих била организирана настава из матерњег језика, као ни предавача. Професори Хрвати нису хтјели предавати ниједан други језик осим хрватског. Министарству је било предложено да бошњачка дјеца док дјеца хрватске националности слушају хрватски језик, истовремено слушају босански језик. Министарство није хтјело да запосли предавача", истакли су у Опћинском вијећу Ливна.
Одговор од Гордане Цикојевић, министрице просвјете јучер нисмо добили, јер није одговарала на наше позиве.
Марио Микулић из Министарства просвјете Западнохерцеговачког кантона каже како никад није било потребе да у основним и средњим школама буде уведен босански или српски језик, јер није било довољно дјеце.
"И прије рата у овој жупанији није било Срба. Бошњака је било једино у Љубушком&qуот;, истакао је Микулић."