Репортер: Према посљедњим подацима институције управе у БиХ испуниле су до краја марта ове године 34,55 одсто мјера из Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе.
Највећи напредак у имплементацији мјера из Акционог плана 1 забиљежен је у области Управљање људским потенцијалима (УЉП) и износи 41,93 одсто, а најмањи је у области Информационе технологије (27,19 одсто). Иако је ријеч о малим процентима, генерално гледајући они су успјех за реформу овог обима, имајући у виду сложеност административних нивоа и дуготрајност реформе сваког великог система какав је управа.
„Ми стално наглашавамо да је Стратегија реформе јавне управе једина стратегија која има егзактно исказано праћење напретка. То значи да документ није, нити ће остати, ‘мртво слово на папиру’ јер мониторинг подразумијева документовано доказивање напретка и анализу испуњења мјера Стратегије и АП 1. Што се тиче самих мјера које су испуњене, споменућу само неке. У области Јавних финансија донесен је Закон о Фискалном вијећу БиХ те је успостављен Секретаријат Фискалног вијећа, док је у области Управног поступка испуњено 70 одсто мјера које се баве управном инспекцијом. У области Информационих технологија, Влада РС је основала Агенцију за информационо друштво, те је квалитетно имплементиран eBoard, систем за електронско вођење сједница Владе РС. Такође, на нивоу БДБиХ донесени су стратешки документи у вези са развојем информацијског друштва“, каже у интервјуу за „Нови Репортер“ координатор за реформу јавне управе Невенка Савић.
Шта је све урађено у области Управљања људским потенцијалима?
На свим нивоима донесени су одговарајући прописи подзаконски акти којима су детаљније разрађена законска рјешења и уређена поједина питања из домена постојећих закона о државној служби/управи. Покренуте су и на неким нивоима, као што је то РС, завршене иницијативе за израду нових закона о државној служби, као и измјене и допуне постојећих закона ниво БиХ и ФБиХ. Ту су и прописи о платама у органима управе/државној служби. У већој или мањој мјери, тренд је да се код припреме нових законских рјешења настоје адресирати нека од реформских опредјељења из Стратегије РЈУ, мада су и даље изражени отпори промјенама и ниво координације хоризонталне и вертикалне, у ревидирању законских рјешења није на задовољавајућем нивоу. Неколико међународних организација и донатора у протеклом периоду било је укључено у пружање техничке и савјетодавне помоћи органима управе и институцијама надлежним за спровођење реформе у области УЉП UNDP БиХ, DFID, Делегација EC. Од посебне важности је пројекат „Увођење информационог система за управљање људским потенцијалима“ (HRMIS) који финансира ЕC путем Делегације у БиХ. Систем треба осигурати модеран алат за праћење евиденција о запосленим у државној служби и подршку многим другим функцијама модерног УЛЈП, за појединачне институције, али и за запослене у државној служби. Канцеларија координатора је припремила неколико пројеката који се финансирају средствима Фонда за РЈУ, а међу њима су: „Обука државних службеника за примјену информационих технологија и рад на рачунарима“, „Успостављање савремених одјела за управљање људским потенцијалима у органима управе у БиХ’’. Највећ и напредак остварен је на плану изградње капацитета за УЉП и у сегменту који садржи реформске мјере усмјерене на обуку и стручно оспособљавање запослених у државној служби. Тако су дјелимично реализоване и активности усмјерене на поједностављење конкурсних процедура.
Канцеларија координатора управља и Фондом за РЈУ. Колико новца су донатори дали за Фонд, те ко су донатори Фонда?
Меморандумом о разумијевању о успостављању Фонда донатори су се обавезали да ће у Фонд за РЈУ уложити по 1,5 милион еура и то у периоду од 2006. до 2009. године. Донатори Амбасада Краљевине Низоземске, Одјел за међународни развој Уједињеног Краљевства, Sida, до сада су уплатили на рачун Фонда укупно 1.787.425 КМ. Будући да финансијске регулативе забрањују Делегацији Европске комисије да обједињује финансирање, она се обавезала да ће обезбиједити директну техничку подршку за Канцеларију с циљем пружања подршке успостављању Канцеларије и креирању и развоју Стратегије, такође у вриједности од 1,5 милион еура. Управни одбор Фонда крајем прошле године одобрио је укупно једанаест пројеката у вриједности 7.574.278 КМ. Пројекти укључују сва четири управна нивоа Савјет министара БиХ, Владу ФБиХ, Владу РС и Владу Брчко Дистрикта БиХ, и њима је обухваћено свих шест реформских области из Акционог плана 1.
Који пројекти су финансирани из Фонда за РЈУ и да ли је почела реализација и једног од њих?
