НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ: Европска унија озбиљно је забринута растом јавне потрошње у БиХ, изазване повећањем плаћа у администрацији на свим нивоима власти, каже Фуад Касумовић, замјеник министра финансија БиХ.
Појашњава је да је излаз из тренутне ситуације почетак рада Фискалног вијећа БиХ, које ће одредити одрживе оквире потрошње"из којих нико неће моћи искакати".
НН: Недавно сте разговарали са представницима ЕУ о економској и фискалној политици БиХ. Јесу ли Вам пренијели ставове ЕУ о повећању плаћа у институцијама власти?
КАСУМОВИЋ: ЕУ је врло јасно и децидирано поручила да је озбиљно забринута растом јавне потрошње у БиХ, што је изазвано повећањем плаћа на свим нивоима власти у земљи. Дигла се велика прашина о закону о плаћама у институцијама БиХ, а сви заборављају да на државне институције отпада само десет одсто потрошње. Нико не жели поставити питање шта је с растом плаћа у ентитетима и кантонима? ЕУ је јасно казала да БиХ себи не може приуштити раст јавне потрошње, јер ионако имамо веома скупу и гломазну администрацију.
НН: Јесу ли власти БиХ забринуте порастом јавне потрошње?
КАСУМОВИЋ: Мислим да сви требамо да будемо забринути порастом јавне потрошење. Вријеме је да се почнемо одговорно понашати. Немогуће је наставити с праксом да сваки ниво власти у земљи дјелује и понаша се аутохтоно. Данас имамо ситуацију да свако себи повећава плаће, односно јавну потрошњу како хоће и колико хоће. То нас не води никуда. Држава БиХ је као једна породица. Ако сваки члан породице узима колико хоће, цијела породица ће веома брзо доћи до финансијског краха.
НН: Шта ће власти подузети како не бисмо доживјели финансијски крах?
КАСУМОВИЋ: Важно је да Фискално вијеће БиХ што прије почне функционисати. Управо ће ово вијеће, сукладно својим законским надлежностима, одредити укупни оквир јавне потрошење, те габарите у којима се могу кретати сваки од нивоа власти у БиХ. Тада нећемо имати ситуацију да било ко својим одлукама нарушава фискалну стабилност цијеле земље. Знат ће се ко и колико може потрошити.
НН: Значи ли то да би могло доћи до смањења великих плаћа дужносника у ентитетима и држави?
КАСУМОВИЋ: Законом о плаћама у институцијама БиХ жељели смо поставити фер и поштен однос и на јединствен начин регулирати ову област. Међутим, фер и поштен однос не можемо градити само на једном нивоу власти, него то мора бити уједначено у цијелој земљи. Желим бити прецизан до краја. Чланови Предсједништва БиХ и државни премијер треба да буду најбоље плаћени, јер морамо дати значај тим функцијама. Потом слиједе остали дужносници у ентитетима и кантонима. Не смијемо имати ситуацију у којој су ентитетски премијери боље плаћени од државног. Исти принцип мора важити и за све остале упосленике у институцијама власти у БиХ. Уз ово, морамо водити рачуна колико држава себи може приуштити да троши на плаће. Ако садашња издвајања премашују тај износ, онда је логично да треба да буду смањена.
НН: Јесу ли превисоке плаће ентитетских дужносника и хоће ли бити превисоке државних, када буде усвојен закон о плаћама?
КАСУМОВИЋ: Морамо смањити јавну потрошњу у земљи, јер дефинитивно имамо прескупу администрацију. То се односи и на плаће. Али, важно је да уведемо фер и поштен систем, у којем неће бити могуће да помоћник министра у ентитету има већу плаћу од помоћника министра у државној влади. То је принцип којег се морамо држати, а плаће требамо одређивати у складу с нашим могућностима.
"Нереални су захтјеви упосленика у државним институцијама"
НН: Упосленици у државним институцијама најавили су штрајк уколико им плаће не буду повећане за 40 одсто?
КАСУМОВИЋ: Њихови су захтјеви нереални, јер држава то себи не може приуштити. Наш буџет је ограничен и не смијемо повећавати јавну потрошњу. Наставимо ли овако, извући ћемо сва средства из економије и шта ћемо онда добити? Нема потребе да упосленици излазе на улице и штрајкују, јер су њихови захтјеви нереални.