Стратешки оквир за РЈУ и Акциони план за период 2018. – 2022.

Kако би се Босна и Херцеговина брже интегрисала у Европску унију неопходна је реформа јавне управе која подразумјева ефикаснију, ђелотворнију, одговорнију и транспарентнију јавну управу, орјентисану ка грађанима и спремну да одговори свим европским захтјевима. Визија реформе јавне управе зацртана је новим Стратешким оквиром за реформу јавне управе којег је Савјет министара БиХ усвојио у септембру 2018. године, као и новим Акционим планом за реформу јавне управе, усвојеним у децембру 2020. године.

Акциони план за реформу јавне управе један је од кључних приоритета из Мишљења Европске комисије о апликацији Босне и Херцеговине за чланство у Европску унију. Мјере у Акционом плану односе се на јачање капацитета јавне управе кроз имплементацију принципа и достизање принципа и стандарда земаља ЕУ, успостављање кориснички оријентисане и транспарентне јавне управе, изградњу професионалног и деполитизованог службеничког система заснованог на мерит систему и успостављање рационалне, кохерентне, ефикасне, ефективне и одговорне организационе структуре јавне управе на сваком нивоу управне власти.

Реформа јавне управе један је од предуслова за успјешну интеграцију Босне и Херцеговине у Европску унију али и обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању. Јавна управа има кључну улогу у процесу европских интеграција јер омогућава проведбу неопходних реформи за улазак у ЕУ, те истовремено осигурава учинковит дијалог о процесу приступања. Способност управних капацитета за усвајање и проведбу основних прописа ЕУ (Acquis Communautaire) један је од главних услова за чланство у ЕУ. Међутим, модернизација јавне управе у нашој земљи потребна је, не само због нашег стремљења ка Европској унији, него, прије свега, као претпоставка за одговорну и трошковно ефикасну државну службу.

Ефикаснија, ђелотворнија, одговорнија и транспарентнија јавна управа, која ће бити орјентисана ка грађанима и спремна да одговори свим европским захтјевима, визија је реформе јавне управе зацртане документима Стратегијом реформе јавне управе и Акционим планом 1 за њену проведбу. Ове документе су 2006. године усвојиле владе Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ те Савјет министара БиХ. Главна сврха Стратегије РЈУ је да створи и одржи јавну управу која је способна пружити услуге нашим грађанима, са квалитетом који очекују, и да осигура у цијелој земљи добру проведбу реформи неопходних за процес европских интеграција. Након ових докумената, владе су усвојиле и Заједничку платформу о принципима и начину имплементације Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе у БиХ, а која је осигурала политички и правни оквир те основ за сарадњу органа управе свих нивоа власти и рад њихових представника у заједничка радна тијела за надзор и имплементацију АП 1.

Први Акциони план (Акциони план 1), усвојен је истовремено са Стратегијом те је садржавао конкретне приједлоге за развој опћих капацитета управе. Kреиран је на основу препорука Системског прегледа институција јавне управе. У Акционом плану 1 наведене су конкретне мјере и активности које институције управе, односно владе, требају провести, а што практично значи јачање бх.администрације која мора бити спремна да одговори захтјевима ЕУ. Мјере које се извршавају су индивидуалног карактера, а проводе их органи управе на свим нивоима. Јасно су назначени носиоци одређених активности, док се заједничке мјере проводе имплементацијом пројеката који су исти за сва четири управна нивоа, а које развија Kанцеларија координатора заједно са надзорним тимовима из ових шест области. Ове активности финансирају се из Фонда за реформу јавне управе.

Четири године након усвајања АП 1 била је потребна темељита ревизија овог документа јер су крајем 2010. истекли и посљедњи рокови постављени у овом документу. Ревизија АП 1 извршена је из разлога што су бројни циљеви већ реализирани, постављени сувише амбициозно или на начин који не гарантује додатну вриједност у смислу користи за грађане, пословне субјекте и друштво у цјелини. Реализација АП 1 била је до тада приоритетно усмјерена у припрему и прихваћање закона и подзаконских прописа, док се у новом АП 1 реформа јавне управе усмјерава на провођење конкретних мјера који ће имати директне и мјерљиве користи за грађане, пословне субјекте и друштво у цјелини.

Kод ревизије АП 1 стављен је нагласак на конкретније циљеве, а у истом смислу предложена је промјена у начину праћења и извјештавања о реализацији мјера. Индикатори успјешности постављени су на такав начин, да само продукција прописа, стратегија, методологија и других докумената не значи и успјешну реализацију циља, него су за успјешну реализацију потребни конкретни резултати (на примјер побољшање задовољства корисника, уштеда времена и новца за грађане, пословне субјекте или буџет). Овај план требало је провести до краја 2014. године.

Реформе описане у Акционом плану 1 Стратегије РЈУ имале су за циљ развити опште управне капацитете у свим гранама управе. Овај општи капацитет је кључан, али сам није довољан да створи политике и пружи услуге у више сектора, за које су одговорни држава, ентитети и остали нивои власти. Додатно, процес придруживања ЕУ ће захтијевати одређене секторске реформе како би се створила институционална база за усвајање Acquis Communautaire.

Стога је, кроз Стратегију реформе јавне управе био предвиђен и развој Другог акционог плана, а реформа је требала обухватити разне секторе јавне управе. Овај документ никада није припремљен.

Након истека Стратегије РЈУ и Ревидираног акционог плана 1 2014. године, реформа јавне управе се наставила 2015. године кроз текуће пројекте и друге незавршене активности из Ревидираног акционог плана 1. Међутим, истек Стратегије РЈУ и усвајање Реформске агенде за БиХ захтијевају нови правац за реформу јавне управе у БиХ. Информација о активностима у процесу реформе јавне управе, коју је усвојио Савјет министара БиХ, кроз закључке усвојене уз Информацију даје овлаштење Kанцеларији координатора да припреми документ, заједно са представницима ентитета и БД, која би поставила даљи правац за РЈУ.

Документи: