Дневни аваз: С првим полугодиштем ове године стање вањског дуга Босне и Херцеговине, које прати Вијеће министара, односно Министарство финансија и трезора БиХ, спустило се испод четири милијарде марака. Тачније, према подацима Централне банке БиХ, износио је скоро 3,9 милијарди КМ или приближно двије милијарде еура.
Повољан државни дуг
Висина овог вањског дуга није велика, опћа је оцјена банкара, ресорног министарства те економских аналитичара, како домаћих, тако и иноземних. Још су повољнији увјети поврата, јер се, углавном, ради о дугорочним кредитима с минималним каматама, од 0,75 до 1,5 посто, и периодом одгоде отплате (не и камата) и до десет година.
Највише се дугује Свјетској банци, скоро 45 посто свих обавеза, а потом Париском клубу држава и Лондонском клубу банака (предратни дуг) – скоро 1,1 милијарду КМ. Међу већим су и дугови Европској инвестицијској банци, више од 200 милиона КМ, Европској банци за обнову и развој 156 милиона КМ, Европској комисији 76 милиона КМ, Влади Јапана 50 милиона КМ итд.
Све у свему, када је у питању споменута висина државног дуга, БиХ би се могла још задужити, јер званично, дуг по становнику није већи од 1.200 КМ. Економисти, међутим, упозоравају на мањкавост званичне рачунице, јер се ради само о једном дијелу дуга.
Комерцијални мрак
"Ради се о тзв. буџетском дугу, за који је гарант била држава, а не о цјелокупном вањском дугу, као што то прати и јавно исказује Хрватска и друге земље" каже за "Дневни аваз" Изудин Кешетовић, професор Економског факултета у Тузли.
Пита се, не само он, шта је с дуговима предузећа и комерцијалних банака по основу кредитних линија из иноземства, којима се већином финансирају домаћа привреда и услуге па и становништво. На подручју комерцијалног задуживања влада прави мрак.
Ови дугови, како све више упозоравају економски експерти и професори финансија, према слободној процјени, од два су до три пута већи него буџетски дуг. А и с далеко већим каматама, и до 10 посто!
Највише од IFC-а и EBRD-а
Приватне кредите по комерцијалним каматним стопама, према неким показатељима, предузећа и банке највише су узеле од Међународне финансијске корпорације Свјетске банке, потом од Европске банке за обнову и развој, од Банке за развој Вијећа Европе, од њемачког КfW-а и од других владиних и невладиних фондова.
Значајна су задужења и код европских комерцијалних банкарских групација, које имају резидентне банке у БиХ.