Реформа јавне управе један је од шест кључних приоритета Европског партнерства, једног од инструмената процеса стабилизације и придруживања наше државе Европској унији.
Јавна управа, способна за усвајање и провођење европских прописа, један је од најважнијих предуслова за чланство БиХ у ЕУ, а изградња управних капацитета, способних да усвоје и проведу 35 поглавља легислативе ЕУ – критериј је, који је постављен пред све земље које желе постати чланице Уније.
Ведрана Фалаџић, виша стручна сарадница за односе с јавношћу у Канцеларији координатора за реформу јавне управе на питање шта је потребно урадити у БиХ да се јавна управа реформише за интеграцију у Европску унију каже да, прије свега, треба радити на изградњи управних капацитета способних да усвоје и проведу 35 поглавља правне стечевине ЕУ (acquis communautaire) – критериј је постављен пред све земље које желе постати чланице Европске уније, па тако и пред нашу земљу. Истиче да је овом процесу највише посла на администрацији, која треба не само да транспонира законодавство Европске уније у домаћи правни систем, него и да осигура ефикасну имплементацију тих прописа.
Администрација, каже Фалаџић, истовремено, треба бити оспособљена да ради у складу са стандардима европског административног простора.
“Зато је досадашњи процес реформе јавне управе био усмјерен, између осталог, ка изградњи капацитета институција и јачању капацитета државних службеника јер од њихове способности зависи и успјех у процесу европских интеграција. И сама Европска комисија која оцијењује напредак БиХ на путу ка ЕУ у извјештају за прошлу годину нагласила је да и даље потребно јачати административне структуре у земљи како би могле да ефикасно одговоре на захтјеве процеса приступања ЕУ али и сарадњу између различитих управних нивоа власти. Такођер, један од изазова који се пред БиХ поставља је побољшање пословне климе. Већ одавно трају регулаторне реформе у ентитетима. У РС умјесто 23 дана, колико је било потребно да се региструје привредни субјекат, регистрација је могућа у највише три дана и то од дана када се на шалтер донесу сви прикупљени потребни папири. Интенција је и Федерације БиХ да смањи број дана потребних за регистрацију предузећа”, каже за БУКУ Фалаџић .
Она истиче да је пред нама је још доста посла: развој система јавно-приватног партнерства, унапређење поступака запошљавања који би осигурали примјену објективних критерија заснованих на заслугама, транспарентност и брзо постављање на упражњена радна мјеста у државној служби.
“И за нас је изазов како управу у БиХ учинити још ефикаснијом, транспарентнијом али и рационалнијом. Имамо у виду и нове захтјеве ЕУ када је у питању пакет економских реформи. Намјера нам је да се у будућности више фокусирамо на крајње кориснике услуга – наше грађане”, каже наша саговорница.
КЉУЧНЕ ОБЛАСТИ РЕФОРМЕ
Шест је кључних области реформи јавне управе: стратешко планирање, координација и израда политика, јавне финансије, управљање људским ресурсима, е-управа, управни поступци и управне услуге и институционална комуникација. Према подацима Уреда координатора за реформу јавне управе институције на свим нивоима испуниле су у просјеку 61одсто циљева из РАП 1 до краја 2014. године.
“Иако већ дуго радимо на процесу унапређења стратешког планирања у нашим владама тек недавно су стигли и први видљиви резултати. Вијеће министара БиХ донијело је одлуку према којој су институције дужне већ почети са припремом стратешког планирања за период 2016-2018. година. Према новој методологији, која је у потпуности слиједи праксу земаља ЕУ, свака институција ће направити свој стратешки програм за наредну годину. По први пут су институције дужне да преднацрте годишњих програма рада за наредну годину учине доступним јавности, односно да програме најкасније до 15. јула поставе на своје wеб странице”, истиче Ведрана Фалаџић.
Она објашњава да су и направљени значајни помаци у областима: побољшање система стратешког планирања и годишњег програмирања рада Вијећа министара БиХ и влада, процјена утицаја прописа, информатизацији, регулисању консултација са заинтересованом јавношћу… Каже да је на свим нивоима ојачана функционалност централних јединица влада/Вијећа министара БиХ. Ипак, напомиње, да су неки значајни циљеви, остали неиспуњени. Као примјер Ведрана Фалаџић наводи успоставу система за подршку процесу припреме и усвајања прописа, који би укључио и елементе е-демократије.
“Што се тиче реформе у области јавних финансија, редовно се израђује макрофискални оквир за цијелу БиХ, успостављен је систем интерне ревизије, одржане су бројне обуке за новоупослене интерне ревизоре. Један од значајних резултата је и увођење новог информационог система за управљање буџетом којим је побољшан процес планирања буџета, те осигурана транспарентнија потрошња јавних средстава. Побољшања су забиљежена и у области јавних набавки. У области управљања људским потенцијалима направљени су значајни помаци у оцјењивању државних службеника, побољшању координације припреме и имплементације планова обука и развоја од заједничког интереса, а успостављен је и систем редовног средњерочног планирања обука и развоја, као и проведбе зацртаних планова. Значајни циљеви су остали неиспуњени”, каже Фалаџић.
