Старт: Када је 7.марта Управни одбор за реформу јавне управе у БиХ усвојио извјештај о проведби активности на успостави оквира интероперабилности, Вијеће министара БиХ, владе ентитета и Дистрикта Брчко добиле су сет одлука чије усвајање ће омогућити да све јавне институције на свим нивоима власти међусобно размјењују све јавне податке које посједују.
НАЛОГ, ШТА ЈЕ ТО ТАЧНО?
Нико ко посједује неки јавни податак неће моћи рећи да га не жели уступити неком другом, али ће свако моћи да тражи само информације и податке из домена своје дјелатности. То је принцип доста сличан оном који сада користе Агенција за идентификационе документе, бивши ЦИПС и МУП-ови, појашњава координаторица реформе јавне управе у БиХ Семиха Боровац.
Она напомиње да је тешко говорити када би одлуке могле бити усвојене јер владе имају своју динамику рада и распоред разматрања докумената.
Важно је напоменути да све владе усвајају одлуке, а има их девет, у истовјетном тексту које им ми достављамо у пакету и једина разлика ће бити у томе које институције ће бити именоване као одговорне за поштивање споразума. Јер, након успоставе оквира, Уред координатора прописује стандарде, а владе потписују дугорочне споразуме који ће дефинисати начин комуникације и размјене података, институције задужене за одређени дио посла и адресе за евентуалне жалбе или рјешавање могућих проблема у комуникацији – каже координаторица.
Појашњења ради, кроз оквир интероперабилности ће бити успостављени стандарди, смјернице, процедуре и комуникацијски канали за размјену и дијељење података, те успостављен информациони систем и апликације или рачунарски програми који омогућавају ту размјену.
У пракси то значи да ће институције морати успоставити стандарде за обраду и размјену рачунарских података и створити базе у информатичким форматима који се међусобно разумију и могу комуницирати јер сада, примјера ради, ријеч налог у различитим институцијама има различито значење, па то значи да ће морати бити усклађени и рјечници термина које ће институције користити.
Успоставом овог оквира институције власти у БиХ ће, прије свега, постати интероперабилне унутар себе или хоризонтално, јер то сада није случај, а потом међусобно, али ће опет свако задржати власништво над подацима.
НИСУ БАШ СВИ БИЛИ СПРЕМНИ
У Уреду за реформу јавне управе очекују да ће пуна интероперабилност у БиХ бити успостављена до краја 2015. Тиме ће бити испуњени технички предуслови за интероперабилност са ЕУ, чиме ће опет и сви нивои власти у БиХ бити интероперабилни са ЕУ.
Ове године требала би бити успостављена интероперабилност међу регистрима привредних субјеката и правних лица, на чему се већ ради, потом регистри становништва и матичних књига, а на крају подаци о објектима, ГИС-карте или дигиталне мапе … Ми очекујемо да ће овим бити отворен процес реформе јавне управе, јер тога нема без уједначавања стандарда – појашњава Семиха Боровац. Процес ће бити компликованији у ФБиХ, јер је њена унутрашња организација сложенија. Али мислим да они само требају правилно примијенити постојећи модел и стандарде – каже Боровчева.
Цијели процес и поштивање обавеза ће надзирати Вијеће министара БиХ као кровна институција за интероперабилност и то преко интерресорне радне групе или одређеног министарства.
Семиха Боровац признаје да рад на овом пројекту није ишао лако, јер је било одређених отпора отварања база података.
Сада су сви затворени једни према другима и веома је тешко наћи неки заједнички елемент или вриједност око које би се договорили. Али, јако је важно знати да су и сада, на основу постојећих закона, сви службени подаци јавни и да нико не смије спријечити приступ тим подацима који су у његовом власништву, односно да мора уступити све податке који су неком потребни за његов рад. Но, показало се да нису сви спремни одмах уступити све податке које имају, да желе провјерити ко ће их и како користити, како ће их дистрибуирати … Али, кроз реализацију пројекта и захваљујући напорима имплементатора, рашчишћене су све дилеме јер су људи у ентитетима схватили да им систем који имају и који постоји сам за себе, неувезан са другима, ништа не представља. С друге стране, тешко се одлучују за промјене, јер су већ развијали неке своје стандарде, системе и базе, потрошили средства, а сада треба успостављати нове, треба израдити рјечнике појмова који ће за само један ниво власти коштати за око 50.000 КМ, па регистар информација за око 50.000 и тако даље – појашњава Семиха Боровац.
