Radionica o pripremi razvoja novog strateškog okvira za reformu javne uprave u organizaciji predstavnika Ureda koordinatora za reformu javne uprave i predstavnika GGF-a (Good Governance Fund) pri ambasadi Velike Britanije održana je danas u hotelu Evropa u Sarajevu.
U uvodnom obraćanju koordinator za reformu javne uprave Dragan Ćuzulan je istakao da je cilj radionice razmjena informacija o planiranim aktivnostima na pripremi novog strateškog okvira za RJU na bazi pristupa koji je predložen kroz dokument Operativnog plana za pripremu strateškog okvira.
On je napomenuo da je Ured koordinatora na bazi predloženih aktivnosti iz Operativnog plana za pomoć u ovom procesu angažovao stručnjake uz podršku ambasade Velike Britanije te da je vrlo važno da je nova strategija rezultat rada domaćih snaga.
Ćuzulan se je naglasio važnost da svi nivoi vlasti podrže aktivnosti na izradi novog strateškog okvira i konstatovao da prema izvještajima vlada takva podrška postoji, a što ukazuje na potreban nivo političke svijesti o važnosti ovog procesa, prije svega za provođenje obaveza koje proizlaze iz Reformske agende i akcionih planova koje su usvojili svi nivoi vlasti, kao i rokova koji su zadati, te u širem kontekstu intenzivnijeg praćenja procesa evropskih integracija i ekonomskih reformi i ekonomskog razvoja.
O ciljevima i programu radionice je govorio i Aleksandar Karišik, šef Operativne jedinice Ureda koordinatora, a ekspert projektnog tima Suad Musić je govorio o oblastima podrške, ciljevima i dinamici izrade strateškog okvira. On je prezentovao detaljnu organizaciju procesa pripreme strateškog okvira RJU, slijedom koncepta koji je dat kroz Operativni plan, kao i "očekivani doprinos svih učesnika u procesu kako bi se osigurala jednaka očekivanja i razumijevanje u pogledu zadataka na nivou radnih struktura, te stvorile pretpostavke za nesmetano odvijanje procesa kada budu oformljene ove radne strukture."
Na radionici je razmatrana analitička osnova za razvoj strateškog okvira.
Analizu postojećeg stanja pod nazivom "Javna uprava u funkciji ekonomskog razvoja i procesa pristupanjaje EU“, predstavila je prof. dr Gordana Đurović.
Ona je konstatovala da projekcije ekonomskog rasta upućuju na postepeni ekonomski oporavak, vođen rastom domaće tražnje, odnosno rastom investicija uz skromniji rast spoljnotrgovinskog deficita.
„Nastavak postepenog oporavka tržišta rada prati niska stopa aktivnosti i zaposlenosti, odnosno visoka stopa nezaposlenosti, posebno mladih. Zemlje proširenja moraju intenzivirati reforme koje podstiču finansijsku stabilnost, održiv rast i konkurentnost. Ključni prioriteti ekonomskog upravljanja su: (1) makroekonomska,fiskalna i finansijska stabilnost, (2) reforme i investicije u ciljanim sektorima koje vode do rasta izvoza i zapošljavanja, (3) smanjenje administrativnih barijera za biznis i reforma javnih finansija i tržišta rada i (4) investicije u obrazovanje, vještine i istraživanje. Transparentna, odgovorna i efikasna javna uprava jeste institucionalni okvir za ekonomski rast i zapošljavanje i osnova je svih reformi“, kazala je.
Nakon diskusija i prijedloga učesnika sumirani su glavni zaključci i preporuke, a odnose se da prilikom pripreme nove strategije treba uzeti u obzir:
– Reformsku agendu BiH
– specifični kontekst BiH sa složenim modelom upravljanja
– potrebu jačanja ekonomskog upravljanja na svim nivoima vlasti
– ocjenu referentnih međunarodnih organizacija i inicijativa o stanju u javnoj upravi u BiH;
– naučene lekcije prve strategije RJU iz 2016. godine;
– pravnu i upravnu tradiciju i kulturu koja oblikuje odnos uprave prema poslovnom sektoru i građanima;
– obaveze koje stoje pred državom u okviru Evropske agende – procesa EI zemlje, koji ima svoju političku, ekonomsku, pravnu i administrativnu dimenziju.
Učesnici radionice bili su koordinatori za reformu javne uprave sa nivoa BiH i Federacije BiH te zaposlenici Ureda koordinatora kao i eksperti projektnog tima: Suad Musić, Gordana Đurović i Amila Mujčinović.