Истиче да у јавној управи на свим нивоима још нису усвојене политике развоја управљања људским потенцијалима, базиране на заједничким, усаглашеним принципима, у области увођења квалитета направљени су тек почетни кораци. Као примјере напретка у области Управни поступци и управне услуге, који могу допринијети повећању задовољства корисника управних услуга су: промјена прописа у сврху омогућавања електронске комуникације управе са грађанима те регулирање питања прибављања података за поступке из јавних евиденција по службеној дужности.
“Кроз пројекат који предвиђа обуку водитеља управног поступка (пројекат финансиран из ИПА фонда), током 2014. године обучено је више од 600 водитеља управног поступка и инспектора, а предвиђено је да ће до краја пројекта бити обучено укупно 1500 службеника. У ентитетима су усвојене стратегије регулаторне реформе, подузето је низ корака за олакшање регистрације пословних субјеката у РС, усвојени су нови или измијењени прописи на темељу којих је олакшано добивање докумената из матичних евиденција… Припремљен је и Програм за побољшање квалитета управног одлучивања али он није усвојен на свим нивоима” каже она и додаје да се најзначајнији помаци у области институционална комуникација односе на успоставу система планирања владиних комуникација
.“Стратегије су усвојене на свим нивоима, а постоји и пракса усвајања годишњег планирања у области комуникација. Ипак, циљеви попут оних који се односе на мјерење ефикасности стратешких комуникација или ставова јавности, нису до краја испуњени. Што се тиче е-управе, у регулаторном дијелу реформе усвојен је низ прописа, међу којима су закони о електронском потпису, електронском документу, електронском правном пословном промету, итд. У јединицама задуженим за информационе технологије влада на свим управним нивоима постоји солидна ИКТ инфраструктура која подржава основне електронско-комуникационе сервисе за функционисање управе. Међу добре резултате реформе у овој области спада и пуштање у рад новог информационог система "Е-набавке" путем којег уговорни органи објављују обавјештења и достављају извјештаје у поступцима јавних набавки, потом почетак издавања електронских личних карти те персонализација (штампање) биометријских пасоша треће генерације”, каже наша саговорница.
Ведрана Фалаџић истиче да је једна од најзначајнијих активности у овој области била припрема одлука које се односе на успостављање оквира инетероперабилности. Ипак, каже да ове одлуке нису усвојене на свим управним нивоима, иако представљају основу за међусобну размјену података и информација. Такође, напомиње, на неким управним нивоима још нису успостављене централне јединице за координацију послова е-управе, а потребно је усвојити и низ подзаконских аката у овој области да би се закони о електронском потпису у потпуности могли имплементирати.
“Кроз наше пројекте који се финансирају из Фонда за реформу јавне управе едуцирано је преко 3000 државних службеника на сва четири управна нивоа у БиХ. Све ове активности проистичу из нашег стратешког оквира и оне не би могле бити успјешно проведене без механизма координације процеса реформе јавне управе, који је, упркос сложеном процесу одлучивања у БиХ, био успјешан и добро оцијењен у извјештајима Европске комисије и СИГМА-е”, каже Фалаџић.
РОКОВИ ЗА РЕФОРМУ ЈАВНЕ УПРАВЕ
Иако су рокови за реформу јавне управе у Ревидираном акционом плану 1 истекли крајем прошле године, неопходно је да институције испуне договорене циљеве. Уред координатора у претходном периоду је са партнерима отворио расправу о наставку реформе и активностима које је потребно подузети да би се осигурао континуитет реформе јавне управе и даље прилагођавање управе у складу са претприступним критеријима. “Планирамо се фокусирати на наставак започетих активности кроз реализацију планираних пројеката који се финансирају из Фонда за реформу јавне управе и других средстава, попут ИПА фонда, а који су планирани ради подршке реализацији циљева из Стратегије РЈУ и РАП 1. Бит ће неопходно и досљедно провести принципе јавне управе које је пред БиХ као и земље западног Балкана поставила Европска комисија кроз Стратегију проширења, те их што прије примјенити у раду органа управе како би и администрација у БиХ уистину постала дио европског административног простора. Принципи јавне управе дефинишу шта добро управљање подразумијева у пракси и истичу главне захтјеве који државе морају испунити током процеса ЕУ интеграција”, каже Ведрана Фалаџић.
Она напомиње да принципи у реформи јавне управе нису нови али нова ће бити методологија праћења резултата реформе на основу које ће Европска комисија оцијењивати земље у процесу придруживања ЕУ. Ово је први пут, да ће праћење реформе бити усклађено у земљама западног Балкана и Турској.
