1. Комуникационо планирање |
2. Питања организације |
3. Координација и постављање стандарда |
4. Лјудски потенцијали/ресурси |
5. Активности везане за медије |
6. Праћење медија/Медиа мониторинг |
7. Директна комуникација с јавношћу- ЗОСПИ |
8. Веб странице |
9. Директна комуникација са грађанима |
10. Јавне кампање |
11. Мјерење резултата |
12. Сарадња са цивилним сектором |
Ова реформска област подијељена је на 12 потпоглавља. Прво потпоглавље односи се на стратешки приступ институционалној комуникацији. Предвиђено је да Савјет министара / владе на свим нивоима власти усвоје стратегију комуникације и да свака институција има своје годишње комуникацијске планове. Планирање институционалне комуникације се мора повезати са цјелокупним стратешким планирањем СМ/ влада и појединих институција.
Наглашена је и потреба за хоризонталном координацијом ОСЈ јединица на појединим нивоима власти. Предвиђена је и вертикална координација између нивоа власти, нарочито преко постојећег механизма надзорног тима, а евентуално и преко других механизама (радне групе итд.). У сегменту људских потенцијала предвиђена је израда стандардизованих описа и захтјева радних мјеста службеника на подручју ОСЈ. Други циљ је развој и провођење обуке за службенике за ОСЈ, и то из области стратешког комуницирања, односно односа са јавношћу, као и других подручја значајних за њихов рад.
У петом потпоглављу ове реформске области, РАП1 прелази на садржајна питања. Предвиђене су активности за побољшање комуникације са медијима (водичи, приручници, листе новинара, редовито организирање догађаја) и праћења медија односно медиа мониторинга (шесто потпоглавље).
Седмо потпоглавље говори о директној комуникацији са јавношћу – имплементацији Закона о слободи приступа јавним информацијама. На свим нивоима власти су усвојени закони, а у наредном периоду потребна је њихова досљедна имплементација. Веб странице морају бити редовно ажуриране, садржајно богате и атрактивне, а предвиђено је и провођење анкета о задовољству корисника са веб страницама које посјећују и прикупљање корисних приједлога за побољшање садржаја веб страница.
Као још један облик директног пружања информација грађанима, у деветом потпоглављу споменути су “дани отворених врата” и слични догађаји у институцијама, информативни материјали, форуми итд. У том сегменту значајна је и употреба ИКТ, на примјер социјалних мрежа (фејсбук, твитер).
У десетом потпоглављу, као циљ је постављено организирање јавних кампања са циљем да се подигне ниво свијести јавности о одређеним темама. Једанаесто поглавље намијењено је мониторингу и мјерењу резултата (аутпут-а и аутком-а) на подручју стратешког комуницирања. Наглашен је и значај редовног мјерења ставова јавности и степена познавања кључних области политика. Такође, истакнут је значај развоја и унапређења комуникације са цивилним друштвом, те успостављања партнерског односа у имплементацији појединих активности.