Независне новине: Сви су у Федерацији БиХ постали запетљано клупко политичког амбијента и показују да ФБиХ није зрело друштво за доношење крупних одлука и пројеката, каже премијер ФБиХ Неџад Бранковић.
Мисли да треба продати телекоме у ФБиХ, али и мањинске удјеле у компанијама и јачањем портфолија Развојне банке у ФБиХ обезбиједити средства за улагања и ублажавање посљедица економске кризе.
НН: Има ли рецесије у БиХ или у ФБиХ?
БРАНКОВИЋ: Ако будемо имали пад бруто друштвеног производа у односу на прошлу годину или његов негативан раст, то ће значити да имамо рецесију. Економисти кажу да је то дефиниција рецесије.
НН: Али сваки дан долазе информације о отпуштању радника, раскидању уговора са страним инвеститорима?
БРАНКОВИЋ: То је економска криза. Због економске кризе на трећим тржиштима наше компаније губе тржиште и зато морамо повећати унутрашњу капиталну инвестициону потрошњу. Једина супституција за изгубљена тржишта ван земље је повећана потрошња унутар државе да би компаније које су изгубиле страна тржишта своју производњу пласирале на домаћем тржишту.
НН: Које мјере Влада припрема за ублажавање посљедица кризе?
БРАНКОВИЋ: У првом кварталу ове године морамо урадити све што је важно да смањимо и стабилизирамо јавну потрошњу која је енормно висока. Морамо отворити питање реформи институција јер је ФБиХ и скупо и нефункционално друштво. Финансирање тих институција иде на терет послодаваца и они су обећали да неће отпуштати раднике. Траже да их држава растерети и то је могуће једино смањењем трошкова институција, а то је могуће смањењем њиховог броја. Предвидјели смо мјере за које се каже да задиру у Устав, а ми се сада суочавамо са законима из социјалне области који се не могу више финансирати. То је посљедица прекобројности институција и неједнаких стандарда њиховог рада. Ево на примјеру нератних инвалида: рјешења су издавали центри за социјални рад по различитим стандардима и критеријима и умјесто 15.000 или 20.000 корисника, на бази почетне процјене, ми данас имамо 130.000 издатих рјешења.
НН: Може ли Влада утврђене мјере провести за три мјесеца?
БРАНКОВИЋ: Урадићемо оно што је до Владе. Цијели план подразумијева мобилност свих који раде на креирању програма и утичу на измјене закона, а то обухвата и политичку и законодавну власт.
НН: Шта конкретно треба да се деси у наредна три мјесеца?
БРАНКОВИЋ: Морамо интензивно кренути у сузбијање злоупотребе права гдје се лични трансфери исплаћују из буџета. Код нас се претјерало и у претјеривању и не може се више финансирати. Морамо анализирати како да смањимо доприносе послодавцима.
НН: Постоји ли у Влади ФБиХ јединство о овим мјерама?
БРАНКОВИЋ: Да. Било је примједби и коментара, али ово није влада једноумља и једнопартијског система и све смо изгласали једногласно.
НЕ БОЈИМ СЕ ПРИЈЕТЊИ
НН: Да ли сте добили извјештај полиције након истраге поводом графита исписаног на зиду зграде у којој живите?
БРАНКОВИЋ: Нисам реаговао на графит и није ми јасна количина кампање о том графиту. Реаговао сам на реакцију институција јер се, замислите, неке особе између три и четири сата у ноћи осјећају слободне у намјери коју имају и гађају бојом прозор собе у којој моја дјеца спавају. То јутро је била боја, а друго јутро може бити нешто друго.
НН: Да ли се бојите пријетњи и да ли оне, по Вама, имају исту тежину као оне новинарима или Светлани Ђурковић из Квир-удружења?
БРАНКОВИЋ: Да их се бојим не бих радио овај посао. Пријетње су пријетње, али пријетње човјеку из извршне власти су оне које се реализују.
НН: Како ће Влада ФБиХ надокнадити мањак новца из прошле године и ускладити овогодишње трошкове са приходима?
БРАНКОВИЋ: Оно што нисмо измирили у прошлој години нису трошкови администрације или плате, него започети и незавршени пројекти. Ове године ће их бити корисно исфинансирати јер ће се тако дио новца убацити у овогодишње финансијске токове. Оно што нисмо измирили у прошлој, додатна је инвестиција у овој години. Нешто новца очекујемо од сукцесије, али и разговарамо са Свјетском банком.
НН: Како у актуелним економским околностима стоји ствар са продајом телекома и градњом аутопута?
БРАНКОВИЋ: У ФБиХ гријешимо што већ неколико година продају телекома гледамо само као промјену власника и могућу злоупотребу процеса приватизације. Приватизација у ФБиХ има шири контекст јер значи враћање финансијског суверенитета у руке Владе и ФБиХ. Да смо прије три године продали телеком имали бисмо свој новац и пласирали бисмо га по својим условима и лакше бисмо ријешили финансијске проблеме које наше фирме сада имају. Да смо продали телеком, имали бисмо капитал. Тај пасивни капитал сад гледамо као породично сребро умјесто да смо га активирали.
НН: Али, да ли је ово право вријеме за продају?
БРАНКОВИЋ: То може показати само тржиште, а све друго су паушалне оцјене. Било би у реду да прикупимо неофицијелне понуде и да оцијенимо шта да радимо. За мене је питање да ли новац више вриједи када га имате или када га немате?
НН: Да ли Ви као први човјек Владе лобирате код политичких партија да у Парламенту ФБиХ подрже оно што Влада ради?
БРАНКОВИЋ: Не лобирам, али објашњавам. Штета је што Владин мандатни програм рада није у пуном капацитету подржан и у изведбеном дијелу. И ми смо имали грешке и припусте, али смо сви у ФБиХ постали запетљано клупко овог политичког амбијента и сложености институција и показали смо колико нисмо зрело друштво за доношење крупних одлука и пројеката. У тим пројектима имамо мало искуства и није срамота казати да нешто не знамо јер тамо гдје завршава знање почињу сумње. А плафон знања код нас је, у просјеку, веома низак и зато је много страхова и сумњи.
НН: Хоћете ли тај програм приватизације вратити у Парламент ФБиХ?
БРАНКОВИЋ: Не знам, он је био дио интегралног пројекта који је имао смисла у том контексту. Ми ћемо нудити рјешења за излаз. Припремамо закон о приватизацији и о јавном и приватном партнерству. Надам се да ће надолазећи проблеми који се показују у облику свакодневног отпуштања стотинак људи довести до тога да јавност схвати да без јавних радова и инвестиција нема опоравка.
НН: До априла треба да направите ребаланс буџета ФБиХ?
БРАНКОВИЋ: Пратимо токове јавних прихода и они су 16 до 17 посто мањи него у јануару прошле године и када завршимо редуцирање јавне потрошње, припремит ћемо елементе за ребаланс.
НН: Како ћете редуцирати јавну потрошњу?
БРАНКОВИЋ: Плате премијеру и министрима су већ смањење, укупне трошкове администрације смо смањили за 20 посто и смањене су плате у јавним државним предузећима. Доносимо и законе којима штитимо права оних који имају истинску потребу, а елиминишемо оне који су се провукли са папирима јер су се код нас испатентирали сви могући облици доказивања потребе кроз фалсифициране папире. Када проведемо одређене ревизије знаћемо за колико смо смањили јавну потрошњу и на бази тога ћемо радити ребаланс и уштеду преусмјерити у потицаје пољопривреди, инвестиције, смањење доприноса.