Ваше екселенције, даме и господо, поштоване колеге,
На почетку, желим вам захвалити за прилику да говорим о Босни и Херцеговини и њеном искуству у процесу реформе јавне управе, која је покренута прије више од десетљећа.
Иако према оцјенама Европске комисије, још није достигла жељени степен учинковитости, ефикасности, одговорности и транспарентности управног апарата, Босна и Херцеговина, као сложена, вишеслојна држава протеклих година је направила значајне, споре, али континуиране помаке у реформи јавне управе, настале као резултат заједничког напора различитих управних нивоа и широког учешћа умрежених службеника различитих институција.
У контексту босанскохерцеговачких искустава, рећи ћу нешто о стратешком оквиру за реформу јавне управе, који је у БиХ био елеменат кохезије, успостављеном мехнизму координације реформским процесом и фонду за реформу јавне управе као успјешном примјеру удруживања домаћих власти и међународних донатора.
Припреме за процес реформе јавне управе почеле су 2003. године, на иницијативу и уз снажну подршку међународне заједнице. Креирању Стратегије реформе јавне управе, као јединственог оквира за цијелу земљу, претходиле су детаљне анализа функционисања осам кључних области политика и израда системског прегледа хоризонталних управљачких структура. Уочене недостатке, прије свега одсутсво јединственог стратешког документа за цијелу земљу, распарчаност знања и ресурса између 14 различитих управа, појава институционалних преклапања и значајно слабљење хоризонталних система и низ других слабости, који су бх. управни апарат чинили истовремено гломазним и недовољно снажним да на координиран начин одговори на захтјеве процеса приступања, настојала је исправити нова Стратегија и акциони план за реформу хоризонталних структура, који су усвојени 2006. године.
Овај план усмјерен је на побољшању капацитета у шест кључних хоризонталних области: стратешко планирање, координација и израда политика, јавне финансије, управљање људским потенцијалима, управни поступци, институционална комуникација и е-управа.
Од 2006. године, до данас, Босна и Херцеговина је у великој мјери испунила првобитни акциони план, те направила ревидирану верзију, чије трајање истиче крајем ове године. Према подацима из јуна до сада смо имплементирали 46 од укупно 76 одсто циљева, чији је крајњи рок проведбе био јуни 2014. Наша је процјена да до краја године нећемо моћи у потпуности провести овај план. Прогнозе, наиме, показују да ћемо имати највећи степен проведбе у области стратешког планирања, координације и израде политика – области која је фокусирана на унапређење процеса планирања рада министарстава и влада, те изградњу система који ће осигурати квалитет прописа и других аката. Најмањи напредак очекујемо у области управљања људским потенцијалима у оквиру које радимо на развоју политика ХРМ-а, етици, планирању и регрутовању кадрова, управљању учинком, обукама, управљању цјеловитим квалитетом и бројним другим циљевима.
Да бих илустрирала до сада постигнуте резултате, навешћу само неколико примјера: у области јавних финансија након увођења трезорског пословања, креиран је савремени информацијски систем који повећава ефикасност планирања и управљања буџетом, осигурана је редовна израда глобалног оквира фискалног биланса и политика, те консолидованих рачуна јавног сектора, а направљени су и помаци у интерној финансијској контроли. У области управљања људским потенцијалима успостављен је правни оквир и креиране централне јединице за ХРМ на сваком нивоу, које су умрежене и осигуравају широк спректар редовних обука за службенике. Стално радимо на побољшању правног оквира који регулира све сегменте државне службе, а у припремили смо и оквир политике за развој управљања људским потенцијалима. У сегменту институционалне комуникације, успостављен је стратешки комуникацијски оквир на свим нивоима, а владе редовно годишне планирају своје активности. У овој области успоставили смо и капацитете на свим нивоима, а радимо и на јачању дијалога са цивилним друштвом и грађанима. У области е-управе, један од наших најзначајнијих пројеката је успостављање оквира интероперабилности, но у протеклом периоду стварали смо законску основу за електронско пословање, те градили потребне капацитете за увођење информационих технологија и електронских услуга. У области управног одлучивања припремили смо програм за побољшање квалитета управног одлучивања, а радимо на едукацији водитеља управних поступака и инспектора, те јачању капацитета за контролу прописа и успоставу система редукције административних препрека.
