Написати текст о институцијама у нашој земљи немогуће је а да и аутора и читаоца не заболи глава. Данима смо неуспјешно покушавали збројити све те силне агенције, управе, уреде, службе, како се већ зову, које се “хране” из буџета… Ту је и Централна хармонизацијска јединица, па Дирекција за економско планирање, те она за интеграције, за координације, за реструктурирање, комисије за ово и оно, институти за стандардизацију, за имплементацију, за… Ту су и управе, за заштиту здравља биља рецимо, за хармонизацију и координацију система плаћања у пољопривреди… И још много, много тога другогима у Божијој башчи. Нико не зна њихов тачан број.
Не зна се колико данас на свим нивоима у БиХ има институција, али се зна да су неке од њих доказ страначког слабљења државе, а јачања ентитета.
Кенан Капо, директор Агенције за управљање нелегално стеченом имовином ФБиХ, каже да прима 2.040 КМ мјесечно, “у складу са Законом о државној служби ФБиХ и то није никаква тајна”.
Четвртина се контролише
Ведрана Фалаџић, виша стручна сарадница за односе сјавношћу из Канцеларије координатора за реформу јавне управе, не подржава генерални став за све те институције да су ублехашке.
– Побољшања у управи представљају један од кључних фактора за успјешан процес европских интеграција. Посљедњи извјештаји Европске комисије, али и иновирана Стратегија за реформу јавне управе указују на неопходност њиховог отварања према јавности, говори Фалаџић, те додаје да се од БиХ тражи да институције буду ефикасне, отворене, транспарентне, одговорне, да им услуге буду јефтиније, испоручене на вријеме и без чекања.
– Свјесни да се промјене законодавства неће задуго десити, ми из Канцеларије и још три институције смо рекли: хајде да ми будемо проактивни, да ми покажемо да нема сметње за промјене, истиче Фалаџић, мислећи притом на Канцеларију координатора, Дирекцију за европску интеграцију, Агенцију за статистику, Агенцију за осигурање квалитета високог образовања (ХЕА).
Резултат? Савјет министара БиХ је усвојио два документа: Политику и стандарде проактивне транспарентности у јавној управи и наложило институцијама БиХ да проактивно објављују 38 врста информација на својим web-страницама. Данас, на страници Канцеларије координатора свако може видјети плате руководилаца и запослених, те све остало што буџетски корисници плаћају за ову канцеларију.
Дио четворке која се одлучила отворити према јавности је, дакле, и ХЕА. Свједочимо ових дана проблемима око акредитација високошколских установа и, у бити, нетранспарентности врха ХЕА.
Ивана Корајлић из Transparency Internationala каже да су се кроз реформу јавне управе, ове агенције, управе… требале давно смањити или повећати ефикасност.
– Да не буде на истом нивоу велик број тијела која служе истом циљу. Али, свака од тих институција добива засебна средства из буџета и нико неће да их се одрекне, говори Корајлић, напомињући да је ЕУ давала препоруке за одређене агенције, као што је она за превенцију корупције.
– Но, код нас, и када се формирају такве агенције, не да им се капацитет какав треба, примјећује Корајлић, додајући да ЕУ инсистира на томе да увијек можете једном тијелу дати више овласти.
У адресару институција Агенције за државну службу БиХ има 219 институција на свим нивоима, што не значи да је то све. Прије три године ЦЦИ наводи бројку од 2.400 јавних институција и јавних предузећа које би, по закону, требало да буду контролисане. Но, тек 24 посто од тог бирократског организма је тада било под паском ревизора.
– Међу 573 објављена ревизорска извјештаја који се односе на државу и на ентитете, 271 је имао позитивно мишљење, утврдили су у ЦЦИ-ју, према чијем истраживању је у јавном сектору РС-а, у 6 градова и у 58 општина дјеловало око 750 јавних ентитетских и локалних организационих јединица, корисника буџета и око 200 јавних предузећа. У ФБиХ, узимајући у обзир 10 кантона, 79 општина, дјеловало је око 140 јавних организационих јединица и предузећа. На нивоу државе тада су дјеловала 74 буџетска корисника (сада их је до 80, каже Фалаџић), којима су ревизори покуцали на врата. Запослени ових институција често ни сами не знају шта им је конкретан посао, али то не значи да су им плате мале, да не иду на стручна усавршавања, на пословне ручкове, доручке. И вечере.