“Нама је то изузетно важно јер смо ми до сада пратили испуњење Стратегије РЈУ, а Европска комисија је на један други начин посматрала овај процес. Зато смо радо прихватили да будемо партнер СИГМА-и у изузетно важном процесу – процјени стања у јавној управи у БиХ на бази поменутих принципа. У наредном периоду фокус ће бити и на ефикасном кориштењу средстава из претприступних фондова ЕУ, а нарочито кроз ИПА II програм у коме је РЈУ заузела кључно мјесто у сектору “Демократија и управљање” како је то наведено у Индикативном стратешком документу за БиХ 2014-2017. Ради се о документу Европске комисије који представља основ за кориштење ИПА ИИ средстава за сваку државу корисницу програма. Закључком Вијећа министара БиХ Уред координатора за реформу јавне управе је одређен за секторску координирајућу институцију”, истиче Фалаџић.
Она каже да кроз процес припреме неопходних секторских докумената и с тим у вези потребних акција који су у току, створиће се услови за повлачење ИПА средстава и испуњење задатих критерија неопходних за прступање БиХ ЕУ.
“Не смијемо заборавити и на чињеницу да се, потписујући Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ који ће ступити на снагу у јуну ове године, БиХ обавезала да ће сарадња у области реформе јавне управе углавном бити усмјерена на изградњу институција, а укључиват ће аспекте попут израде и провођења транспарентних и непристрасних процедура одабира запослених, управљања људским потенцијалима и напредовања у служби, сталне обуке, промовирања етике у оквиру јавне управе и јачања процеса доношења политика”, каже Фалаџић Ведрана.
ВЛАДА РС ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА РЕФОРМУ ЈАВНЕ УПРАВЕ
Власти у Републици Српској су веома заинтересоване за реформу јавне управе и више реформских процеса и од почетка рада ове Владе, направљени су значајни кораци с тим у вези, рекли су из Министарства управе и локалне самоуправе у Влади РС.
Драгана Булић, Службеник за односе са јавношћу Министарства управе и локалне самоуправе РС рекла је да су урађена два сета реформских закона која се односе на привреду и инспекцију. Током ове године, у плану је још најмање један а могуће и два сета закона.
“Реформе, а самим тим и реформа јавне управе су актуелне још од 2008 године. То значи да је Влада Српске, прва у БиХ, покренула ове процесе са циљем да буду јавни и транспарентни. Министарство управе и локалне самоуправе РС је прво Министарство које је урадило Закон о државним службеницима и Закон о платама државних службеника али и Закон о платама функционера. Тако је Законом утврђена плата предсједника, премијера, министра, помоћника министра, референта, начелника одјељења, спремачице у Влади Српске”, рекла је за БУКУ Драгана Булић.
Истиче да су у протеклом периоду, у складу са европских захтјевима, урађене измјене и допуне Закона о државним службеницима. Поред тога, припрема се нови сет законских рјешења који имају за циљ ефикаснију јавну управу у Српској, са појачаним степеном одговорности руководиоца тј. носиоца провођења политика у стручном смислу, како би грађанима обезбједили што ефикаснији систем.
“Јавна управа у Републици Српској је, тренутно боља и ефикаснија у односу на остале дијелове БиХ. Користи се систем јавне конкуренције, чије процедуре проводи Агенција а не послодавац, што гарантује учешће јавности у тим процесима”, рекла је Булић.
Она напомиње да је процес реформе јавне управе жив процес и он ће се мијењати у складу са отварањем одређених поглавља у наредним преговорима, са могућношћу додатних захтјева.
Драгана Булић каже да се користе и одређена искуства земаља у окружењу као што је Хрватска (област правосуђа и финансија) и на крају истиче да је управу неопходно прилагодити захтијевима ЕУ са једне, и нашим грађанима, с друге стране!
ЈАВНА УПРАВА СКУПА
На питање колико је владајућа политичка елита заинтересована за реформу, колико ју подржава или успорава Ведрана Фалаџић каже да је Канцеларија координатора протеклих година упозоравала да им недостаје већа политичка подршка како би се убрзао темпо реформи те како би институције испуниле договорене мјере.
“Охрабрује нас чињеница да су лидери политичких партија потписали изјаву о опредјељености ка проведби реформи у којој реформа јавне управе заузима једно од кључних мјеста”, каже наша саговорница.
Кад је ријеч о оцјени јавне управе у БиХ Ведрана каже да не смијемо заборавити чињеницу да живимо у земљи која има 14 влада и да су у Канцеларији координатора за реформу јавне управе свјесни да је наш административни апарат прегломазан. Са тог аспекта наша саговорница каже да је наша јавна управа скупа.
“Према оцјенама релевантних међународних институција јавна управа у БиХ још увијек није функционална у смислу достизања стандарда европског административног простора. Зато смо у протеклом периоду највише пажње и посветили јачању административних капацитета институција.
Јавна управа у БиХ мора постати учинковитија, ефикаснија, одговорнија, служити грађанима на бољи начин за мање новца и радити на основу транспаретнијих и отворених процедура, а што је и визија реформе”, закључује Ведрана Фалаџић.