Све ове активности проистичу из нашег стратешког оквира, али оне не би могле бити успјешно проведене без механизма координације процеса реформе јавне управе, који је, унаточ сложеном процесу одлучивања у БиХ, био успјешан и добро оцијењен у извјештајима који су радили Европска комисија и Сигма. Водећа снага процеса реформе у БиХ је уред државног координатора за реформу јавне управе, позициониран при кабинету предсједавајућег Вијећа министара БИХ, који координира цјелокупан процес заједно са именованим координаторима ентитета и дистрикта, те службеницима различитих нивоа власти и институција, који, окупљени у надзорне тимове за сваку појединачну реформску области судјелују у осмишљању и проведби реформских активности. Овај, широко постављен механизам омогућио је прије свега широко учешће институција у реформском процесу, размјену знања и идеја, те кохерентан приступ проведби реформе на различитим управним нивоима.
Ипак, једна од кључних карактеристика бх. реформског процеса јесте оснивање Фонда за реформу јавне управе, који је постао успјешан модел, не само заједничког улагања у почетку међународних, а посљедњих година и домаћих средстава, него и модел заједничког управљања донаторским средствима, без које се засигурно не би могла проводити реформа у БиХ.
Фонд за реформу јавне управе основан је 2007. године меморандумом који су потписали неколицина донаторима, међу којима је и Делегација Еуропске уније у БиХ, те власти Босне и Херцеговине, као средство за реализацију циљева зацртаних Стратегијом реформе јавне управе и акционим планом. Новцем који се налази у овом фонду, у оквиру Управног одбора заједно управљају представници домаћих влада и страни донатори, а трошење новца се одобрава на темељу пројеката, чији излатни резултати морају бити директно усмјрени ка испуњењу циљеве и активности из акционог плана.
Од 2008. године, када је Фонд постао оперативан, до данас, Управни одбор је одобрио финансирање 26 пројеката. Већина тих пројеката, њих 24, конципирана је на начин да доноси истовремене, кохерентне промјене на свим, укљученим нивоима власти. Од 2011. године новац у овај Фонд почеле су улагати и домаће владе. Све ово, пратио је стални развој процедура, те инструмената за надзор и праћење проведбе мјера на свим управним нивоима и међу институцијама, као и праћење ефеката имплементираних пројеката. Иако нисмо успјели развити до краја систем евалуације, надамо се да ћемо овај, као и уочени недостатак адекватних индикатора учинка, развити у неким наредним реформским фазама.
Босна и Херцеговина током 2014. године суочила се са новим изазовима у процесу реформе јавне управе. Европска комисија је у годишњем извјештају о напретку за 2014. годину констатирала да стратешки оквир за реформу истиче крајем године. Већ сам рекла да су претходне оцјене Европске комисије да Босна и Херцеговина није досегла стандарде европског економског простора. Ми смо, планирајући даљи развој реформе, уз техничку подршку експерата финансираних из ИПА програма, средином 2014. развили нови докуменат РЈУ: Пут напријед, у оквиру којег су се појавила промишљања о потреби преиспитивања учинка досадашњег процеса реформе у земљи, те креирања нових мјера за унапређење хоризонталних управљачких структура. У оквиру истог документа, већ смо размишљали о начину побољшања управних услуга у различитим подручјима политика, али и ефикаснијем, бољем кориштењу информационих технологија у оквиру управе, те јачању веза са цивилним друштвом и грађанима, у циљу повећања отворености, те јачања транспарентности и одговорности нашег управног система.
У том смислу поздрављамо иницијативу Комисије, а постављени приоритети у оквиру Стратегије проширења, те принципи које је развила Сигма, биће користан алат за припрему нових докумената за наредни реформски период у БиХ.