Агенцији за унапређење страних инвестиција БиХ (ФИПА) у 2016. години је био буџет 1 .458.000 КМ, а за плате запослених је отишло 883.000 КМ. О томе како стојимо са страним инвестицијама знају и врапци на грани.
Или, рецимо, Управа за заштиту здравија биља, у којој су ревизори БиХ утврдили да од 1.209.000 КМ буџета, на бруто плаће и накнаде иде 755.000, на накнаде трошкова запослених 135.000, на путне трошкове 41.000, на телефоне, пријевоз, материјале 44.000 марака. У 2017. години није тамо било активности везаних за интерну ревизију, а ревизори су нашли, такође, да укупни издаци за уговоре о дјелу износе 44.800 КМ. Ангажовали су 15 особа, па и особе чији рад је предвиђен систематизацијом радних мјеста, за шта је отишло 22.000 КМ.
Веселинка Ећимовић, портпаролка, каже да Управа има 26 запослених, с просјечном платом 1.365, 24КМ, а што се препоруке ревизора за вањнске сараднике тиче, реализовали су то “колико је могуће”.
Приговорено им је и то што су намјесто једног радног мјеста запослили двије особе? Тврди, и ту су испоштовали прописе.
Управа није утрошила 88.000 КМ за лабораторијске услуге. Услов за то је био вишегодишњи план посебног надзора штетних организама у БиХ 2016- 2020. година, али овај није усвојен.
Ећимовић каже да између Управе и ентитетских органа постоји “позитиван сукоб надлежности по питањима из фитосанитарне области”, а, истиче, све извјештаје ове националне организације за заштиту биља Европска комисија је оцијенила позитивно. Пружа им и подршку при успостави функционалног фитосанитарног система у складу с међународним стандардима.
Ево нам и Централне хармонизацијске јединице. За 2016. годину је имала буџет 672.000 КМ, а за бруто плате и накнаде се издвојило 387.000 КМ. ЦХЈ је овлаштен “за развој, руковођење и координацију интерне ревизије и развој финансијског управљања и контроле у институцијама БиХ”. Још свашта нешто раде.
Махање књижицама
Миа Буљубашић, портпаролка Канцеларије ревизора ФБиХ, а који је за 2018. годину извршио финансијску ревизију 19 корисника буџета, тврди даје “проблем у томе што се њихове препоруке слабо извршавају”. Рецимо, имплементација 330 препорука федералних ревизора у 2017. години Парламенту, Влади и министарствима урађена је 52 посто. Дакле, ревизија друмом, а ми ћемо шумом.
Драстичан је случај с институцијом – Оператором за обновљиве изворе енергије и ефикасну когенерацију. Ревизори су на крају морали прекинути посао, јер нису добили основну документацију.
ЦЦИ је утврдио да је најкрупнија аномалија везана за ревизије јавних институција у БиХ та да ни екстерна ревизија ни институције задужене за њу нису засноване на нормама државног нити ентитетских устава, чиме су стављене у позицију да је на њих могуће вршити политичке притиске и утицаје. У Србији, Хрватској, Црној Гори институт државне ревизије је интегрисан у највиши правни акт.
Бањалучанин Жељко Нинковић из ЦЦИ-ја тврди да у ситуацији у којој се, након нелегалне приватизације, нашла БиХ, администрација није видјела други излаз него да отвара институције које су довеле до нереалног јавног сектора, а све на терет реалног, који то више не може поднијети.
– И, ко ће остати у земљи гдје је највећа вриједност махање партијским књижицама? Небитне су компетенције и потребе друштва, битно је ухљебити се у неко тијело, каже Нинковић.
извор: Ослобођење, Едина Каменица