Независне новине: Укупна страна улагања у БиХ од маја 1994. године до краја 2008. године износе 5,3 милијарде евра, показују подаци Агенције за промоцију страних улагања БиХ.
Земља која је у том периоду највише уложила је Аустрија, са 1,46 милијарди евра. Затим слиједи Србија са 819 милиона, Хрватска са 611, Словенија са 553 и Швајцарска са 361 милионом евра. Затим слиједе Њемачка, Русија, Холандија, Италија, САД и Турска.
Славица Корица, извршни директор Агенције, каже да су до података дошли из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, као и директно од компанија које су улагале у БиХ.У 2008. години највећи страни улагачи су Словенија, Аустрија, Хрватска, па Србија. Занимљиво је да су неке земље у 2008. години имале веома упадљиве "округле" бројеве. Тако је, на примјер, Ирска 2008. године у БиХ уложила тачно четири милиона евра, Пољска "округло" девет милиона евра, Саудијска Арабија тачно пет милиона марака, а Литванија "округло" десет милиона КМ.
Огњен Беговић, савјетник за односе с јавношћу министра спољне трговине и економских односа БиХ, потврдио је да није дошло до "заокруживања" већ да се ради о тачно наведеним страним улагањима.
Према подацима Агенције, најуспјешнија година је била 2007. са 1,6 милијарди евра директних страних улагања, док је у периоду јануар – децембар 2008. године забиљежено 700 милиона евра директних страних улагања. Међу аустријским компанијама које су највише улагале од 1994. године до данас су Hypo Alpe Adria Bank AG, Oesterreichiche Volksbanken, "ALAS Intern. Baustoff AG", "OMV Refining & Mark GmbH" и друге. Највеће србијанске компаније улагачи су "Телеком Србија", "Хемофарм", Комерцијална банка, ГАЛАМЕС Београд. Највећи хрватски улагачи су "ХТ-Хрватске телекомуникације", "Хрватске поште", Загребачка банка, ИНА, "Конзум" и друге. Словеначке компаније су "Ливар", "Мерцатор", "Петрол Љубљана", Нова љубљанска банка и друге.
По секторима, од 1994. године до данас улагано је по секторима производње 34 одсто, банкарство 23, телекомуникације 14, трговину 10, друге финансијске услуге седам, некретнине три одсто, док је у туризам уложено само један одсто.
Анто Домазет, директор Економског института Сарајево, каже да не чуди да је 2007. година била година са највећим страним улагањима с обзиром на продају "Телекома Српске".
"Година 2008. је много реалнија у погледу страних инвестиција и пуно реалније одражава два крупна проблема која има БиХ, а то су евидентан застој у приватизацији током 2008. године и недостатак грин филд инвестиција", рекао је Домазет.
Он је појаснио да постоји недостатак квалитетних приватизационих програма и неспособност у привлачењу квалитетних инвеститора.
"Није довољно само давати подршку приватизацији него треба направити стратегију и активно подржавати оне који запошљавају нове снаге, доносе технологију, отварају хале и повезују у кластере. Не треба подржавати трговину и банкарски сектор које су саме по себи профитабилне и због тога саме привлаче улагаче", рекао је он.
Алекса Милојевић, директор Института за друштвене и економске студије из Бијељине, каже да се у БиХ не примјењује добар модел за страна улагања јер се, према његовом мишљењу, не форсира модел масовног акционарства. Он сматра да када велики број људи учествује у власништву над економијом, то је најбољи гарант очувања економије.
"Треба форсирати тај модел, а обесхрабривати модел гдје мали број људи постаје власник великог дијела богатства. Шест милиона акционара њемачког 'Волксwагена' су најбоља гаранција да ће та компанија успјети јер милиони Нијемаца који имају власништво у њој и те како имају интерес да га заштите", рекао је Милојевић.