У Београду је 10. и 11. јуна ове године одржана четврта ЊеБЕР регионална конференција под називом „Грађани на првом мјесту – Десетљеће унапрјеђења реформе јавне управе усмјерене на грађане“ у организацији Центра за европску политику.
Конференција, која се одржала 10 година након покретања првог ЊеБЕР пројекта у регији, послужила је као полигон усмјерен на будућност а учесници су разговарали о десетљећу доказа, експериментирања и ангажмана цивилног друштва у области реформе јавне управе те истовремено преиспитујући како јавне управе могу учинковитије одговорити на потребе грађана у годинама које долазе.
Првог дана представљени су резултати резултати Њестерн Балкан ПАР Монитора 2024/2025 у земљама Западног Балкана. ПАР Монитор пружа компаративну процјену напретка реформи у кључним ПАР ступовима, из перспективе цивилног друштва и грађана регије.
Водећи истраживач иницијативе ЊеБЕР Милош Ђинђић навео је да су управе на Западном Балкану најбољи резултат оствариле у управљању јавним финансијама, што, како је рекао, говори да су реформски подухвати могући.
“Управе на Западном Балкану су најбољи резултат оствариле у управљању јавним финансијама, што говори да су реформски подухвати могући, односно да дају резултате кад имате јасан институционални оквир и јасна правила у одређеној области, као што су јавне финансије. Треба истаћи да велики удио таквог резултата у региону лежи у чињеници да су државне ревизорске институције транспарентне у свом раду и да редовно информишу грађане”, рекао је он. Ђинђић је додао да поред најбољих резултата у овој области, постоје и значајни изузеци.
“У пет од шест држава, осим Босне и Херцеговине, постоје посебни режими јавних набавки које фактички стављају ван снаге системске законе у овој области, што утиче у великој мјери на транспарентност и интегритет система јавних набавки, тако да, и поред најбољих резултата, и даље постоји доста проблема у области јавних финансија, што је видљиво из самог резултата”, објаснио је он. Према његовим ријечима, дигитализација и пружање услуга у региону недовољно напредују последњих година.
“Електронске услуге, сервиси, електронска комуникација са управама, електронски потписи и плаћања узимају маха, све су доступнији. Међутим, оно што је евидентно у региону је да пружаоци услуга, кад развијају нове или модификују постојеће услуге, они ни на који начин фактички не укључују грађане у то како би услуге требале да изгледају и које су њихове потребе тако да, и у овој области која је традиционално посматрана као добра већ годинама уназад, и у нашим истраживањима и у истраживањима других међународних организација, постоји простор за унапређење”, оцијенио је. Додао је и то да регион јако лоше стоји у креирању јавних политика, усвајању прописа и доношењу одлука.
На тематским сесијама, на којима је учествовала и представница канцеларије координатора за реформу јавне управе Анета Раић, шефица Јединице за донаторску координацију, наџор и евалуацију, анализирирани су представљени подаци из ЊеБЕР ПАР мониторинг извјештаја за 2024/2025. годину.
Конференција је окупила представнике влада са Западног Балкана, стручњаке ЕУ и ОЕЦД/СИГМА-е, актере цивилног друштва, практичаре и истраживаче како би истражили како дизајн јавних услуга усмјерен на човјека више не би требао бити иновацијски експеримент, већ нужност јавне управе. Ослањајући се на искуства ЊеБЕР Полицy Лабса и локалних иницијатива из ЊеБЕР фонда за мале грантове, расправе ће испитати како се дизајнерско размишљање, партиципативни приступи и укључиви процеси политика могу превести у приступачније, поузданије и учинковитије јавне услуге.
Другог дана конференције корисници бесповратних средстава из цијелог Западног Балкана представили су конкретна искуства на нивоу заједнице у примјени дизајнерског размишљања и партиципативних метода за побољшање јавних услуга. Ови случајеви из стварног живота илустрирају како повратне информације грађана, заједничко стварање и укључиве конзултације могу обликовати услуге које боље одговарају на свакодневне потребе.
Ово је била прилика и за његовање дијалога између управа и цивилног друштва те за поновно потврђивање заједничке преданости јавним управама које су транспарентне, одговорне и истински оријентиране на грађане. Учесници конференције у коначници су гледали и унапријед: питајући се како сљедећа фаза ПАР-а на Западном Балкану може градити на ономе што је до сада научено, прихватити приступе усмјерене на човјека као стандардну праксу и осигурати да реформе доносе опипљиву вриједност грађанима цијеле регије.