Нова стратегија Европске уније за одрживи раст и запосленост развијена је и представљена у условима најтеже економске кризе. Ослања се на два кључна стуба – иновације и еколошки раст – али ће једнако морати да подразумијева и строжији надзор над политикама држава чланица, уколико не жели да понови неуспјехе Лисабонске агендеУ новембру прошле године, Европска комисија је покренула јавна савјетовања о новој стратегији Европске уније која би требала да замијени досадашњу Лисабонску агенду.

Нови план, који се иначе фокусира на еколошки раст и запосленост, дефинисао је четири кључна приоритета за наредних десет година. То су: знање и иновације – Европска комисија сматра да су знање и технологије покретачи одрживог раста, а производне и процесне иновације оно што свакодневно добија на значају; борба против искључености, која у тренутним условима заправо значи борбу против незапослености; еколошки раст – Комисија упозорава да ће се европска пословања морати прилагодити високим цијенама енергената и већој конкурентности, те да ће се ефикаснијим коришћењем природних ресурса и енергије, као и примјеном најновијих еколошких технологија стимулисати привредни раст и стварати нова радна мјеста и нове услуге.

Посљедњи елемент нове стратегије чини тзв. „дигитална Европа“ која подразумијева развој модернијег транспорта и енергетских инфраструктура који ће да повећају конкурентност.

На самиту у фебруару ове године, предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј је позвао на досљедније провођење и контролу процедура и активности које предвиђа стратегија „Европа 2020“. Једна од главних критика претходне Лисабонске стратегије састојала се у томе што државе чланице нису у потпуности учествовале у процесу, контрола је била сувише слаба, а за оне чланице које нису постигле предвиђене критеријуме није било санкција.

Ромпеј је зато нагласио да нова стратегија захтијева истински осјећај власништва међу државама чланицама, као и њихову посвећеност на највишем нивоу.

„Она мора постати наша заједничка одговорност“, истакао је он, предлажући истовремено да европски самити постану мјесто одигравања европског економског управљања. Он је такође рекао да би, умјесто примјене санкција, чланице које постигну постављене циљеве стратегије требало наградити додатним средствима из фондова ЕУ.

Једна од новина биле би и тзв. шеме надзора држава чланица које би пратиле програме фискалне стабилизације и контроле раста, узимајући у обзир национална ограничења јавних финансија. С тим циљем, предвиђено је да се истовремено обавља надзор и процјена економских циљева Стратегије 2020 и оних из Пакта за стабилност и раст.

Да би се постигла одлучност земаља чланица у провођењу Стратегије, Ромпеј је предложио пет квантитавних циљева у одређеним роковима и то у областима као што су истраживање и развој, тржиште рада, терцијарно образовање и смањење сиромаштва. Преведено у цифре то би значило сљедеће – повећање стопе запослености становништва старог од 20 до 64 године на најмање 75%; подизање процента БДП-а који се издваја за истраживање и развој са 1,9 на 3%; смањење емисије угљен-диоксида за 20% до 2020. и повећање удјела обновљиве енергије за 20%; повећање процента становништва са факултетском дипломом са 31 на 40% и смањење стопе сиромаштва.

У ту сврху, државе чланице могле би да добију подршку у виду зајмова Европске инвестиционе банке или из структуралних и истраживачких фондова. Ромпеј тако предлаже да би се инвестирање у људски капитал могло подстакнути фондовима из Истраживачког оквирног програма или структуралних фондова.

Националне владе треба да постигну договор о предложеним циљевима до састанка Европског савјета крајем марта. Оне ће такође морати да доставе планове који су специфични за њихове сопствене етапе развоја у погледу истраживачке инфраструктуре, што значи да се више неће примјењивати формула да „један модел одговара свима“.

Економски стручњаци често истичу да претходна Лисабонска стратегија, чији је иначе циљ био да Европу учини „најдинамичнијом свјетском економијом заснованом на знању до 2010. године“, није успјела због недостатка одговарајућих политичких инструмената и финансијских средстава, као и недовољне политичке одлучности чланица Уније да постигну зацртане циљеве. Европска комисија је такође упозорила да би деценија пред нама могла бити изгубљена уколико европски блок настави да неуједначено и споро проводи реформе. Тренутна финансијска и економска превирања у неколицини чланица тог блока показала су све предности и мане припадања заједници јединствене валуте. Имајући то у виду, а истовремено препознавајући стварне иновације ЕУ у моделирању економске интеграције, као и овлашћења Европске комисије у надзору над политикама чланица ЕУ, Стратегија 2020 има изгледе да постави Унију на пут одрживог раста и иновација, објавио је портал реци.ба.