Босна и Херцеговина мораће, уколико се не деси супротно, још једном на састанку специјалне PAR групе заказаном за 12. фебруар у Бањој Луци, отворено рећи и признати Европској комисији да није испоштовала њене раније препоруке у вези са усвајањем цјелодржавне стратегије за реформу јавне управе, односно Стратешког оквира за период 2018.-2022. година, изјавио је у интервјуу за Фену државни координатор за реформу јавне управе Драган Ћузулан.
Он је уочи заказаног састанка са Европском комисијом казао да је доста времена у протеклом периоду потрошено на усаглашавање овог документа. Подсјетио је да је прво документ усагласила и подржала Заједничка радна група свих нивоа власти, као и да су га током 2018. усвојиле Влада Брчко дистрикта БиХ, Влада Федерације БиХ и у септембру Савјет министара БиХ.
По Ћузулановим ријечима, да би документ могао бити финализован потребно је да га усвоје сви нивои власти.
“Нажалост, подршка усвајању овог документа у Влади Републике Српске је изостала, упркос порукама политичара са недавног састанка у Бриселу да ће бити потребно интензивирати процес реформе јавне управе. Због неусвајања стратегије, онемогућени смо да испоштујемо и обавезе према Савјету министара БиХ, односно да до марта ове године припремимо заједнички Акциони план за провођење реформе јавне управе”, рекао је Ћузулан.
Због тога их је још једном позивамо на усвајање Стратешког оквира, али и осталих докумената.
Упозорио је и на чињеницу да из сличних разлога не функционише Фонд за реформу јавне управе и да је блокирано усвајање и имплементација нових пројеката који ће помоћи институцијама да брже испуне одређене реформске мјере.
“Уколико и даље буде постојао отпор рефоми, Босна и Херцеговина ће сигурно изгубити и новац који јој је намијењен и одобрен из средстава IPA фонда”, упозорио је Ћузулан.
Навео је да је наставак реформе јавне управе значајан за БиХ, јер се њоме побољшавају капацитети за прилагођавање нашег законодавства европском, али и ради убрзања преговарачког процеса са Европском унијом. Због кашњења ове, али и других реформи, попут реформе јавних финансија, каснимо за земљама региона у придруживању са Европском унијом.
“Нама је наставак реформе неопходан јер се њоме омогућава ефикасно провођење закона и на доказима заснованих јавних политика, транспарентнија и у потпуности корисицима оријентисана јавна управа, професионална, добро организована, одговорна и деполитизована јавна управа, која ће бити у стању да постане истински покретач друштвеног и економског развоја, да се носи са изазовима процеса европских интеграција и чланства у Европској унији, али и опћег напретка земље”, истакао је координатор.
Додао је да грађани, пословна заједница и инвеститори предуго чекају да управа у БиХ постане ефикаснија, отворенија, да има једноставније процедуре, да им омогући обављање услуга електронским путем и од куће, без редова и чекања на шалтерима, као и да ради квалитетније.
На питање када ће БиХ добити Акциони план за провођење Иницијативне партнерства за отворену власт, Ћузулан, који предсједава Савјетодавним вијећем за имплементацију OGP у БиХ, је казао да је Управни одбор OGP у децембру 2018. прогласио БиХ неактивном чланицом, а што је додатно нарушило наш имиџ.
“Давно је требало урадити акциони план за цијелу државу, али је Савјетодавно вијеће тек формирано у мају прошле године. Одржали смо неколико састанака, чланови овог тијела са нивоа државе, ентитета и Брчко дистрикта БиХ припремили су акционе планове, прикупили потребна мишљења за слање на владе те о њима провели јавне консултације. А да би акциони план могли послати Иницијативи његов саставни дио, у складу са одлуком Вијећа министара БиХ, такође морају свој дио посла сви да заврше”, истакао је.
Казао је да су, заједно са цивилним друштвом, жељели направити “добру причу за цијелу БиХ”. Нагласио је да нема одговора из Министарства управе и локалне самоуправе РС-а зашто до сада нису провели јавне консултације о овом документу и припремили га за слање на Владу.
“Не смијемо заборавити да је чланство у OGP добровољно и да смо ми, као земља, добровољно потписали иницијативу и обећали да ћемо учинити конкретне кораке на подручју транспарентности и отворености рада тијела јавне управе, укључивања и оснаживања грађана и цивилног друштва, борбе против корупције, те кориштења нових технологија за побољшање квалитета услуга које јавна управа пружа грађанима”, навео је координатор за реформу јавне управе.
Тамо гдје Канцеларија координатора за реформу јавне управе може сама да изнесе одређене активности, оне су и урађене. Ћузулан истиче да је Канцеларија координатора дала свој допринос већој транспарентности институција Савјета министара.
На њихову иницијативу, Савјет министара је у децембру прошле године усвојио два документа: Политику проактивне транспарентности и Стандарде проактивне транспарентности. Стандарди садрже 38 врста информација које у будуће инситуције управе на нивоу БиХ требају објављивати на својим web страницама. На овај начин, друге институције слиједиће примјер Канцеларије координатора за реформу јавне управе која је све документе објавила на својој званичној web страници, од информација у области јавних набавки до плата запослених.
На питање у чему је стварни проблем застоја ове, али и других реформи, које би требале да воде општем напретку, Ћузулан је рекао: “Нема опредијељеног политичког вођења реформи”.
“Све реформе, а посебно реформа јавне управе, нешто су што је дијаметрално супротно менталитету и интересу странака. Оне желе политизовану администрацију, јер јавни сектор схватају као гласачку машинерију. Дакле, није први интерес мериторност и професионализам државних службеника. Такођер, не желе контролу процеса јавних набавки и транспарентне процедуре, јер бројне злоупотребе омогућавају различите финансијске манипулације”, навео је Ћузулан.
С друге стране, додао је он, грађани су максимално искључени из ових процеса и углавном их и не разумију.
“Немамо креирано критичко јавно мњење које би вршило притисак на власт, да бисмо имали у том смислу уређено друштво. Државни службеници који би радили свој посао углавном су блокирани од доносиоца одлука. У њима је кључ напретка ових процеса, иако се они декларишу другачије. Али, то је само фразеологија. Док се то не промијени неће бити конкретног напретка ни добрих резултата”, закључио је Ћузулан.
ФЕНА