САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – У Босни и Херцеговини нико и даље не зна прецизно колико има запослених у јавној управи, а власти на свим нивоима, иако су се обавезале према Међународном монетарном фонду (ММФ), немају искрену намјеру да преко регистра запослених евидентирају свако радно мјесто у јавној управи.
“Сви нивои власти говоре да желе то да ураде и да планирају, али још ниједан ниво власти то није урадио. Постоји политички отпор зато што се партијски запошљавају људи, а тај регистар је управо једна од мјера деполитизације јавне управе”, рекао је за “Независне” Драган Ћузулан, координатор за реформу јавне управе.
Иначе, Република Српска једина је у БиХ која је усвојила Закон о регистру запослених код корисника буџетских средстава, али то је тек први корак.
У Свјетској банци, која помаже властима БиХ да се изради тај регистар, кажу да је закон најлакше донијети те да прави посао тек предстоји.
У Федерацији БиХ формирана је радна група, која уз помоћ Свјетске банке ради на изради овог закона, али документ још није израђен и послан у парламентарну процедуру.
“Закон је најлакше донијети. Попуњавање података регистра је највећи посао на самом почетку и у првих неколико мјесеци док ти подаци не буду унесени ту ће бити доста посла”, рекао је Срђан Свирчев, експерт Свјетске банке.
Он каже да су владе ентитета и Савјет министара БиХ у 2016. години донијели акционе планове за смањење броја запослених у јавној управи, а и одлуку о замрзавању запошљавања у јавној управи, међутим, како каже, примјетно је благо повећање броја запослених, што је резултат ангажовања радника по другим основама који нису у сталном радном односу.
“Без регистра запослених не може се планирати, а ни спровести реформа јавне управе и тај регистар треба да обухвати све људе запослене у управи, од локалних заједница, преко кантона до ентитета, државе и јавних предузећа. Нисам сигуран да има воље за тим, иако Свјетска банка и остале финансијске међународне институције инсистирају на томе”, рекао је Ћузулан.
Он је додао да ни Савјет министара БиХ још није то ставио на дневни ред иако се обавезао на то.
У Свјетској банци кажу да је неопходно, између осталог и због бољег буџетског планирања, да се на једном мјесту нађу подаци о запосленима у јавној управи, здравству, образовању, фондовима, локалним заједницама.
Наводе да у БиХ има неколико појединачних регистара запослених (на нивоу неких агенција, неких јединица локалне самоуправе), али они ипак нису обједињени.
“У БиХ постоји неколико регистара запослених, али нигђе на једном мјесту нема колико је то тачно људи. Ми сад имамо неке податке из пореских служби и колико је наплаћено, али немамо слику колико је то тачно људи у питању по разним институцијама”, рекао је Свирчев.
Лејла Решић, министарка управе и локалне самоуправе РС, најављује да ће у наредној години бити успостављени регистри запослених који примају плату из буџета Српске, чиме ће бити створени услови за прецизније и ефикасније праћење броја запослених.
“Српска има регистар државних службеника већ десет година, али ће успостављањем овог регистра бити проширен обухват. За оне који не буду ажурни у овом послу предвиђене су и новчане казне”, нагласила је Решићева за Срну.
Након што је на снагу ступио Закон о регистру запослених код корисника буџетских средстава Републике Српске, у року од 90 дана биће донесена уредба која се односи на успостављање регистра.
Решићева подсјећа да у јавној управи у РС ради око 5.000 људи, од којих у Пореској управи, Републичкој управи за геодетске имовинско-правне послове и Инспекторату њих 2.500.
У Србији око 700.000 запослених у управи
Свјетска банка и у региону је радила с властима на успостављању овог регистра. У неким земљама, на примјер Србији, од првобитних процјена да у јавном сектору ради око 300.000 људи кроз попуњавање регистра и евидентирање свих оних који плату примају у јавном сектору и јавним предузећаима та цифра порасла је на преко 700.000 људи.