Канцеларија координатора за реформу јавне управе почела је имплементацију првог пројекта и ријеч је о пројекту „Успостава мреже инфо полица“, док је осталих 10 пројеката у процедури јавних набавки, у фази припреме или одобравања тендерске документације. Циљ поменутог пројекта јесте међусобна размјена информативног материјала центара извршне власти у БиХ и информисање грађана о надлежностима и услугама тих центара. Припремљени су пројекти који би требало да резултују буџетом којим ће се моћи информатички управљати, пунктовима на којима ће грађани остваривати услуге за које сада морају отићи у институцију управе, унапријеђеним процедурама за израду закона, државним службеницима обученим за употребу информационих технологија у раду, управљањем учинком државних службеника или креирању оквира стандарда за будуће е-услуге управе.
Да ли су још неке земље заинтересоване да свој новац усмјере у Фонд?
До сада је, од донатора Фонда за РЈУ, DFID додатно уложио један милион еура у Фонд. Сада у Фонду имамо на располагању 5,5 милиона еура. На DCF састанку Форум донаторске координације, који је недавно одржан у Сарајеву, Канцеларија координатора донаторима је представила Фонд за реформу јавне управе, нагласивши да је то прва институција у БиХ којој су на управљање повјерена донаторска средства, и да Фонд представља извор за финансирање техничке и стручне помоћи у имплементацији пројеката, дефинисаних на основу активности из Акционог плана 1 Стратегије реформе јавне управе у БиХ. Наглашено је да су за пуну имплементацију АП 1 потребна додатна новчана улагања за пројекте који су планирани за наредни период и на чијем развоју Канцеларија континуирано ради. Упутили смо позив донаторима да се придруже Фонду и да на тај начин дају свој допринос реформи јавне управе у БиХ.
Шта је урађено до сада на изради акционог плана 2 Стратегије реформе јавне управе?
Европска комисија својевремено је финансирала израду функционалних прегледа у осам кључних сектора, препознатих као сектори у којима су неопходне реформе. Резултат тих прегледа у области пољопривреде, околиша, здравства, образовања, правосуђа, повратка избјеглица, рада и запошљавања, те полиције јесте сет препорука, које се односе на изградњу капацитета неопходних за усвајање и касније спровођење ацqуиса правних прописа Европске заједнице. Канцеларија није имала довољно капацитета за даљњи развој тог документа и у међувремену смо радили на тзв. хоризонталним реформама из АП 1. Пошто је од израде функционалних прегледа прошло доста времена, било је потребно направити пресјек стања у секторима и сагледати то у свјетлу нових докумената који су усвојени, попут ССП-а или Европског партнерства. Канцеларија на томе тренутно ради, а за мјесец-два требало би да добијемо техничку помоћ ЕК, која ће, између осталог, помоћи у изради нацрта акционог плана 2. То је један од приоритета Европског партнерства и вријеме је да озбиљно радимо на његовом испуњавању.
Слажете ли се с оцјеном да је бирократски апарат у БиХ прегломазан, неефикасан и скуп? Хоће ли у акционом плану 2 постојати мјере за смањење обима администрације?
Дуго већ говоримо о неефикасности бх. администрације. Нема сумње да она може бити рационалнија и боље организована. Али, функционални прегледи показали су, рецимо у сектору пољопривреде да БиХ има двоструко мање запослених у односу на Словенију или петоструко мање у односу на Аустрију. Успостављање агенција за сигурност хране, за заштиту биља, Уреда за ветеринарство и других тијела посљедица је преузимања европске легислативе у овим областима као њихов непосредан захтјев. У неким другим секторима, опет, имамо беспотребна преклапања. Тешко је у овом тренутку рећи каква ће рјешења, у погледу обима и организације администрације бити понуђена. Вјерујем да нам је свима јасно да ће реорганизација и рационализација, као и смањење фрагментираности на једном нивоу или између њих бити нужни. Не заборавимо да је коначни циљ БиХ чланство у ЕУ, а један од критерија за то јесте изградња административних капацитета који ће бити у стању да одговоре изазовима и обавезама Уније. Дакле, наша администрација мораће бити ефикаснија, учинковитија и кохерентнија.
Сматрате ли да су институције у БиХ способне за преузимање acquis communautairea?
Институције у БиХ имају капацитете за преузимање acquisa. Свакако, читав процес мора бити добро координирана, гдје је потребно, државни службеници додатно обучени. Савјет министара БиХ је Одлуком о формирању радних група за усклађивање правних прописа БиХ са acquis communautaire створио правне и институционалне претпоставке за обављање тог важног задатка у процесу приближавања ЕУ. Формирано је осам радних група и оне су оперативне. Такође, Сектор за промоцију европских интеграција ДЕИ припремио је, а Савјет министара БиХ усвојио План и програм едукације и стручног усавршавања државних службеника у БиХ о процесу европских интеграција, који предвиђа као једну од тематских цјелина усклађивање законодавства, а као циљну групу службенике на државном и ентитетском нивоу, нарочито чланове радних група за усклађивање законодавства.