БАНКЕ И ДРУГИ СИСТЕМИ
Она се слаже са оцјеном да цијели систем ипак дјелује као нешто засновано на добровољности, што у БиХ, с обзиром на актуелну ситуацију и ранија искуства у сличним процесима, није гаранција успјеха.
Али све владе чланица ЕУ и цијела ЕУ функционише на истом принципу и пракса се показала да с временом институције саме траже унапређење система. Велика Британија већ има пету верзију интероперабилности, јер се стално отварају нове потребе, а то с временом постаје индустријски стандард. Уосталом, сви радимо у интересу грађања, а ово ће њима учинити много једноставнијим кориштење услуга које добивају од јавне управе. Рецимо, родни лист ћете моћи извадити било гдје у БиХ, без обзира на то гдје сте рођени и у РС тај систем већ функционише. Грађани ће моћи плаћати одређене услуге на тај начин, јер ће се јавна управа касније повезивати са банкама и другим системима – појашњава координаторица.
У институцијама БиХ се не прича много о овом процесу, а из Делегације Европске комисије у БиХ објашњавају да оквир интероперабилности представља успоставу комуникације између институција јавне управе на свим нивоима које имају потребу заједнички радити на пружању услуга грађанима, привредним субјектима и другим институцијама и да је принцип усаглашен између свих нивоа управе.
Оквир садржи спецификацију усаглашених елемената попут модела, стандарда, рјечника, концепата, принципа, заједничких политика и водиља. Сукладно стратешком опредјељењу БиХ за придруживање ЕУ, јавна управа треба, код успоставе оквира за управљање активностима из подручја интероперабилности, узети у обзир и Оквир ЕУ из 2010.године, посебно стандардну подјелу преговарачких подручја, те уставне овласти свих нивоа власти, а како би се поступак придруживања могао квалитетно проводити – кажу у Делегацији.
Раније су представници ЕУ у БиХ објаснили да је јавна управа у БиХ велика, сложена и са надлежностима које се често преклапају, уз дуплицирање функција и нејасну подјелу одговорности по различитим нивоима власти, али да реформа нема неопходну политичку подршку потребну за модернизацију управе и да ЕУ, иако систем јавне управе није предмет ЕУ ацqуиса, пружа подршку реформи јер побољшања у управи представљају један од кључних фактора за успјешан процес европских интеграција у ком јавна управа треба да функционише у складу са принципима професионалности, одговорности, политичке неутралности, ефикасности и ефективности, како би земља могла преузети обавезе чланства.
РЈЕШЕНЈА И ДОНАТОРИ
Посао припреме оквира за интероперабилност и израде сета одлука је на јавном тендеру добио загребачки ИнфоДом који је са цијеном од око 190.000 КМ био два пута јефтинији од другопласираног на тендеру. То отвара сумњу да је понуда била изузетно ниска да би оборила цијену цијелог посла.
Ми смо примјењивали наш Закон о јавним набавкама и они су били најјефтинији. Могуће је да су они већ посједовали нека рјешења примијењена у Хрватској и вјероватно су их само дорадили и прилагодили нашим потребама, па је то вјероватно због тога јефтиније. Али, чињеница је и да је на тржишту дошло до пада цијена услуга – појашњава Семиха Боровац.
На одлуку Фонда нико од учесника на тендеру није се жалио. Један од њих цијени да је процедура била сасвим у складу са Законом јер у Управном одбору Фонда сједе представници донатора, али сумња у рјешење које је ИнфоДом произвео, јер рјешење из Хрватске не може бити примјењиво на БиХ која има другачију унутрашњу организацију.
С друге стране, из извора блиских донаторима, а то су Шведска, Велика Британија, Холандија, Европска комисија …сазнајемо да је било какву одлуку везану за тендер и избор најбоље понуде било немогуће донијети без сагласности свих.
Управни одбор Фонда одлучује консензусом – појашњава Боровчева.
Она информације да су се неки од донатора повукли из пројекта коментарише тврдњом да су то донатори који су се сасвим повукли из БиХ.
ДИФИД се повукао на Косово, више не ради у БиХ, а холандска Влада је средства пребацила у другу земљу, али су нам ускочили нови донатори попут Норвежана – појашњава Семиха Боровац.