Ревизијом Акционог плана И, који је усвојен 2006. године када је усвојена и Стратегија реформе јавне управе у БиХ, показало се да су бројни циљеви већ реализирани, а неки постављени преамбициозно или на начин који не гарантује да ће донијети додатну вриједност у смислу корист за грађане, пословне субјекте и друштво у цјелини.
Информационе технологије
Семиха Боровац, координатор за реформу јавне управе, за „Сан“ каже да је тешко набројати које су то мјере застарјеле или непроводиве из свихх шест области.
„Због чињенице да су неки закони раније усвојени, није било потребе такве активности стављати у ревидирани Акциони План 1. Многе мјере и активности биле су постављене тако да њихово провођење није имало већи учинак у процесу реформе јавне управе. Највише застарјелих мјера односи се на област Информационе технологије, што је и логично, јер су оне највише напредовале“, појашњава Боровац. Новим мјерама, како каже, стварају се услови да државна администрација преузме више обавеза, него што је до сада.
„То значи да грађани у будућности више неће морати доказивати чињенице о којима се већ воде службене евиденције већ ће то за њих радити јавна управа. Не само да ће ово бити олакшање грађанима, већ и пословним субјектима. Ова обавеза за државну администрацију није нова, али се мало радило на стварању услова да она заживи у пуном капацитету. То је процес који захтијева успоставу службених регистара о свим чињеницама о којима се воде службене евиденције“, наглашава Боровац.
Иначе, циљ Стратегије реформе јавне управе у области управљања људским потенцијалима је предузимање мјера и активности, како би администрација постала ефикаснија и транспарентнија и спремна одгворити обавезама које се постављају пред БиХ у процесу интеграција.
„Увођењем информационих технологија и операционализацијом постојећих регистара државних службеника као и утврђивањем јасних функција органа управе, посредно ће довести у везу питање потребног броја државних службеника у односу на садашње стање и стварне потребе извршилаца“ каже Боровац.
Влада ФБИХ је у више наврата донијела закључке о потреби рационализације броја запослених у органима управе, али на том плану конкретно још ништа није урађено. Када су у питању ентитетски нивои власти, захтјев се односи на утврђивање оптималног броја запослених који ће моћи одговарати захтјевима послова. Због тога су у ревидирани АП 1 уграђене мјере које се односе на анализу радних мјеста и утврђивање потреба у погледу броја запослених.
Успорен процес
Но, Сара Николић, члан АЦИПС-а, за „Сан“ каже да, иако се у посљедњем извјештају Уреда координатора за реформу јавне управе наводи да прогрес у проведби Акционог плана И износи 43,72 посто и поред континуираног напретка, већина проблема и даље успорава процес. Она наводи примјер да Координациони одбор за економски развој и европске интеграције није одржао ниједан састанак о реформи јавне управе. Николићева сматра да то јасно говори о недостатку воље и чињеници да није препознат значај свеобухватне реформе система јавне администрације, као кључног предуслова даљњих реформских помака у смислу европских интеграција, објавиле су дневне новине „Сан“ у сриједу, 22. децембра 2010. године